Državni vrh Srbije uoči puta u Brisel postigao je dogovor o tome šta je minimum srpskih zahteva, kao i o tome da pregovarački tim, predvođen premijerom Ivicom Dačićem, ovog puta bude osnažen i prvim vicepremijerom Aleksandrom Vučićem. Predstavnici različitih političkih opcija u Srbiji nadaju se da će odsudna, osma, runda dijaloga Beograd-Priština rezultirati sporazumom, ali neki od njiih izražavaju i bojazan da će se obe strane, bez obzira na ishod pregovora, pred svojom publikom predstavljati kao pobednici.
Ocenjuje se da je osma runda dijaloga predsednika Vlade Srbije Ivice Dačića i kosovskog premijera Hašima Tačija odlučujuća, pošto će visoka predstavnica Catherine Ashton do 15. aprila, biti zauzeta pisanjem izveštaja o dijalogu na osnovu kojeg Evropska komisija, takodje sredinom aprila, treba da predstavi izveštaj o napretku Srbije u procesu evrointegracija, koji će pre svega biti ocena napretka u normalizacije odnosa Beograda sa Prištinom.
Aleksandar Vulin, direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo iz Brisela je izjavio agenciji Tanjug da u osmoj rundi Beograda i Prištine koju je ocenio kao mučnu i najtežu do sada, još nema pomaka i da ovo za Beograd nije završna runda dijaloga.
“Rano je govoriti o napretku... razgovor je težak i mučan i nemoguće je predvideti šta će se desiti do kraja, .... ovo je najmučnija runda, teška i neprijatna, razgovara se o delikatnim temama”, rekao je Vulin, dodavši da što se tiče Srbije ovo nije završna runda jer ona ne pregovara radi dobijanja datuma pristupnih pregovora sa EU.
Srpska delegacija očekuje prihvatljiviji predlog što se tiče rešenja za sever Kosova od onog koji je ponuđen poslednji put, rekao je uoči nastavka dijaloga funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke i predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović:
“Nadam se iskreno da će ponuda koja bude bila pred našom delegacijom biti neuporedivo bolja jer ne bi imalo smisla razgovarati o istom. Uz to, postoje stvari od kojih Srbija ne može da odustane”.
Ambasador Sjedinjenih Država u Srbiji Michael Kirby izrazio je nadu da će tekuća runda dijaloga Beograda i Prištine biti uspešna i ocenio da je normalizacija međusobnih odnosa važna i za Srbiju i za Kosovo.
“Nadam se napretku i voleo bih da Srbija i Kosovo postignu dogovor jer mislim da će to doprineti miru i stabilnosti u regionu, ali i napretku Srbije prema Evropskoj uniji”, kazao je Kirby.
S nestrpljenjem dogovor u Briselu očekuju i predstavnici Albanaca u Srbiji. Očigledno je da su pozicije Beograda i Prištine veoma suprostavljene i trebaće dosta truda za ozbiljan sporazum kako bi se obezbedila normalizacija odnosa, ocenjuje poslanik Koalicije Albanaca Preševske doline Riza Halimi.
“Trenutno, na jednoj strani, imate poziciju Beograda izraženu kroz platformu usvojenu u Skupštini, koja traži čak nešto više od statusa koji su imale pokrejine Kosovo i Vojvodina prema ustavu iz 1974. godine i, na drugoj strani, imate poziciju Kosova u kojoj se nudi Ahtisarijev dokument, ugrađen u kosovski ustav, koji daje široke nadležnosti, koje nemaju druge države u Evropi, kad su u pitanju lokalne samouprave”, smatra Halimi.
Kacin: Bitno je da obe strane žele da se bave budućnošću
Predstavnici Demokratske stranke, koja je do juče bila na vlasti, među kojima je i poslanik Goran Bogdanović, nadaju se sporazumu, ali i upozoravaju da se ne sme ići ispod minimuma nadležnosti za zajednicu srpskih opština:
“Ako se to ne desi, bojim se da ćemo prihvatiti i nešto što je manje od Ahtisarijevog plana... Iz tog razloga verujem da će i Priština imati u vidu činjenicu da kompromisima možemo da izbegnemo ionako lošu situaciju na čitavoj teritoriji, a posebno na severu, Kosova”.
