Milan Beko ponovo je oglasio prodaju Luke Beograd. Najvredniji sa spiska objekata za prodaju je magacin prehrambenih proizvoda po ceni od 2,3 miliona evra, a potom magacin Sava po ceni 2,2 miliona evra. Osim 22 stavke sa objektima Luke Beograd, za prodaju je oglašeno i pet objekata firme Nova Luka. Navedeno je da je prodaja oglašena u skladu sa odredbama unapred pripremljenog plana reorganizacije Luke Beograd a.d., koji se primenjuje od oktobra 2014. godine.
Beko po drugi put pokušava da proda Luku, čiju su privatizaciju i Evropska unija i domaći Savet za borbu protiv korpucije označili kao spornu.
“U kontekstu u kojem postavljate pitanje, nije sporan Milan Beko i njegov pokušaj da proda ono što se na njega vodi, odnosno ono što je kupio na način na koji je kupio, sporna je država koja nije istražila slučajeve spornih privatizacija. I to ne ove 24 na koje je ukazala EU, nego 2.400 ili ko zna koliko privatizacija u Srbiji”, kaže Dragan Dobrašinović, predsednik Koalicije za nadzor javnih finansija.
"Često se zaboravlja da nisu sporne samo ove 24 privatizacije, one su samo neka vrsta ilustracije kako je izgledala privatizacija u Srbiji”, zaključuje Dobrašinović.
Uprava kriminalističke policije je 2013. ispitivala Milana Beka u svojstvu građanina o preuzimanju Luke Beograd.
On je preuzeo Luku Beograd 2005. godine, kupovinom 93 odsto akcija tog preduzeća. U izveštaju Saveta za borbu protiv korpucije iz 2008, koji je dostavljen Vladi i Republičkom javnom tužilaštvu, ukazano je na kršenje prava malih akcionara i države kao jednog od vlasnika prilikom preuzimanja Luke Beograd. Savet je 2010. godine podneo krivičnu prijavu protiv 17 osoba zbog sumnje da su tokom 2005. godine u nezakonitom postupku preuzimanja akcija Luke Beograd, državi naneli štetu od najmanje 21 milion evra.
“Toliko nezakonitosti u tome ima i toliko sinhronizovanog delovanja državnih organa na poništavanju državnog interesa. Videćete, na primer, da su državne institucije čak u istom danu donele sve odluke prihvatajući nezakonitu i nedgovarajuću ponudu Vorldfina“, rekla nam je u to vreme tadašnja predsednica Saveta, pokojna Verica Barać.
Na osnovu dokumentacije koju poseduje Savet za borbu protiv korpucije jasno se vidi, kako je svojevremeno navedeno, da su određena lica sakrila informacije o stvarnoj vrednosti akcija Luke.
Vladimir Goati, koji je 2008. godine bio član Saveta za borbu protiv korpucije kaže da se Vlada na njihov izveštaj o Luci Beograd nije mnogo osvrtala.
“Koliko ja znam Beko je i dalje vlasnik, njegovo vlasništvo nad tim nije osporeno i on sa tim, budući da je vlasnik, može da raspolaže. Dakle, on nije lišen toga. Drugo je pitanje da li su organi poput tužilaštva i suda dovoljno hitri da reguju ili prođe puno godina”, kaže Goati.
Dodaje da time što je Beko ostao legalan vlasnik ne može da se isključi izvesna moralna skepsa i uzdržanost, s obzirom na to kako je ta kupovina tekla.
Inače, Beko po drugi put pokušava da proda Luku Beograd u vreme trajanja sudskog procesa za neuspeli atentat na njega. Na Milana Beka pucano je u novembru 2014. ispred njegove kuće na Senjaku.
Još prilikom prvog oglasa za prodaju Luke Beograd iz decembra 2015. godine otvorene su spekulacije o tome da li jedan od najkontroverznijih biznismena iz Srbije pokušava da proda imovinu kako bi poveriocima vratio dug koji, kako su prenosili mediji po sapštenju iz same Luke, iznosi 63 miliona evra, ili pak rasprodaje imovinu sa namerom da ode iz zemlje.