Uprkos tome što je nasilje Srbiji donelo negativan imidž netolerante države, ona je i dalje interesantna mnogim gej turistima. Iako postoje klubovi i mogu se naći "gej frendli" hosteli i hoteli, LGBT turizam je, međutim, u Beogradu veoma loše razvijen - i to manje zbog atmosfere, a više usled nezainteresovantosti državnih turističkih organizacija i nedostatka novca.
O tome je u intervjuu za RSE govori poznati beogradski LGBT aktivista, Predrag Azdejković, koji je na čelu organizacije - GLIC - Gej lezbijski info centar.
Azdejković: Beograd ima nekoliko gej klubova i bio je vrlo interesantan gej turistima za vreme održavanja Evrovizije u Beogradu (2008. godine, prim. aut.), ali u poređenju sa drugim metropolama, može se reći da je Beograd na dnu liste. Ako se upoređujemo sa Barselonom, Rimom, Parizom, Berlinom koji imaju na stotine gej klubova i festivala, Beograd tu nije ni malo zanimljiv.
Ali, dešava se da gej turisti dolaze u Beograd. Najčešće dolaze poslovno, pa usput i da se provedu. Ono što ja znam kao neki "feedback" od njih jeste da im se Beograd dopada , da im se gej scena, koliko god bila mala, sviđa i da tu postoji potencijal.
RSE: Šta je ono što koči da se taj potencijal razvije?
Azdejković: Koči to što nema dovoljno novca, jer da bi se bilo šta napravilo, tu treba da bude neka investicija. Srpski gej klubovi su mahom veoma ružni i zapušteni jer ne postoji konkurencija pa se uopšte ne ulaže da bi to bilo lepo ili da se renovira na svakih nekoliko godina, nego se to zapusti. Ovako, nemate nijedan drugi klub, pa morate tu da dolazite - to je negde ta filozofija. Treba da postoji više dešavanja. Postoje "Merlinka" ili "Idaho" festival koji su interesantni ljudima iz regiona i inostranstva te dolaze. Tako da, može da postoji neka inicijativa da se to stavi na jedan malo viši nivo, onda bi to bilo interesantno i da se to brendira i da onda Turistička organizacije Srbije i Turistička organizacija Beograda to lepo predstave inostranstvu.
RSE: Koliko mislite da je realneo da turističke organizacije Srbije i Beograda, kao institucije države i grada, budu spremne za tako nešto?
Azdejković: Pa ja vidim da je to sve moguće, samo ih treba naterati i dati im tu ideju. Mislim da njima to uopšte ne pada na pamet, ali evo ja mogu da preuzmem na sebe da zakažem sastanak, odem i predočim im da je to isto jedna mogućnost.
RSE: Koliki problem za razvoj gej turizma predstavlja atmosfera koja u Srbiji vlada prema LGBT osobama? Ilustracije radi, Paradu ponosa je gotovo nemoguće organizovati...
Azdejković: Srbija ima taj negativan imidž kada su u pitanju nasilje i bezbednost - što generalne populacije, što LGBT populacije. To je naročito vidljivo kada se priprema Parada ponosa. Sada, to može da bude jako vidljivo u tim periodima, ali tokom cele godine količina nasilja koja se dešava nad LGBT populacijom, naročito u Beogradu, nije toliko alarmantna i ne postoji toliko primera nasilja nad LGBT ljudima ili turistima koji drugačije izgledaju, nego što bi to bilo u nekim drugim evropskim zemljama. Tako da, mislim danije to toliko strašno, jeste ali nije alarmantno. Alarmantno je samo oko Prajda i mislim da na tom imidžu može da se poradi, a država treba da pošalje taj signal.
RSE: Pretpostavljam da atmosfera o kojoj govorimo drži gej klubove sklonjene od očiju javnosti. Koliko to otežava njihovu dostupnost stranim turistima?
Azdejković: Ja bih rekao da to nije istina jer su aderse svih klubova u Beogradu javne na internetu. Samo ih treba potražiti. Turisti koriste Google, otkucaju "gej klub Beograd" i dobiće sve adrese. Nasilje se do sada nije dešavalo, ali svaki klub i kafić imaju svoje obezbeđenje.