Poslanik opozicione Liberalno-demokratske partije Bojan Đurić u ovoj rundi takođe očekuje dogovor Beograda i Prištine u Briselu, ali ima i bojazni.
“Bojim se da će bez obzira na to da li se dogovor postigne ili ne postigne, političari, pre svega naši, a onda i prištinski, pred svojom javnošću pokušavati da objasne da su bili pobednici u Briselu. Srpsko-albanski odnosi su najvažnije pitanje naše generacije i mislim da je važno da u danima pred nama pokušamo da makar otklonimo deo tenzija koje postoje između naših naroda”, kaže Đurić.
Pred početak osme runde briselskog dijaloga, srpski državni vrh emitovao je mnogo višeslojnih poruka. Na jednoj strani čulo se da Srbija nije više mogla da izdrži zamrznute konflikte i da mora da razmišlja o budućnosti svoje dece, a da o mitovima i legendama uvek može da se razgovara na časovima i u medijima, što je poručio Aleksandar Vučić, prvi vicepremijer Srbije.
Drugim slojem poruka poručivalo se, opet, da Srbija ne sme biti unižena, da ne prihvata da joj u Briselu neko pokaže papir na kome piše „konačno, ili ste ovde ili niste“. To je uoči same osme runde dijaloga rekao predsednik Srbije Tomislav Nikolić, naglasivši da Srbija insistira da zajednica srpskih opština u većini odlučuje o policiji i pravosuđu, kao i da vojska Kosova nikada ne bude na njenoj teritoriji.
Vojska Kosova i ne postoji, a što se tiče zahteva Srbije da zajednica srpskih opština odlučuje o policiji pravosuđu na svojoj teritoriji, Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, za naš radio kaže:
“Svakako na severu nema Albanaca – tamo su samo Srbi – pa je normalno da su i policajci Srbi, normalno je da je i komandir Srbin. Što se tiče sudstva, takođe je normalno da su sudije tamo Srbi, ali ko će ih imenovati, to je već drugo pitanje. Ne može ih imenovati zajednica opština jer je to u nadležnosti ministarstva i Skupštine Kosova”, kaže Kacin.
On, međutim, podvlači da je izuzetno značajno što je, sudeći po izjavama svojih najviših funkcionera, Srbija spremna da se okrene budućnosti i da zato sa nestrpljenjem i optimizmom očekuje dogovor u ovoj rundi dijalogu Beograd-Priština:
”Ono što je najbitnije u svemu ovome jeste da je dijalog usidren, da ima korene, da će Beograd i Priština komunicirati direktno, da žele da se bave budućnošću i da će rešavati sve što je nagomilano prethodnih decenija i godina...Zato ja sa velikim nestrpljenjem i sa velikim optimizmom očekujem dogovor”, kaže Kacin.
Ocenjuje se da je osma runda dijaloga predsednika Vlade Srbije Ivice Dačića i kosovskog premijera Hašima Tačija odlučujuća, pošto će visoka predstavnica Catherine Ashton do 15. aprila, biti zauzeta pisanjem izveštaja o dijalogu na osnovu kojeg Evropska komisija, takodje sredinom aprila, treba da predstavi izveštaj o napretku Srbije u procesu evrointegracija, koji će pre svega biti ocena napretka u normalizacije odnosa Beograda sa Prištinom.
Aleksandar Vulin, direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo iz Brisela je izjavio agenciji Tanjug da u osmoj rundi Beograda i Prištine koju je ocenio kao mučnu i najtežu do sada, još nema pomaka i da ovo za Beograd nije završna runda dijaloga.
“Rano je govoriti o napretku... razgovor je težak i mučan i nemoguće je predvideti šta će se desiti do kraja, .... ovo je najmučnija runda, teška i neprijatna, razgovara se o delikatnim temama”, rekao je Vulin, dodavši da što se tiče Srbije ovo nije završna runda jer ona ne pregovara radi dobijanja datuma pristupnih pregovora sa EU.
Srpska delegacija očekuje prihvatljiviji predlog što se tiče rešenja za sever Kosova od onog koji je ponuđen poslednji put, rekao je uoči nastavka dijaloga funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke i predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović:
“Nadam se iskreno da će ponuda koja bude bila pred našom delegacijom biti neuporedivo bolja jer ne bi imalo smisla razgovarati o istom. Uz to, postoje stvari od kojih Srbija ne može da odustane”.
