"Ja nisam došao da držim lekcije", rekao je predsedavajući Evropskoj komisiji Žan Klod Junker nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i komesarom za proširenje i susedsku politiku Johanesom Hanom u vili "Mir" u Beogradu.
Dvojica zvaničnika Evropske unije Srbiju su posetili u sklopu turneje po Zapadnom Balkanu, nakon objave Strategije za proširenje EU na to područje.
Žan Klod Junker naglasio je da Evropska unija želi dobru saradnju sa Srbijom i da pomogne njeno članstvo u zajednici evropskih naroda.
"Srbija je velika nacija i zna put do budućnosti. EU je zajednica koja se stara za dobrobit svojih građana. Mi ne tražimo od ministra spoljnih poslova Srbije da uradi harakiri. Želimo dobru saradnju sa prijateljima iz Srbije i da pomognemo njeno članstvo. Imaćemo mnogo prilika za saradnju", naglasio je Junker, govorreći i o tvrdnjama ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića da pojedini krugovi u Briselu od Srbije očekuju, kako je naveo, istorijski harakiri - aludirajući na ritualno samoubistvo u japanskoj kulturi.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se osvrnuo na pravno-obavezujući sporazum s Prištinom, naglasivši da je to teško pitanje.
“Ako mi ne budemo razumeli, a pri tome dobro znate šta mislim o nezavisnosti Kosova, da mi moramo da napravimo kompromise, da moramo sa sobom u određenim stvarima u našim glavama da raskrstimo. Ako to ne budemo uradili, udavićemo sebe u sopstvenoj prošlosti", upozorio je predsednik Srbije.
Predsednik Evropske komisije pohvalio je Srbiju na dosadašnjem napretku u evrointegracijama, za šta je, kako je naglasio i nagrađena datumom mogućeg pristupa, ali je naglasio da postoje problemi u oblasti vladavine prava. Osim toga, Junker je ukazao i na problem bilateralnih sporova koje, kako je rekao, mogu ugroziti stabilnost unutar EU.
"Ne možemo prihvatiti zemlje koje nisu rešile bilateralne sporove. Oni treba da budu rešeni pre pristupanja. Ne želimo da uvezemo nestabilnost. Želimo da se normalizuju odnosi sa Prištinom ali je na dvema stranama da odrede taj sporazum. Srbija je deo Evrope i biće primljena kada ispuni sve kriterijume. Srbija je prešla impresivan deo puta, ali ima još problema u vladavini prava i pravosuđu i potreban je pravno obavezujući sporazum sa Prištinom", kazao je Junker dodajući da EU ne može da prihvati nove članice koje nisu rešile teritorijalna pitanja.
Dodao je da, u skladu sa Strategijom proširenja EU na zapadni Balkan, Srbija treba da postigne napredak u šest oblasti na putu ka članstvu u EU. "Pratićemo napredak Srbije i ukoliko bude potrebe da se izradi nekakav akcioni plan - učinićemo to", rekao je Junker.
Predsednik Srbije izrazio je zahvalnost Junkeru na poseti Beogradu, Srbiji i području Zapadnog balkana i podsetio na važnost evrointegracija Srbije. Naglasio je da 2025 - godina koju je EU stavila pred Srbiju kao datum mogućeg ulaska, nije zagarantovana ako se ne bude radilo na reformama.
"Za Srbiju Evropska unija nije samo cilj. Već je u pitanju proces. Koji nam donosi bolje standarde. Ne samo bolji životni standard za naše ljude, već bolje standarde u svim oblastima društvenog života. Evropski put je i bolja ekonomija i viši nivo vladavine prava, nezavisno sudstvo, samostalno tužilaštvo i da naglasim, efikasnije pravosuđe. O tome smo razgovarali i mnogo posla Srbija ima na tom putu da uradi da bi mogla da se priključi Evropskoj uniji", kazao je Vučić.
Junker i Han borave u Beogradu, nakon skorašnjeg predstavljanja Strategije proširenja Evropske unije, u okviru zapadnobalkanske turneje u kojoj su već obišli Makedoniju i Albaniju, a posle Srbije, na redu su Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Kosovo.
Poseta se u Beogradu očekuje kao ohrabrenje na putu Srbije ka Evropskoj uniji.
Ova poseta se u Beogradu očekuje kao ohrabrenje na njenom evropskom putu, a zvaničnici kažu da su razumeli da niko ne garantuje da će Srbija 2025. godine uću u EU, već da je to šansa koju treba iskoristiti. Čula se međutim i drugačija poruka šefa diplomatije da “nema te ‘evropske šargarepe’ iz EU, zbog koje bi Srbija dobrovoljno pristala da se odrekne Kosova”.
