Velika gužva dočekuje nas na beogradskom Sajmu knjiga. Teško da bi se moglo reći da su rani popodnevni sati radnog dana.
Najveća gužva je oko štandova najvećih izdavača. „Kupila sam dosta knjiga. Najviše volim trilere i krimi knjige. Dolazim svake godine, a nemam nešto određeno što tražim“, rekla nam je Biljana Lazarevska dok sa kesom izlazi sa štanda jednog većeg beogradskog izdavača.
Student Nikola Ilić nije međutim zainteresovan za beletristiku. Došao je da potraži stručnu literaturu. „Nešto o sofverskom inženjerstvu, programiranju i tako to“.
Za svaki ukus i za svačiji džep
Među šarolikom publikom sajma veliki je broj onih koji ovde tragaju za stručnom literaturom. Posetilac Otaž Bošković, koga interesuju istorija i diplomatija kaže da je ponuda dobra i da je uspeo da nađe knjigu koju je dugo tražio. „To je naučna knjiga o uspostavljanju Jugoslovensko – američkih odnosa neposredno posle rata, odnosno posle razlaza sa Staljinom“
Dubok upliv politike međutim ni ove godine nije zaobišao najveći Sajam knjiga na Balkanu. Očekivano, iz te oblasti najčešće je zastupljena literatura koja promoviše krajnju desnicu, a znatno ređa su levičarska štiva.
Ove godine, već na ulazu nas je dočekao letak koji promoviše knjige lidera radikala, Vojislava Šešelja. Promocija je privukla veliku pažnju medija, jer je sa Šešeljem na štandu viđen i patrijarh Srpske pravoslavne crkve, Irinej.
Oslobođen optužbi za ratne zločine pred Haškim sudom, barem u prvom stepenu, razlog za Šešeljev dolazak na Sajam mogao bi se tražiti makar u neverovatnoj obimnosti njegovog pisanog dela.
Na isto mesto, ništa drugo osim popularnosti, donelo je i brojne knjige o Vladimiru Putinu. Posetilac iz Moskve, zamolio nas je da ga slikamo ispred panoa sa likom predsednika Rusije.
Pupin i Putin, "rame uz rame"
Popularna štiva nesumnjivo i na Sajmu dobro idu. S druge strane, ove je godine upadljiv izostanak pojedinih, takozvanih „manjih izdavača“, onih koji u krizi izdavaštva ne odustaju od objavljivanja nisko tiražnih knjiga.
Neki od njih uspevaju da se održe. Kako? Pitali smo to Nenada Simonovića, urednika izdavačke kuće „Tanesi“.
„Moramo da na ovom malom tržištu pronađemo dovoljno interesantne naslove za publiku. Mi dobrim delom radimo japanske autore, koji, naravno, nisu u toj meri interesantni široj publici , ali imaju svoju publiku ovde. Po tome smo prepoznatljivi“, kaže.
A da za japanske autore ima interesovanja, potvrđuje nam posetilac Sajma Vujadin Divjak.
„Svake godine sa prijateljima obiđem Sajam knjiga i zanima me Japan, edicija Kokoro, pa pokupimo nova izdanja i usput nešto što nam se svidi“, kaže Divjak.
Na Sajmu svoju kulturu promovišu i manjinske zajednice, no čini se da ne privlače značajniju pažnju, iako je njihova kultura na ovim prostorima dugo prisutna.
Na štandu „Rom Interpresa“ upoznajemo slikara Radomira Useinovića – Kaleju. Pitamo ga koliko je interesovanje prolaznika?
„Jesu zainteresovani kada se radi o holokaustu“, kaže nam. Kada je u pitanju kultura i stvaralaštvo Roma, međutim, dodaje - interesovanja je malo.
Kultura manjina teško dolazi do pažnje pod sajamskim kupolama, dok su, verovatno i očekivano, efekti nekontrolisanog razbuktavanja tabloidne štampe očigledni.
Već na ulazu, dočekaće vas štandovi tabloidnih medija. Ako želite, možete čak i da se slikate tako da vaš lik krasi naslovnicu nekog od njih.
O tabloidima je u okviru Sajma organizovana i tribina. U prolazu smo kratko prisustvovali raspravi između učesnika - glavnih urednika tabloida bliskog vlasti „Informera“ Dragana Vučičevića i lista „Danas“, Dragoljuba Draže Petrovića.
Strip izdavači i ove godine imaju dobru ponudu
Ako ste, pak, umorni od svokodnevice, spas vam mogu biti strip-izdavači.
„Stripove sam tražio i njih sam i kupio. Sad gledam da nađem neke romane, za razonodu“, rekao nam je Marko Žarkov. Radi kao pekar i voli stripove.
Takođe, dok globalna javnost nagađa da li će Bob Dilan odbiti Nobelovu nagradu, te da li se poput Žan Pol Satra i nekih drugih velikana neće ni pojaviti na dodeli, ne brinite. Na Sajmu u Beograd je prisustan.
„Ja nemam nikakvu dilemu, za mene je Dilan uvek bio pesnik“, rekao je Vladislav Bajac, pisac i direktor „Geopoetike“, izdavača Dilanovih knjiga na tribini „Još jednom o Dilanu i Nobelu“.
Međunarodni sajam knjiga - 61. po redu - trajaće do nedelje 30. oktobra, a ove godine gosti su brojni pisci sa svih krajeva planete, od Rusa Zahara Prilepina do popularnog Norvežanina Erlenda Lua.