Sekretarijat Grada Beograda za zaštitu životne sredine saopštio je 10. oktobra da se od početka jeseni do kraja proleća pojavljuju "epizode zagađenja vazduha", navodeći da su pre svega uzrokovane meteorološkim uslovima – visokim pritiskom, odsustvom vetra, maglom.
"Kako ne postoji mogućnost mešanja vazdušnih masa, sve zagađujuće materije koje se emituju, ostaju u prizemnim slojevima atmosfere i njihova koncentracija raste, a kvalitet vazduha se pogoršava. Sa pojavom vetra i padavina kvalitet vazduha se poboljšava", navodi se u saopštenju koje je preneo gradski sajt Beoinfo.
Gradski Sekretarijat navodi da je za početak sezone grejanja karakteristično naglo povećanje koncentracije zagađujućih materija u vazduhu, jer se istovremeno aktiviraju individualna ložišta, "pogotovo iz domaćinstava ili privrednih objekata gde nisu očistili dimnjake i ložišta koja su u funkciji sistema daljinskog grejanja".
Sekretarijat je pozvao građane i firme koje imaju individualna ložišta da očiste dimnjake.
Vaš browser nepodržava HTML5
Aerozagađenje: Nevidljivi Beograd
Građane su pozvali da prate preporuke lekara i Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda o ponašanju u slučajevima povećanja zagađenosti vazduha i da se tom zavodu obrate ukoliko imaju nedoumice o tome.
U septembru 2022. objavljen je Program zaštite vazduha u Srbiji od 2022. do 2030, izrađen u saradnji sa Evropskom unijom. Taj dokument navodi da je 2019. skoro polovina stanovništva od ukupno 6,7 miliona ljudi u Srbiji živela u područjima u kojima je vazduh previše zagađen.
Procena je i da se godišnje dogodi oko 11.000 prevremenih smrti usled dugotrajnog uticaja lošeg vazduha.
Ta analiza pokazala je da 14.000 ljudi svake godine završi u bolnici zbog respiratornih i kardio-vaskularnih tegoba usled aerozagađenja, kao i da se registruje 22.000 novih slučajeva bronhitisa među decom uzrasta od šest do 12 godina.
Pročitajte i ovo: Kako klimatske promene utiču na zdravlje ljudi u Srbiji