Kolone gradskih autobusa i redovi ljudi koji se tiskaju u njih, neretko uz psovke i viku – ovako je izgledao početak radne nedelje na pojedinim stajalištima u glavnom gradu Srbije, nakon što je na snagu stupilo pravilo koje propisuje novi način ulaska u javna prometala. Prema novom BusPlus sistemu, ulazi se isključivo na prednjim i zadnjim vratima, a izlazi na centralnim.
Uz to, od ove nedelje je počela pojačana kontrola voznih karata. Ne bi tu bilo ničeg spornog da i ova, inače uobičajena aktivnost, nije promenjena – autobusi u koje uđu kontrolori sada stoje na stanici dok svi putnici ne budu pregledani. Za to vreme, kao na graničnim prelazima, na stajalištima svoj red za kontrolu čekaju drugi autobusi, dok u pojedinim delovima grada stoje i automobili zbog nastalog krkljanca u „saobraćajnom špicu“.
U prvim izjavama za javnost, funkcioneri lokalne vlasti kažu da ne vide nikakav veći problem. Član Gradskog veća Željko Ožegović rekao je medijima da su nove mere jedini način da se naplati gradski prevoz, a da su gužve nastale zbog toga što su pojedini građani koji nisu imali kartu odbijali da prilikom kontrole napuste vozilo.
“Oni ljudi koji redovno izmiruju svoje obaveze nemaju razloga da budu revoltirani. Mora da se uradi nešto kako bi što veći broj putnika učestvovao u daljem razvoju gradskog saobraćaja”, naveo je Ožegović, koji dodaje da su do sada “najviše ispaštali” putnici sa kartama, ali da će nove mere ostati na snazi.
Beograđani sa kojima smo razgovarali na nekoliko autobuskih stajališta uglavnom se slažu da novouvedena mera, za sada, proizvodi samo probleme.
Kako bi Beograđane podstakla da se prilagode novim merama, BusPlus se posužio propagandom koja ima sve elemente zastrašivanja, ali i huškanja na putnike koji ne kupuju karte za prevoz. U pojedinim su autobusima, naime, izlepljeni plakati na kojima su prikazani ljudi u javnom vozilu, uz poruke: „Gužva? Na gužvu utiču putnici koji se voze bez karte!“ i „Vaša linija je ukinuta? Linije na kojima se ne očitava dovoljno putnika biće ukinute.“
Konkurs sa rupom u sistemu
Iako je za novi sistem, uz BusPlus zaslužna gradska Direkcija za javni prevoz, u ovoj ustanovi nam je rečeno da su osobe zadužene da daju izjave na sastanku, a na sajtu BusPlusa nije naveden niti jedan kontakt. Nije to, međutim, jedina niti najveća sporna tačka u ovom slučaju. Konzorcijum koji predstavlja firma „Apex solution technology“ dobio je pravo na uvođenje ovog sistema u javni prevoz nakon polu-javnog konkursa koji je objavila Direkcija za javni prevoz.
Prema rečima Jelene Vasić, novinarke Centra za istraživačko novinarstvo (CINS), koja je istraživala dokumentaciju u vezi sa konkursom, Direkcija je natečaj sprovela koristeći se „rupom u sistemu“.
„Glavni problem je to što nije postojala konkursna dokumentacija na engleskom jeziku, odnosno na bilo kom jeziku koji se koristi u međunarodnoj trgovini. To nije dalo mogućnost stranim kompanijama da se prijave, a to smo videli iz pisama koja su stizala Direkciji za javni prevoz, gde strane kompanije mole da se produži rok za prijavu, bar za još 60 dana zbog toga što one nemaju vremena da prevedu dokumente prvo sa srpskog na engleski, pa da onda daju svoju ponudu koju ponovo moraju da prevedu na srpski“, kaže Vasićeva za RSE.
Uz to, Grad Beograd je sklopio ugovor sa firmom koja je u trenutku parafiranja dokumenta, prema pisanju CINS-a, imala svega jednog zaposlenog i osnovni kapital od 500 evra. Prema ugovoru, posao je zaključen na period od deset godina nakon čega sistem BusPlus postaje vlasništvo Grada Beograda. Ukoliko gradska vlast poželi da ranije otkupi sistem, to pravo stiče 2014. godine, po ceni od 5,6 miliona evra.
Ovo, podsetimo, nije prvi put da beogradska vlast sprovodi odluke kroz “rupe u zakonu”, a ponekad joj čak ni to nije bilo neophodno. Odbornici Skupštine grada prošle su godine glasali za odredbu kojom se trgovcima, pod pretnjom drakonskih kazni, zabranjuje prodaja alkoholnih pića u periodu od 22 sata do šest časova ujutro.