Ambasador Sjedinjenih Država u Srbiji Michael Kirby izrazio je nadu da će tekuća runda dijaloga Beograda i Prištine biti uspešna i ocenio da je normalizacija međusobnih odnosa važna i za Srbiju i za Kosovo.
“Nadam se napretku i voleo bih da Srbija i Kosovo postignu dogovor jer mislim da će to doprineti miru i stabilnosti u regionu, ali i napretku Srbije prema Evropskoj uniji”, kazao je Kirby.
S nestrpljenjem dogovor u Briselu očekuju i predstavnici Albanaca u Srbiji. Očigledno je da su pozicije Beograda i Prištine veoma suprostavljene i trebaće dosta truda za ozbiljan sporazum kako bi se obezbedila normalizacija odnosa, ocenjuje poslanik Koalicije Albanaca Preševske doline Riza Halimi.
“Trenutno, na jednoj strani, imate poziciju Beograda izraženu kroz platformu usvojenu u Skupštini, koja traži čak nešto više od statusa koji su imale pokrejine Kosovo i Vojvodina prema ustavu iz 1974. godine i, na drugoj strani, imate poziciju Kosova u kojoj se nudi Ahtisarijev dokument, ugrađen u kosovski ustav, koji daje široke nadležnosti, koje nemaju druge države u Evropi, kad su u pitanju lokalne samouprave”, smatra Halimi.
Kacin: Bitno je da obe strane žele da se bave budućnošću
Predstavnici Demokratske stranke, koja je do juče bila na vlasti, među kojima je i poslanik Goran Bogdanović, nadaju se sporazumu, ali i upozoravaju da se ne sme ići ispod minimuma nadležnosti za zajednicu srpskih opština:
“Ako se to ne desi, bojim se da ćemo prihvatiti i nešto što je manje od Ahtisarijevog plana... Iz tog razloga verujem da će i Priština imati u vidu činjenicu da kompromisima možemo da izbegnemo ionako lošu situaciju na čitavoj teritoriji, a posebno na severu, Kosova”.
Poslanik opozicione Liberalno-demokratske partije Bojan Đurić u ovoj rundi takođe očekuje dogovor Beograda i Prištine u Briselu, ali ima i bojazni.
Pred početak osme runde briselskog dijaloga, srpski državni vrh emitovao je mnogo višeslojnih poruka. Na jednoj strani čulo se da Srbija nije više mogla da izdrži zamrznute konflikte i da mora da razmišlja o budućnosti svoje dece, a da o mitovima i legendama uvek može da se razgovara na časovima i u medijima, što je poručio Aleksandar Vučić, prvi vicepremijer Srbije.
Drugim slojem poruka poručivalo se, opet, da Srbija ne sme biti unižena, da ne prihvata da joj u Briselu neko pokaže papir na kome piše „konačno, ili ste ovde ili niste“. To je uoči same osme runde dijaloga rekao predsednik Srbije Tomislav Nikolić, naglasivši da Srbija insistira da zajednica srpskih opština u većini odlučuje o policiji i pravosuđu, kao i da vojska Kosova nikada ne bude na njenoj teritoriji.
Vojska Kosova i ne postoji, a što se tiče zahteva Srbije da zajednica srpskih opština odlučuje o policiji pravosuđu na svojoj teritoriji, Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, za naš radio kaže:
“Svakako na severu nema Albanaca – tamo su samo Srbi – pa je normalno da su i policajci Srbi, normalno je da je i komandir Srbin. Što se tiče sudstva, takođe je normalno da su sudije tamo Srbi, ali ko će ih imenovati, to je već drugo pitanje. Ne može ih imenovati zajednica opština jer je to u nadležnosti ministarstva i Skupštine Kosova”, kaže Kacin.
On, međutim, podvlači da je izuzetno značajno što je, sudeći po izjavama svojih najviših funkcionera, Srbija spremna da se okrene budućnosti i da zato sa nestrpljenjem i optimizmom očekuje dogovor u ovoj rundi dijalogu Beograd-Priština:
”Ono što je najbitnije u svemu ovome jeste da je dijalog usidren, da ima korene, da će Beograd i Priština komunicirati direktno, da žele da se bave budućnošću i da će rešavati sve što je nagomilano prethodnih decenija i godina...Zato ja sa velikim nestrpljenjem i sa velikim optimizmom očekujem dogovor”, kaže Kacin.