Beograd na +38 °C u hladu

Dok lekari i meteorolozi savetuju da se izbegava izlazak na otvoreno i direktno izlaganje suncu, na „beogradskom moru“, Adi Ciganliji jezero i sportski tereni prepuni su ljudi.

Meteorolozi su najavili da će ovo leto biti toplije od uobičajenog i sa manje padavina, ali kako kažu, nema mesta panici, jer su ovakvi skokovi u temperaturama karakteristični za suptropski pojas u kome se Srbija nalazi.

Lekari savetuju hidrataciju organizma kao ključnu u održavanju tela u balansu, a beogradsko kupalište Ada Ciganlija mesto je gde mnogi Beograđani u vodi traže spas od vrućine.

Mada su početkom ovog leta srušeni neki dnevni junski rekordi, ono ipak nije najtoplije u poslednje vreme. 

Godine 2019. i 2018. u celini su po visokim temperaturama rekordne od početka merenja u Srbiji, a 13 od 15 najtoplijih godina registrovano je nakon 2000, dok je od tada u Beogradu zabeleženo čak 14 prosečno najtoplijih 365 dana.

Goran Pejanović, pomoćnik direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), za Radio Slobodna Evropa (RSE) navodi da su u pitanju ekstremne temperature koje su posledica klimatskih promena.

„U njima je u poslednjih 150 godina srednja temperatura vazduha na planeti porasla za više od jednog stepena, a površine mora za pola stepena“, objašnjava Pejanović.

Zbog svoje veličine i velike pokrivenosti asfaltom, u Beogradu se, kao i u svim većim gradovima, formira jedinstvena mikroklima, a grad je, kažu meteorolozi, ujutru topliji uglavnom zbog efekta "toplotnog ostrva", jer preko dana asfalt upije dosta toplote koju posle isijava.

Kada je u pitanju drugačija klima u odnosu na decenije pre 90-ih, iz RHMZ-a ukazuju i na povećano prisustvo vodene pare u atmosferi i navode da je, na primer, vlažnost vazduha u Beogradu danas 15 odsto veća nego u to vreme.

Pejanović podseća da su prognoze da će letnje temperature u svetu do 2050. godine porasti za još 1,2 stepena i na obavezu država potpisnica Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015. da do kraja polovine veka značajno smanje emisiju gasova sa efektom staklene bašte.

U međuvremenu, meteorolozi upozoravanju da „staklena bašta“ greje Zemljine polove i ubrzano otapa sneg i led iznad Severnog mora, te da je zbog toga danas za 20 do 30 odsto smanjena površina pod glečerima.

U martu 2021. Srbija je usvojla Zakon o klimatskim promenama koji podrazumeva uspostavljanje sistema za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i povećanje otpornosti pogođenih sektora u privredi.

Tim aktom država se obavezala da u naredne dve godine usvoji strateške dokumente o strategiji niskougljeničnog razvoja i program prilagođavanja na promenjene klimatske uslove.

Globalni okvir za međunarodnu saradnju u borbi protiv klimatskih promena je Pariski sporazum koji su pre šest godina potpisale sve zemlje sveta. Cilj je da se planetarno povećanje prosečne temperature zadrži ispod dva stepena Celzijusa u odnosu na preindustrijski period, najpre redukcijama emisije gasova staklene bašte.