Pred Višim sudom u Beogradu počelo je suđenje nekadašnjem stražaru u logoru Čelebići kod Konjica u BiH Samiru Hondi, kojeg srpsko Tužilaštvo za ratne zločine tereti da je učestvovao u batinanju i mučenju zarobljenika srpske nacionalnosti tokom 1992. godine.
Hondo je na početku suđenja negirao krivicu i naveo da se optužnica zasniva na lažnom iskazu bivšeg zarobljenika Zorana Đorića, koji je reketirao svedoke i koji ga je za zločine optužio zato što nije pristao da mu da novac.
“On je došao u porodičnu kuću moje setre i zeta i pokušao od mene da iznudi novac samo zato što sam bio stražar. Ja ne krijem da sam bio stražar, ali nikad nikome ništa loše nisam učinio”, rekao je Hondo.
OPŠIRNIJE o logoru i suđenjima
Hondo nije isključio da je u logoru bilo maltretiranja i mučenja civila, ali je naglasio da u tome nije učestovovao.
“Bilo mi je žao zatvorenika, nisam ih ja tu doveo, niti sam ih maltretirao, ako sam mogao da im pomognem učinio sam to. Toliko sam kesa sa hranom prebacio preko ograde”, naveo je Hondo.
Nejgova odbrana zatražila je da se Sud u Beogradu proglasi nenadležnim za ovaj slučaj zato što su oštećeni u vreme izvršenja krivičnog dela bili državljani BiH, kao i zato što se zločin dogodio na terirotiji te zemlje, a Sud da će se o ovom zahtevu izjasniti naknadno.
“Sve i da je zločin počinjen, on nije počinjen prema državljanima Srbije i prema državi Srbiji zato što su svi ti oštećeni bili državljani Bosne i Hercegovine. Mi smo se sa zahtevom obratili i Tužilaštvu BiH, a tužiteljica koja potupa u predmetu logora Čelebić mi je rekla da nije pokrenula postupak zato što nema dokaza protiv njega”, rekao je advokat Samira Honda Slaviša Prodanović.
Tužilaštvo u Srbiji u optužnici navodi da su tokom istrage prikupljeni dokazi koji ukazuju na to da postoji sumnja da je Hondo izvršio krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Povodom ovog slučaja nisu se oglašavali, te nismo dobili odgovor na pitanje da li su, prema Porotokolu o saradnji u progonu počinilaca ratnih zločina koji su potpisale Srbija i BiH, kopije prikupljenih dokaza ustupljene toj zemlji.
„Taj Protokol nije baš tako jednostavan tako da moramo da pogledamo predmet“, rekao je Vukčević.
Hondin advokat navodi da je “uslov za dogovor Tužilaštava Srbije i BiH da predmet bude ustupljen drugoj zemlji da se sa tim saglase i oštećeni, što se u ovom slučaju nije dogodilo”.
Samir Hondo uhapšen je 20. marta 2013. na graničnom prelazu između Srbije i BiH i od tada se nalazi u pritvoru. Nastavak suđenja zakazan je za 19. septembar.
Iz Tužilaštva BiH traže dokaze
Tužilaštvo BiH je dva dana nakon hapšenja Samira Honde od Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije, a na osnovu Protokola o saradnji u progonu počinilaca krivičnih dela ratnih zločina, tražilo dostavu kopije dokaza. Uz njega je zatražen i spisak državljana BiH za kojima su organi Srbije raspisali poternice, a koji su osumnjičeni za ratni zločin u BiH, saznaje u Sarajevu novinarka RSE Dženana Halimović.
No detaljnijih informacija o tome jesu li dokazi stigli, kao i hoće li biti zatraženo izručenje iz Tužilaštva nema.
U Ministarstvu pravde BiH rečeno nam je da se Protokol odnosi na saradnju tužilaštava dvije zemlje, ali i da je pored toga ministar pravde BiH Bariša Čolak prilikom nedavnog susreta sa svojim kolegom u Beogradu tražio informaciju o Hondinom slučaju.
Predsednik Fondacije Istina, Pravda i Pomirenje Sinan Alić smatra da je u ovom slučaju riječ o nepoštivanju Protokola od strane Srbije:
„Igre koje Beograd igra nakon okončanja rata su ustvari zamajavanje istine i pravde, te pravosuđa i političkih institucija u Sarajevu. U trenutku kada se dogodio slučaj Samira Honde, kada je uhapšen, tačno su prošla tri mjeseca od potpisivanja famoznog sporazuma kojeg su najavljivali na velika zvona i jedno i drugo tužilaštvo. Između ostalog, tvrdili su da će taj sporazum otkloniti sve probleme i ponavljanje slučajeva a la Jurišić, a la Divjak, a la Ganić. Dakle, tri mjeseca nakon potpisivanja dogodio se slučaj Samira Honde. Zašto ga nisu ustupili državi Bosni i Hercegovini? Zločin navodni dogodio se u BiH, žrtve su građani BiH, a i navodni zločinac je građanin BiH", ocenio je Alić.
