Stotine ljudi privedene su u Belorusiji otkad su postizborni protesti zahvatili zemlju, a među onima kojima je potrebna pravna pomoć su i sami advokati, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Advokati koji su angažovani ili su se dobrovoljno javili da brane pritvorene građane i opozicione lidere bore se ne samo s velikim brojem predmeta, već i s ogromnim preprekama, za koje kažu da im postavljaju vlasti.
Demonstranti se suočavaju sa slabim, ako ne i potpuno izmišljenim optužbama, kažu advokati, dok se Aleksandar Lukašenko drži za vlast usred sve većeg protivljenja javnosti, međunarodne izolacije i sankcija uvedenih posle spornih predsedničkih izbora 9. avgusta, na kojima je prema zvaničnim rezultatima odneo ubedljivu pobedu.
"Više nije dovoljno samo da vičete 'Živela Belorusija' ili da podignite ruke", rekao je beloruski advokat Dzimtri Laeuski koji je branio pritvorene. "Sada možete biti pritvoreni samo ako šetate i ništa ne vičete."
Advokati sami moraju nekako da zaobiđu prepreke – poput jurnjave da dođu na sud nakon što su dobili trenutno obaveštenje da je njihov klijent na saslušanju – i rade pod pretnjom da bi i oni mogli imati probleme s vlastima.
Advokati kažu da im preti izbacivanje iz advokatske komore, pritvor ili čak hapšenje zbog rada s opozicijom.
U poslednjem takvom slučaju Aleksandru Pilčenku, koji je 30 godina bio član Advokatske komore grada Minska, oduzeta je licenca za bavljenje advokaturom, što je belorusko Ministarstvo pravde objavilo 15. oktobra.
Pilčenka je radio za Viktara Babarika, bivšeg menadžera banke, čiji je pokušaj kandidature za predsedničke izbore ometen kada su on i njegov sin uhapšeni po optužbi za proneveru za koje njegove pristalice kažu da su izmišljene. Pilčenka je takođe branio Mariju Kalesnikavu, bivšu menadžerku kampanje Babarika i pomoćnicu liderke opozicije Svetlane Tihanovskaje za koju njene pristalice kažu da je zapravo pobedila na izborima 9. avgusta. Tihanovskaja je otišla u Litvaniju ubrzo posle izbora zbog pretnji upućenih njoj i njenoj porodici.
Ministarstvo pravde tereti Pilčenka zbog intervjua 14. avgusta nezavisnom beloruskom informativnom portalu Tut.by u kojem je pozvao državnog tužioca da preduzme pravne mere protiv umešanih u premlaćivanja i druga zlostavljanja pritvorenih demonstranata u prva tri dana posle izbora, kada su akcije vlasti bile posebno brutalne.
"U intervjuu sam izneo svoje mišljenje šta državni tužilac treba da uradi pod određenim okolnostima, koje mere da preduzme na osnovu činjenica: pokrene krivični postupak i ukloni nekoga s funkcije", rekao je Pilčenko za Karent tajm (Current Time), medijski projekta na rukom jeziku koji RSE vodi u saradnji s Glasom Amerike.
Iz advokatske komore 15. oktobra takođe je isključena Julija Levančuk, koja je branila Maksima Harošina, vlasnika cvećare u Minsku koji je demonstrantima davao cveće. Harošin je u pritvoru bio toliko pretučen da je po izlasku 13. oktobra jedva hodao. Iz policijsku stanice je otišao u vozilu hitne pomoći.
Levančuk je rekla za Tut.by da nadležna komisija Ministarstva pravde nju tereti da nije predala neke lične komunikacije, mada detalji nisu jasni.
Uhapšeni zbog pravničkog rada
Drugi advokati su se suočili s još gorim sudbinama.
Ljudmila Kazak je branila Kalesnikavu, ključnu članicu tela beloruske opozicije koje je osnovano da olakša prenos vlasti u Belorusiji. Koordinacioni savet je na meti Lukašenka i njegovi ključni članovi su ili uhapšeni ili primorani da pobegnu iz zemlje. Sama Kalesnikava suočena je s optužbama za podrivanje državne bezbednosti i mogla bi dobiti do pet godina zatvora ako bude proglašena krivom.
Kazak je nestala 24. septembra. Kasnije se ispostavilo da su je neidentifikovane osobe zgrabile na ulici u Minsku, strpale u automobil i odvele u policijski pritvor u ulici Akrestina, koju borci za ljudska prava nazivaju "soba za mučenje" zbog zlostavljanja koja tamo trpe pritvoreni.
Kazak je rekla da je optužena za "neposlušnost policiji" na opozicionom skupu u Minsku 30. avgusta, za koji kaže da nije ni bila na njemu.
Sledećeg dana dva policajca s licima pod fantomkama svedočila su protiv Kazak na sudu. Proglašena je krivom i kažnjena novčanom kaznom u iznosu od 220 evra.
Kazak je uverena da je bila meta zbog branjenja Kalesnikave, koja je čamila u beloruskom zatvoru pošto bezbednosni zvaničnici prošlog meseca nisu uspeli da je deportuju u Ukrajinu jer je na graničnom prelazu pocepala pasoš.
"Naši advokati su ogorčeni zbog svega ovoga i niko se ne oseća sigurno s obzirom na to šta se događa. Naravno, advokati imaju sredstva i metode da se bore i brane svoja prava", rekla je Kazak za Karent tajm.