Istu odredbu je Ustavni sud ranije proglasio protivustavnom na teritoriji Novog Sada pošto se kosi sa Zakonom o trgovini.“Gradski oci” u srbijanskoj prestonici oglušili su se, međutim, o obrazloženje suda, pod izgovorom da štite zdravlje omladine, a nadležna pravosudna institucija do danas se nije oglasila o ovome.
Uz to, od ove nedelje je počela pojačana kontrola voznih karata. Ne bi tu bilo ničeg spornog da i ova, inače uobičajena aktivnost, nije promenjena – autobusi u koje uđu kontrolori sada stoje na stanici dok svi putnici ne budu pregledani. Za to vreme, kao na graničnim prelazima, na stajalištima svoj red za kontrolu čekaju drugi autobusi, dok u pojedinim delovima grada stoje i automobili zbog nastalog krkljanca u „saobraćajnom špicu“.
U prvim izjavama za javnost, funkcioneri lokalne vlasti kažu da ne vide nikakav veći problem. Član Gradskog veća Željko Ožegović rekao je medijima da su nove mere jedini način da se naplati gradski prevoz, a da su gužve nastale zbog toga što su pojedini građani koji nisu imali kartu odbijali da prilikom kontrole napuste vozilo.
“Oni ljudi koji redovno izmiruju svoje obaveze nemaju razloga da budu revoltirani. Mora da se uradi nešto kako bi što veći broj putnika učestvovao u daljem razvoju gradskog saobraćaja”, naveo je Ožegović, koji dodaje da su do sada “najviše ispaštali” putnici sa kartama, ali da će nove mere ostati na snazi.
Beograđani sa kojima smo razgovarali na nekoliko autobuskih stajališta uglavnom se slažu da novouvedena mera, za sada, proizvodi samo probleme.
Kako bi Beograđane podstakla da se prilagode novim merama, BusPlus se posužio propagandom koja ima sve elemente zastrašivanja, ali i huškanja na putnike koji ne kupuju karte za prevoz. U pojedinim su autobusima, naime, izlepljeni plakati na kojima su prikazani ljudi u javnom vozilu, uz poruke: „Gužva? Na gužvu utiču putnici koji se voze bez karte!“ i „Vaša linija je ukinuta? Linije na kojima se ne očitava dovoljno putnika biće ukinute.“
Konkurs sa rupom u sistemu
Iako je za novi sistem, uz BusPlus zaslužna gradska Direkcija za javni prevoz, u ovoj ustanovi nam je rečeno da su osobe zadužene da daju izjave na sastanku, a na sajtu BusPlusa nije naveden niti jedan kontakt. Nije to, međutim, jedina niti najveća sporna tačka u ovom slučaju. Konzorcijum koji predstavlja firma „Apex solution technology“ dobio je pravo na uvođenje ovog sistema u javni prevoz nakon polu-javnog konkursa koji je objavila Direkcija za javni prevoz.
Prema rečima Jelene Vasić, novinarke Centra za istraživačko novinarstvo (CINS), koja je istraživala dokumentaciju u vezi sa konkursom, Direkcija je natečaj sprovela koristeći se „rupom u sistemu“.
„Glavni problem je to što nije postojala konkursna dokumentacija na engleskom jeziku, odnosno na bilo kom jeziku koji se koristi u međunarodnoj trgovini. To nije dalo mogućnost stranim kompanijama da se prijave, a to smo videli iz pisama koja su stizala Direkciji za javni prevoz, gde strane kompanije mole da se produži rok za prijavu, bar za još 60 dana zbog toga što one nemaju vremena da prevedu dokumente prvo sa srpskog na engleski, pa da onda daju svoju ponudu koju ponovo moraju da prevedu na srpski“, kaže Vasićeva za RSE.
FOTO: danubeogradu.rs
Uz to, Grad Beograd je sklopio ugovor sa firmom koja je u trenutku parafiranja dokumenta, prema pisanju CINS-a, imala svega jednog zaposlenog i osnovni kapital od 500 evra. Prema ugovoru, posao je zaključen na period od deset godina nakon čega sistem BusPlus postaje vlasništvo Grada Beograda. Ukoliko gradska vlast poželi da ranije otkupi sistem, to pravo stiče 2014. godine, po ceni od 5,6 miliona evra.
Ovo, podsetimo, nije prvi put da beogradska vlast sprovodi odluke kroz “rupe u zakonu”, a ponekad joj čak ni to nije bilo neophodno. Odbornici Skupštine grada prošle su godine glasali za odredbu kojom se trgovcima, pod pretnjom drakonskih kazni, zabranjuje prodaja alkoholnih pića u periodu od 22 sata do šest časova ujutro.
Istu odredbu je Ustavni sud ranije proglasio protivustavnom na teritoriji Novog Sada pošto se kosi sa Zakonom o trgovini.“Gradski oci” u srbijanskoj prestonici oglušili su se, međutim, o obrazloženje suda, pod izgovorom da štite zdravlje omladine, a nadležna pravosudna institucija do danas se nije oglasila o ovome.