Hondo je na početku suđenja negirao krivicu i naveo da se optužnica zasniva na lažnom iskazu bivšeg zarobljenika Zorana Đorića, koji je reketirao svedoke i koji ga je za zločine optužio zato što nije pristao da mu da novac.
“On je došao u porodičnu kuću moje setre i zeta i pokušao od mene da iznudi novac samo zato što sam bio stražar. Ja ne krijem da sam bio stražar, ali nikad nikome ništa loše nisam učinio”, rekao je Hondo.
O logoru Čelebići i suđenjima
Prvi zatvorenici u logor Čelebići, bivši kompleks JNA sastavljen od hangara i podzemnih tunela, gdje je bilo skladišteno tečno gorivo, dovedeni su u aprilu 1992. godine. Samo u hangaru šest bilo je smješteno oko 240 zarobljenih Srba. Zbog metalne konstrukcije u hangaru je bilo nesnosno vruće. S njima se postupalo surovo i bili su izloženi su poniženjima.OPŠIRNIJE o logoru i suđenjima
“Bilo mi je žao zatvorenika, nisam ih ja tu doveo, niti sam ih maltretirao, ako sam mogao da im pomognem učinio sam to. Toliko sam kesa sa hranom prebacio preko ograde”, naveo je Hondo.
Nejgova odbrana zatražila je da se Sud u Beogradu proglasi nenadležnim za ovaj slučaj zato što su oštećeni u vreme izvršenja krivičnog dela bili državljani BiH, kao i zato što se zločin dogodio na terirotiji te zemlje, a Sud da će se o ovom zahtevu izjasniti naknadno.
“Sve i da je zločin počinjen, on nije počinjen prema državljanima Srbije i prema državi Srbiji zato što su svi ti oštećeni bili državljani Bosne i Hercegovine. Mi smo se sa zahtevom obratili i Tužilaštvu BiH, a tužiteljica koja potupa u predmetu logora Čelebić mi je rekla da nije pokrenula postupak zato što nema dokaza protiv njega”, rekao je advokat Samira Honda Slaviša Prodanović.
Tužilaštvo u Srbiji u optužnici navodi da su tokom istrage prikupljeni dokazi koji ukazuju na to da postoji sumnja da je Hondo izvršio krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Povodom ovog slučaja nisu se oglašavali, te nismo dobili odgovor na pitanje da li su, prema Porotokolu o saradnji u progonu počinilaca ratnih zločina koji su potpisale Srbija i BiH, kopije prikupljenih dokaza ustupljene toj zemlji.
Vladimir Vukčević
Podsećamo, nakon što je Hodno uhapšen, srpski tužilac Vladimir Vukčević izjavio je za RSE da će takav zahtev biti razmoren.„Taj Protokol nije baš tako jednostavan tako da moramo da pogledamo predmet“, rekao je Vukčević.
Hondin advokat navodi da je “uslov za dogovor Tužilaštava Srbije i BiH da predmet bude ustupljen drugoj zemlji da se sa tim saglase i oštećeni, što se u ovom slučaju nije dogodilo”.
Samir Hondo uhapšen je 20. marta 2013. na graničnom prelazu između Srbije i BiH i od tada se nalazi u pritvoru. Nastavak suđenja zakazan je za 19. septembar.
Iz Tužilaštva BiH traže dokaze
Tužilaštvo BiH je dva dana nakon hapšenja Samira Honde od Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije, a na osnovu Protokola o saradnji u progonu počinilaca krivičnih dela ratnih zločina, tražilo dostavu kopije dokaza. Uz njega je zatražen i spisak državljana BiH za kojima su organi Srbije raspisali poternice, a koji su osumnjičeni za ratni zločin u BiH, saznaje u Sarajevu novinarka RSE Dženana Halimović.
No detaljnijih informacija o tome jesu li dokazi stigli, kao i hoće li biti zatraženo izručenje iz Tužilaštva nema.
U Ministarstvu pravde BiH rečeno nam je da se Protokol odnosi na saradnju tužilaštava dvije zemlje, ali i da je pored toga ministar pravde BiH Bariša Čolak prilikom nedavnog susreta sa svojim kolegom u Beogradu tražio informaciju o Hondinom slučaju.
Predsednik Fondacije Istina, Pravda i Pomirenje Sinan Alić smatra da je u ovom slučaju riječ o nepoštivanju Protokola od strane Srbije:
„Igre koje Beograd igra nakon okončanja rata su ustvari zamajavanje istine i pravde, te pravosuđa i političkih institucija u Sarajevu. U trenutku kada se dogodio slučaj Samira Honde, kada je uhapšen, tačno su prošla tri mjeseca od potpisivanja famoznog sporazuma kojeg su najavljivali na velika zvona i jedno i drugo tužilaštvo. Između ostalog, tvrdili su da će taj sporazum otkloniti sve probleme i ponavljanje slučajeva a la Jurišić, a la Divjak, a la Ganić. Dakle, tri mjeseca nakon potpisivanja dogodio se slučaj Samira Honde. Zašto ga nisu ustupili državi Bosni i Hercegovini? Zločin navodni dogodio se u BiH, žrtve su građani BiH, a i navodni zločinac je građanin BiH", ocenio je Alić.