Kazak nije jedina među istaknutim advokatima za koje posmatrači kažu da su na meti Lukašenkovog režima.
Advokat Maksim Znak, član opozicionog Koordinacionog saveta, okružen novinarima po dolasku u sedište Istražnog komiteta, gde je pozvan na saslušanje 21. avgusta. Uhapšen je 9. septembra.
Maksim Znak i Ilja Salej uhapšeni su 9. septembra pošto su organi reda izvršili pretres njihovih stanova u Minsku.
Znak je bio advokat Babarika i Tihanovskaje i član prezidijuma Koordinacionog saveta. Njemu se pripisuje izraz "pravni bankrot" za stanje pravde u Belorusiji danas.
Na beloruskom Vrhovnom sudu 21. avgusta je podneo žalbu tražeći da se ponište rezultati izbora usred rasprostranjenih optužbi da je bilo krađe prilikom brojanja glasova.
Šta su tačno uradili Znak i Salej da bi ugrozili nacionalnu bezbednost nije poznato, objasnio je Znakov advokat Dzmitri Laeuski.
"Maksim je govorio o temama poput referenduma, opozivu članova parlamenta i drugim aktuelnim pitanjima. Ali nikada nije rekao ništa što bi se moglo protumačiti kao nezakonito", objasnio je Laeuski za Karent tajm.
"Ideja opoziva poslanika je nova. I druge stvari o kojima je govorio nisu ranije pokrenute. Belorusi nisu navikli da ih čuju. Ali s obzirom na trenutnu situaciju koja traje već četiri meseca, možda su takve ideje nekima bile neugodne", dodao je advokat.
Kao i mnogi u Belorusiji, i Pravno društvo sa sedištem u Velikoj Britaniji smatra da je pritvor dvojice opozicionih advokata "direktno povezan s njihovim profesionalnim aktivnostima i da predstavlja nedozvoljeno mešanje u te aktivnosti".
Znak je tokom pritvora štrajkovao glađu 10 dana kako bi skrenuo pažnju na svoje, ali i nevolje drugih u zatvoru.
"Prvi put u istoriji moderne Belorusije advokat je štrajkovao glađu dok je bio u pritvoru", rekao je Laeuski. "To je bez presedana i srazmerno situaciji bez presedana s nemogućnošću primene pravnih normi."
Odbrana demonstranata
Zbog odsustva pravnih normi svakodnevni rad advokata u Belorusiji je sve samo ne jednostavan.
Serhej Zikratski rekao je da njegov posao obično počinje telefonskim pozivom.
"Uveče me zovu roditelji ili prijatelji pritvorene osobe i kažu mi da je privedena. To znači da sutradan ne samo da tražim tu osobu, već i gde će se voditi slučaj", objasnio je on.
Advokati Serhej Zikratski (levo) i Dzimtri Laeuski: "Sada možete biti pritvoreni samo ako šetate i ništa ne vičete", kaže Laeuski.
Zikratski je rekao da se na samom početak procesa čini da su vlasti odlučne da zakomplikuju.
Kao primer, Zikratski je naveo da sud može da pozove u 11 ujutro, sat vremena pre nego što počne suđenje klijentu.
"To znači da moram da sve ostavim i dođem do suda automobilom za 15, ponekad 30 minuta. Doletim tamo, upoznajem se s materijalom slučaja i tek tada saznajem šta se pripisuje mom klijentu", objasnio je advokat. "Apsurd te situacije je što moj klijent može biti zadržan na jednom mestu, a da spisi predmeta ukazuju na sasvim drugo."
Kazak je rekla da je na vlastima odluka kada će i da li će informacije o pritvorenicima biti objavljene.
"Bez obzira da li ste pravnik ili obična osoba, ako oni 'treba da rade' na vama, onda vas niko neće naći, nikakva informacija o vama neće biti objavljena, advokatima neće biti dozvoljeno da vas posete, sve dok to ne budu smatrali neophodnim", rekla je Kazak.
Pravosuđe je u mnogim zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza problematično, ali je progon advokata u Belorusiji specifičan, objasnio je Pavel Čikov, šef organizacije za zaštitu prava Agora sa sedištem u Rusiji.
"Glavna meta krivičnih slučajeva protiv advokata u Belorusiji su lideri političke opozicije i nekadašnji Lukašenkovi protivnici na predsedničkim izborima. To su Babarika, Tihanovskaja i Kalesnikava", rekao je Čikov.
Lukašenko napada advokate isto kao što je to činio njegov režim posle predsedničkih izbora 2010. godine, koji su se takođe završili u protestima, mada mnogo manjim, koji su brutalno ugušeni, što je dovelo do sankcija Zapada Belorusiji.
"Tada je takođe vršen pritisak i na (opozicione) advokate. Oduzete su im licence; bili su prinuđeni da napuste zemlju", rekao je Čikov.
Kao i svi protivnici Lukašenka u Belorusiji, sudbina advokata koji se suočavaju s progonom biće određena ishodom trenutnih političkih previranja, rekao je Čikov.
"Jasno je da, ako protest bude uspešan, onda optužbe neće trajati duže od Lukašenkovog režima", rekao je Čikov. "Ali ako Lukašenko ostane na vlasti, onda će sve biti određeno nekim potonjim događajima, sudovima, zatvorskim kaznama i svim tim".
"Zasad, moraju da se brane i nadaju političkim promenama".