Ministar finansija Grčke Janis Varufakis podneo je ostavku na tu poziciju nakon što su građani Grčke na referendumu u nedelju ubedljivo glasali protiv politike mera štednje koje sprovodi Trojka. Politikolog Filip Balunović za Radio Slobodna Evropa kaže da je ostavka Varufakisa došla prebrzo.
„Imamo nekoliko informacija oko toga zašto je do toga došlo. Nadam se da će u toku dana biti još informacija. Ne mislim da grčka vlada i odluka grčke Sirize zavise od jednog čoveka, pa niti od Ciprasa, niti od Varufakisa. Snaga te političke ideje leži mnogo dublje u toj partiji, međutim mislim da je Varufakis jedan od važnih ili među najvažnijim elementima svih temelja na kojima ta partija stoji."
RSE: Postoji i dalje zabuna oko toga čemu su Grci rekli ne – da li su rekli ne Evropi ili samo pregovaračkom paketu?
Balunović: Ja mislim da su Grci rekli ne ovakvoj Evropi. To je ono na čemu je grčka Vlada na početku insistirala – da ideja ujedinjene, solidarne Evrope nije ideja koju oni odbacuju. Šta više, to je ideja koju i oni sami baštine. Već da ideja ovakve ujedinjene evropske elite, ujedinjene Evrope koja radi za interese samo jednog, manjeg, sloja ljudi, na uštrb drugog, većeg dela ljudi ne samo Grčke nego i čitave Evrope, je dovela na kraju do situacije u kojoj se jedna od zemalja EU nalazi.
RSE: Ali šta će Cipras ponuditi novo kreditorima?
Balunović: Najviše toga što znamo je dolazilo upravo od Janisa Varufakisa i ideje o restruktuiranju duga, insistiranje na tome da je ovakav dug neodrživ i da izdaje evropske partnere, kako ih on naziva, ali za grčki narod takav dug bio je neodrživ i bilo je nemoguće postići bilo kakav optimalan dogovor oko isplate tog duga. Ono što su oni tražili jeste da isplata duga ne ide preko leđa najsiromašnijih, nezaposlenih, penzionera... sve ono na šta su vlade EU navikle, a to je da uvek kažnjavaju one koji za krizu nisu odgovorni i grčka Vlada je to pokušala da spreči.
RSE: Različite su reakcije na ono što levičarska grčka Vlada radi. Oni kreću od toga da su u pitanju avanturisti kojima je zagarantovana propast, do toga da su začetnici novog odnosa dužnika koji prekidaju zelenaški lanac svetskih banaka. Ima li vlast u Grčkoj spreman paket unutrašnjih reformi ili se sve svodi na pregovaranjes kreditorima?
Balunović: Jako je teško funkcionisati u uslovima u kojima su svi oko vas raspoloženi da i dalje nastave sa ovom vrstom predatorskog kapitalizma. Taj sindrom socijalizma ili socijalne države u globalnom kapitalističkom poretku je užasno bitan. Zato je Siriza važna, ne samo za Grčku, nego i za celu Evropu.
RSE. A da li je Cipras spreman da, ako zatreba, izvede Grčku iz evrozone i EU, jer po anketama preko 80 odsto građana Grčke je za ostanak u evrozoni?
Balunović: Mislim da moramo najpre da razumemo šta znači ostanak, a šta izlazak. Jedan novinar u Grčkoj je opisao Ciprasovu, odnosno Sirizinu dilemu koja se sada kreće između propasti i katastrofe. I jedan i drugi scenario biće težak po Grčku, samo je pitanje tendencije kuda da se ide. U Sirizi postoji jaka leva platforma, koja je puna ekonomista koji su jako dobri, zajedno sa Varufakisom, politički ekonomisti, i koji već duže vreme razmišljaju o tome i kroje plan kako bi izgledala Grčka izvan evrozone. Tako da da, oni imaju taj odgovor, ali da li bi on bio optimalan, to oni najbolje znaju.
RSE: Kako tumačite da su se na ovom pitanju našle zajedno krajnja antievropska desnica i levica. Francuska desničarka Marin le Pen je pozdravila ishod referenduma, a akos e ne varam, zajedno sa Sirizom krajnji rezultat je proslavila i desničarska Zlatna zora.
Balunović: Pa nisu se našli zajedno. Desničarska Zlatna zora i Nacionalni front u Francuskoj misle da nešto ne štima u Evropi, ali kada to misle onda ukazuju na ljude druge puti. Opasno je porediti dve ideje – jednu emancipatorsku, progresivnu, antinacionalističku, antifašističku i ideju koja samo pokušava da iskoristi jedan ovakav pozitivan talas koji je usledio a koji je antibirokratski, antikapitalistički da bi neke svoje ideje izgurala. I opasno je porediti dva pola ideološkog spektra zato je jedan desničarski i sistemski, a Sirizin je antisistemski, pokušava da izađe u susret svim ljudima, što je najvažnije bez obzira na njihovu boju kože.
RSE: Koliko je grčka Siriza bliska Moskvi?
Balunović: Ta bliskost Moskvi sigurno ne može da se tumači kao bliskost Putinovoj Moskvi. S druge strane, postoji ta opasnost, ono što EU radi, ovim načinom pregovora, oni guraju Grčku ka Putinu i ne vidim ni kako se to njima isplati. Sa druge strane, u Grčkoj postoji jaka leva opcija od Drugog svetskog rata, kao i u Turskoj. Mladi danas pokušavaju da pronađu onu literaturu koja će im dati odgovore na pitanja koja ne stižu iz političkog mejnstrima.