Novi izveštaj Big Deal-a, građanske inicijative za nadzor pregovora izmedju Kosova i Srbije, ukazuje na to da su samo četiri od 16 sporazuma postignutih u Briselu od 2011. u potpunosti primenjeni.
Na predstavljanju ovog izveštaja u Prištini, rečeno je i da četiri godine od početka dijaloga, još uvek ne postoji sloboda kretanja, barikade na severu zemlje su i dalje prisutne, a Kosovo i dalje ne priznaje srpske univerzitetske diplome.
Izveštaj pod nazivom “Izgubljeni u stagnaciji” rezultat je zajedničkih napora BIRN-a na Kosovu, Internews Kosovo i Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost iz Beograda- CRTA. Na konfereciji su bili prisutni predstavnici kosovskih institucija, strane diplomate i predstavnici civilnog sektora. Učešće je potvrdio i Marko Đurić, direktor kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije, ali njemu kosovske vlasti nisu dozvolile dolazak na Kosovo zbog nedavnih provokativnih izjava u vezi zamenika premijera Hašima Tačija.
Faik Ispahiu, iz Internewsa, kazao je ovom prilikom da kada se uoči da se stvari kreću napred, desi se nešto što ovaj proces vrati nazad.
"Ovaj proces normalizacije odnosa je daleko od onoga što tri strane predstavljaju - Kosovo, Srbija i EU", kazao je on.
Raša Nedeljkov, izvršni direktor CRTA-e, kazao je da ovi pregovori ne postoje niti zbog EU niti zbog visoke politike, već zbog građana i boljeg života. On je međutim kazao da postoji nedostatak političke odgovornosti u procesu pregovora, ali i nakon dogovora u procesu implementacije.
"To kažemo zato što se često koristi svaka prilika da ono što je dogovoreno u Briselu, drugo se govori u Beogradu, a treće u Prištini. Često postoji i velika razlika između onoga što je dogovoreno. Smatramo da, da se ne bi žrtvovao istorijski važan proces pregovor, a mali politički poeni koji se možda dobijaju zahvaljujući populističkim izjavama koje daju političari i sa jedne i sa druge strane na domaćem terenu - takva praksa mora da prestane", kazao je on, dodajući da građani su oni koji pate zbog toga.
Samuel Žbogar
Specijalni predstavnik EU na Kosovu, Samuel Žbogar, je kazao da se ipak treba obratiti pažnja i na uspehe koje je ovaj dijalog doneo. Najpre, kazao je on, kosovski zakoni se sprovode sada na celom Kosovu, lokalni i parlamentarni izbori održani su na teritoriji cele zemlje, na severu su izabrani gradonačelnici na osnovu kosovskih zakona. Dodao je i da su Srbi deo kosovskih institucija, da su uklonjene skoro sve barikade na severu, kosovska policija i carina su na svim prelazima, paralelne bezbednosne strukture su ukinute i integrisane, pravosuđe je počelo da se integriše.
"Ne kažem da je sve savršeno, ali dobro je da se prisetimo toga kakva je bila situacija pre dve godine. Krećemo se u pravom pravcu. Nikada nismo rekli da se do normalizacije dolazi jednim potezom, već je to proces. Potrebno je i strateško strpljenje za budućnost", kazao je Žbogar.
On je međutim istakao da ponekad dođe i do konfuzije u javnosti, kada na primer Dačić i Tači piju kafu u Prištini, ili kada se lideri dveju država rukuju u Briselu, a s druge strane, Tačiju se sprečava odlazak u Srbiji, a Đuriću dolazak na Kosovu.
"Ovo ljudima šalje zbunjujuće poruke. Dijalog i dobro razumevanje i postizanje sporazuma u vrhu, 'izgubi se u prevodu' kada to stigne do nižih nivoa, do javnosti", kazao je Žbogar.
Ministarka zadužena za dijalog, Edita Tahiri, rekla je da je Briselski dijalog glavni doprinos stabilnosti u regionu, ali je istakla da je Srbija u nekoliko navrata prekršila sporazum, kao što je to bilo prilikom prošlogodišnje odluke da ojača svoje paralelne strukture na severu zemlje. Takođe, opštine na severu još uvek nisu usvojili svoje opštinske simbole, pečate i zastavu, a telekomunikacije i energetika su postale istorija, pitanja o kojima se pregovara četiri godine.
"Sporazum o tome je postignut u septembru 2013. a od tada, sporazum o telekomunikaciji uopšte nije sproveden. Problem je u tome što će na osnovu sporazuma, Austrija u ime Kosova aplicirati za pozivni broj Kosova. A danas se i dalje u Srbiji govore o tome da Srbija treba da aplicira za to. Da je to bilo moguće, ne bi imalo potrebe za sporazumom. Mi smo se dogovorili da to treba da bude treća zemlja. Austrija je pripremila pismo za tako nešto, ali, postoji nedostatak volje za dobrosusedske odnose", kazala je ona.
Izveštaj poziva obe strane, uključujući i Evropsku uniju da daju veći prioritet procesu primene sporazuma, imajući u vidu da je u prethodnom periodu jako mali broj postignutih sporazuma sproveden u delo.
Big Deal podržavaju britanska ambasada u Beogradu i Prištini i Fondacije braće Rokfeler.