Da demokratija nije samo izlazak na izbore i glasanje za neku od stranaka sve više počinje da shvata i dio građana BiH. Da se za svoja prava, pa i u demokratiji, čovjek mora izboriti prvi su shvatili uglavnom mladi ljudi u Banjaluci.
Protesti koji su započeli krajem maja ove godine zbog uništavanja jednog parka u centru grada i početka gradnje još jednog stambeno-poslovnog objekta sve više prerastaju u jedno opšte nezadovoljstvo ekonomsko-socijalnom situacijom u društvu.
Predsjednik ekološkog pokreta Eko Banja luka Miloš Stojaković kaže da se protestne šetnje nakon male ljetnje pauze ponovo nastavljaju na ulicama grada na Vrbasu. Međutim ovo više nisu samo protesti za park, dodaje Stojaković:
„Borba za taj park je prerasla u mnogo veću borbu – borbu za ljudska i građanska prava, borbu za zaustavljanje devastacije demokratije i onoga što smo počeli polako učiti pa potpuno zaboravili, i borbu protiv jedne oligarhije koja je izgubila kompas. Aludiram na aktuelne vlastodršce.“
Sve većem nezadovoljstvu građana doprinose i same gradske vlasti koje ni do danas nisu odgovorile ne naše legalne zahtjeve da se javnosti predoče svi dokument oko gradnje parka, što takođe predstavlja još jedno kršenje zakona, kaže Stojaković:
„Počelo je s jednim parkom za koji smo nedvosmisleno utvrdili da postoje desetine prekršenih formalno-pravnih procedura i načina na koji je uopšte počeo taj famozni nebulozni projekat. Za sad samo znamo da je njegova ukupna vrijednost dvjesto miliona, a nigdje nikakvog porijekla tog novca, a da ne govorimo šta je sve urađeno da se izvrši jedna apsolutna otimačina.“
Gradske vlasti u Banjaluci - umjesto odgovora - više su se trudile da ignorišu proteste ili da one koji su se drznuli da traže svoja prava na ulici diskredituju ili zaplaše.
„Vlasti su danas čak organizovale i svoje proteste - u isto vrijeme kada se održavaju naši protesti za park kako bi zbunili građane“ – navodi jedan od stalnih učesnika protesta, Branislav, koji kaže da ipak ne bi da mu se spominje i prezime.
„Postoji strah, postoji medijska blokada. Evo, mi imamo danas neke izmišljene proteste gdje neka grupa koja je lojalna SNSD-u, kao – pravi proteste u isto vrijeme, a sasvim nejasno zbog čega. Pokušava se unijeti zabuna i svim sredstvima se pokušava spriječiti nezadovoljstvo građana. Ljudi koji su zaposleni, boje se za posao“, kaže Branislav.
Izraz opšteg nezadovoljstva
Protesti za park u Banjaluci imali su u početku odjeka širom Bosne i Hercegovine. Podrška je stizala iz svih većih gradova Sarajeva , Mostara i Tuzle. Međutim na tome sve je i stalo
U ovom trenutku građanski aktivizam u Bosni i Hercegovini nije dovoljno razvijen ali, prema mišljenju Aleksandra Žolje iz Helsinškog parlamenta građana Banjaluke, poslije protesta za banjalučki park - ništa više neće biti isto:
„Nije to samo borba za zelene površine. To je jedno opšte nezadovoljstvo, borba protiv korupcije, protiv nepotizma, rođačkih veza i svega ostalog što mi imamo u Bosni i Hercegovini.“
BiH, smatra Žolja, u ovom trenutku živi u XIX vijeku jer su još uvijek glavna pitanja staranje države , nacije i naroda i jednostavno, ne postoji svijest kod građana o važnosti da se bore za neka svoja prava.
„A mislim da i većini građana odgovara ta neka diktatura, rekao bih, zato što onda nisu odgovorni nizašta. Imaju svog vođu, on će da im kaže kud treba da idu, šta treba da rade i kako treba da rade. Ljudi u vlasti, oni su također građani Bosne i Hercegovine. I oni su tu, i oni misle da ne treba niko da reaguje, da je dovoljno da se skupe tri-četiri čovjeka i da donesu neku odluku, da prosto ne treba da konsultuju većinu ljudi“, kaže Žolja.
I psiholog Srđan Puhalo smatra da su protesti za Banjalučki park prerasli iz ekološkog pokreta u nešto mnogo više jer su, kaže, vratili nadu ljudima da se može nešto postići. Ali dok god ne dobijemo neku akciju koja će postići svoj cilj ovakvim načinom borbe, vjera da se može nešto ostvariti će biti veoma slaba u Bosni i Hercegovini, kaže Puhalo:
„Ako se pokaže u jednom trenutku da to ima smisla, da je moguće nešto promijeniti, a da to građani, a ne NVO lideri, prepoznaju, možemo očekivati veći broj aktivnosti i uspješnije aktivnosti u tom pravcu. Ostaje da se vidi – u septembru, eventualno u oktobru - da li je ovo što govorim tačno. Čini mi se nekako da u svim tim kutcima Bosne i Hercegovine pažljivo gledaju šta će se desiti sa tim protestom i da li će imati efekta, da bi na osnovu njega kreirali možda neke svoje aktivnosti ili pokretali neke svoje aktivnosti.“
Protesti koji su započeli krajem maja ove godine zbog uništavanja jednog parka u centru grada i početka gradnje još jednog stambeno-poslovnog objekta sve više prerastaju u jedno opšte nezadovoljstvo ekonomsko-socijalnom situacijom u društvu.