Predsednik Evropske komisije je na prethodnim stanicama balkanske turneje u Tirani i Skoplju poručio da Komisija u novoj Strategiji za Balkan nije odredila da će Srbija i Crna Gora nužno postati članice EU 2025. godine i da je ta godina "moguć datum za ulazak" u EU za sve zemlje Zapadnog Balkana.
Naš sagovornik, profesor za evropske jugoistočne studije Univerziteta u Gracu Florijan Biber kaže da Evropska komisija ovom turnejom potvrđuje svoj novi interes za Balkan. Biber smatra bitnim razjašnjenje u vezi sa pomenutim datumom mogućeg ulaska u EU:
“Taj datum, u najoptimističnijem scenariju, je možda realan za Srbiju i Crnu Goru, čak možda za Albaniju i Makedoniju, ali sigurno nije realan za Kosovo i Bosnu i Hercegovinu.”
Uoči posete Junkera Srbiji, predsednik Aleksandar Vučić je poručio da Srbija razume da niko ne garantuje da je 2025. godina, koja se pominje u Strategiji, sigurna godina za punopravno članstvo, ali je važan podstrek i priznanje da je Srbija do sad uradila pozitivne stvari. "Mislim da je to jasna poruka za Srbiju da se na nas računa", prokomentarisala je premijerka Ana Brnabić dolazak evropskih zvaničnika u Beograd. Ambasador Sem Fabrici, šef delegacije EU u Srbiji, je Junkerovu posetu nazvao istorijskom posetom i da je Srbija dobro shvatila značenje pomenutog datuma 2025. godine ne kao garanciju za članstvo, već kao ohrabrenje.
Promena granica ne dolazi u obzir: Florian Biber
Očekuje se da u fokusu razgovora u Beogradu bude takozvana “sveobuhvatna normalizacije odnosa sa Kosovom”, što je jedan od ključnih uslova na evropskom putu Srbije. Biber kaže da je moguće da će se iza zatvorenih vrata konkretnije razgovarati o dinamici i formatu briselskog dijaloga ali i o nekim idejama koje se sve češće pominju, a vezane su za promene granica na Balkanu.
Nikakva promena granica nije prihvatljiva za EUFlorian Biber
“Očekujem i nadam se da će takođe biti jasna poruka Evropske komisije da nikakva debata o promeni granica, koja se čuje češće ovih dana, nije realna i da će granice ostati takve kakve jesu. Da neće biti nikakve razmene teritorija. Nikakva promena granica nije prihvatljiva za EU. Bilo bi jako bitno da Vlada Srbije ne predstavi nikakvu ideju koja ide u tom pravcu, a koja bi bila jako štetna za region”, smatra Biber aludirajući na ideje o podeli Kosova ili međusobnoj razmeni teritorija.
Šef diplomatije Ivica Dačić je uoči dolaska evropskih zvaničnika u Beograd i nastavka tehničkog dijaloga Beograda i Prištine u Briselu uputio poruku da nema te "evropske šargarepe" iz EU, zbog koje bi Srbija dobrovoljno pristala da se odrekne Kosova. “Licemerno je da pojedini krugovi u Briselu od nas očekuju istorijski harakiri, a ni oni sami nemaju jedinstven stav kada je reč o kosovskom pitanju”, rekao je Dačić.
Profesor Univerziteta u Gracu je siguran da će u razgovoru sa zvaničnicima u Beogradu biti reči i o odnosu Srbije i Rusije u svetlu sve vidljivijeg prisustva Rusije na Balkanu.
“Siguran sam zato što je jedan od glavnih argumenata i motivacija za novu Strategiju i za veći interes i EU i SAD za region vezan za strah od ruskog uticaja u regionu. I za Srbiju bih posebno očekivao jasnu poruku da ona mora ne samo da kaže u Briselu da je zainteresovana za evropsku integraciju, već da se to vidi po ponašanju unutar Srbije i odnosima prema Rusiji.”
Evopski zvaničnici u utorak, 27. februara odlaze u Crnu Goru, a za sredu su planirani susreti na najvišem nivou u BiH i na Kosovu. U nastavku turneje pridružuje im se evropska šefica diplomatije Federika Mogerini. Balkansku turneju evropska trojka završava 1. marta u Bugarskoj, gde će zajedno sa premijerom Bojkom Borisovim biti organizovan ručak za lidere "zapadnobalkanse šestorke". Najavljena tema razgovora u svim državama je najnovija evropska Strategija za Zapadni Balkan.