Predsjednik ekološkog pokreta Eko Banja luka Miloš Stojaković kaže da se protestne šetnje nakon male ljetnje pauze ponovo nastavljaju na ulicama grada na Vrbasu. Međutim ovo više nisu samo protesti za park, dodaje Stojaković:
„Borba za taj park je prerasla u mnogo veću borbu – borbu za ljudska i građanska prava, borbu za zaustavljanje devastacije demokratije i onoga što smo počeli polako učiti pa potpuno zaboravili, i borbu protiv jedne oligarhije koja je izgubila kompas. Aludiram na aktuelne vlastodršce.“
Sve većem nezadovoljstvu građana doprinose i same gradske vlasti koje ni do danas nisu odgovorile ne naše legalne zahtjeve da se javnosti predoče svi dokument oko gradnje parka, što takođe predstavlja još jedno kršenje zakona, kaže Stojaković:
„Počelo je s jednim parkom za koji smo nedvosmisleno utvrdili da postoje desetine prekršenih formalno-pravnih procedura i načina na koji je uopšte počeo taj famozni nebulozni projekat. Za sad samo znamo da je njegova ukupna vrijednost dvjesto miliona, a nigdje nikakvog porijekla tog novca, a da ne govorimo šta je sve urađeno da se izvrši jedna apsolutna otimačina.“
Gradske vlasti u Banjaluci - umjesto odgovora - više su se trudile da ignorišu proteste ili da one koji su se drznuli da traže svoja prava na ulici diskredituju ili zaplaše.
„Vlasti su danas čak organizovale i svoje proteste - u isto vrijeme kada se održavaju naši protesti za park kako bi zbunili građane“ – navodi jedan od stalnih učesnika protesta, Branislav, koji kaže da ipak ne bi da mu se spominje i prezime.
„Postoji strah, postoji medijska blokada. Evo, mi imamo danas neke izmišljene proteste gdje neka grupa koja je lojalna SNSD-u, kao – pravi proteste u isto vrijeme, a sasvim nejasno zbog čega. Pokušava se unijeti zabuna i svim sredstvima se pokušava spriječiti nezadovoljstvo građana. Ljudi koji su zaposleni, boje se za posao“, kaže Branislav.
Izraz opšteg nezadovoljstva
Protesti za park u Banjaluci imali su u početku odjeka širom Bosne i Hercegovine. Podrška je stizala iz svih većih gradova Sarajeva , Mostara i Tuzle. Međutim na tome sve je i stalo
U ovom trenutku građanski aktivizam u Bosni i Hercegovini nije dovoljno razvijen ali, prema mišljenju Aleksandra Žolje iz Helsinškog parlamenta građana Banjaluke, poslije protesta za banjalučki park - ništa više neće biti isto:
„Nije to samo borba za zelene površine. To je jedno opšte nezadovoljstvo, borba protiv korupcije, protiv nepotizma, rođačkih veza i svega ostalog što mi imamo u Bosni i Hercegovini.“
BiH, smatra Žolja, u ovom trenutku živi u XIX vijeku jer su još uvijek glavna pitanja staranje države , nacije i naroda i jednostavno, ne postoji svijest kod građana o važnosti da se bore za neka svoja prava.
„A mislim da i većini građana odgovara ta neka diktatura, rekao bih, zato što onda nisu odgovorni nizašta. Imaju svog vođu, on će da im kaže kud treba da idu, šta treba da rade i kako treba da rade. Ljudi u vlasti, oni su također građani Bosne i Hercegovine. I oni su tu, i oni misle da ne treba niko da reaguje, da je dovoljno da se skupe tri-četiri čovjeka i da donesu neku odluku, da prosto ne treba da konsultuju većinu ljudi“, kaže Žolja.
I psiholog Srđan Puhalo smatra da su protesti za Banjalučki park prerasli iz ekološkog pokreta u nešto mnogo više jer su, kaže, vratili nadu ljudima da se može nešto postići. Ali dok god ne dobijemo neku akciju koja će postići svoj cilj ovakvim načinom borbe, vjera da se može nešto ostvariti će biti veoma slaba u Bosni i Hercegovini, kaže Puhalo:
„Ako se pokaže u jednom trenutku da to ima smisla, da je moguće nešto promijeniti, a da to građani, a ne NVO lideri, prepoznaju, možemo očekivati veći broj aktivnosti i uspješnije aktivnosti u tom pravcu. Ostaje da se vidi – u septembru, eventualno u oktobru - da li je ovo što govorim tačno. Čini mi se nekako da u svim tim kutcima Bosne i Hercegovine pažljivo gledaju šta će se desiti sa tim protestom i da li će imati efekta, da bi na osnovu njega kreirali možda neke svoje aktivnosti ili pokretali neke svoje aktivnosti.“