Dobro jutro poštovani čitaoci,
Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.
Ovog jutra za vas smo izabrali:
Važno za danas
- Kandidatkinja za evropsku komesarku za proširenje Marta Kos rekla je da je izvodljivo da do kraja njenog mandata, barem dve zemlje zaključe pristupne pregovore s EU. Navela je da bi Crna Gora mogla zatvoriti sva poglavlja do kraja 2026. godine, a da bi Albanija mogla to uraditi do 2027. Srbiju nije spomenula u kontekstu mogućnosti zatvaranja poglavlja, ali je rekla da je ohrabrena izjavama predsednika Aleksandra Vučića koji je izjavio da je spreman da učini sve da uskladi zakonodavstvo sa evropskom pravnom tekovinom.
- Američki predsednik Džo Bajden pozvao je Amerikance da smanje tenzije i rekao da će doći do mirne tranzicije vlasti nakon što je republikanac Donald Tramp osvojio Belu kuću.
- Ruski predsednik Vladimir Putin čestitao je Donaldu Trampu pobedu na predsedničkim izborima u SAD i rekao da je Moskva otvorena za razgovore sa novoizabranim republikanskim predsednikom.
Trampova pobeda i Zapadni Balkan
Postoji interpretacija spoljne politike Donalda Trampa u njegovom prvom mandatu da je bilo manje testiranja američke snage zato što su ljudi mislili da je on dovoljno nepredvidiv da odgovori neproporcionalno, kaže Glen Gudman, profesor Državnog Univerziteta u Arizoni. On smatra da će Tramp pokušati što više da se odvoji od Evrope. "Njegova percepcija i nije u potpunosti u krivu jer SAD decenijama plaćaju račun za evropsku bezbednost i evropske zemlje moraju da počnu da razmišljaju o sopstvenoj bezbednosti. Ako rat u Ukrajini nije bio dovoljno poučan primer, onda će se naši evropski saveznici naći u nevolji", navodi Gudman.
Ivo Visković, bivši diplomata i profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji, ocenio je da će Donald Tramp nastaviti politiku koju je vodio u prvom mandatu, te da se to odnosi i na region Zapadnog Balkana. "To je za nas na neki način dobro, a na neki nije. Okolnosti su se promenile jer je došlo do agresije Rusije na Ukrajinu i sada se taj sukob, kao daleko najveći i najozbiljniji, najpre mora sanirati. U okviru toga će verovatno biti izražena odlučnija politika da se Srbija i ostale zemlje regiona jasno izjasne da su za zapadnu stranu, odnosno da se odreknu i distanciraju od Moskve i njene politike", rekao je Visković.
Predsednik bh. entiteta Republika Srpska Milorad Dodik rekao je da se nada da će dolaskom nove američke administracije biti oslobođen višegodišnjih sankcija SAD zbog secesionističke retorike i podrivanja suvereniteta BiH. Međutim, američka ambasada u Sarajevu navodi da je politika SAD prema BiH dosledna više od tri decenije – podrška suverenitetu, teritorijalnom integritetu i multietničkom karakteru BiH. Davor Gjenero, politički analitičar iz Zagreba, ocenjuje da se Dodik "grdno vara" misleći da će mu Trampova administracija ukinuti sankcije. "Zaboravlja na činjenicu da ga je sankcionirala, upravo, Trampova administracija. Sankcije su kasnije samo pooštrene u Bajdenovom mandatu", rekao je Gjenero.
Kad je reč o odnosu Kosova s prethodnom Trampovom administracijom, ona su obeležena sporazumom o ekonomskoj saradnji sa Srbijom, priznanjem nezavisnosti od Izraela, do političkih neslaganja i optužbi. SAD su u to vreme insistirale na ekonomskoj normalizaciji odnosa Kosova i Srbije uz obrazloženje da bi blagostanje građana politiku stavilo u drugi plan. Tobi Vogel iz Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu, ne veruje da će Balkan biti visoko na listi prioriteta spoljne politike Bele kuće, ali da nova Trampova administracija "neće doneti ništa dobro". "Politike zasnovane na vrednostima i demokratskim standardima biće odbačene u korist sklapanja dogovora s aktuelnim autoritarnim liderima. Za ovo nam nije bio potreban Tramp – dešavalo se i pod Bajdenovom administracijom, uz podršku EU", rekao je Vogel. On ocenjuje da bi plan o "razmeni teritorija" između Kosova i Srbije mogao da zaživi, te da bi se posledice tog plana posebno reflektovale na BiH.
Tadašnji predsednik SAD Donald Tramp na ceremoniji na kojoj su Vašingtonski sporazum potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji premijer Kosova Avdulah Hoti, 4. septembar 2024.
Balkan na RSE
Vlada Srbije ćuti na jedan od zahteva protesta u Novom Sadu o objavljivanju ugovora s kineskim kompanijama koje su rekonstruisale zgradu Železničke stanice u tom gradu. Dok vlast tvrdi da betonska nadstrešnica na ulazu u stanicu, koja se obrušila 1. novembra i ubila 14 ljudi, nije rekonstruisana i najavljuju da će istraga utvrditi odgovornost, dokumenti i ugovori u kojima su sadržani svi detalji projekta i dalje nisu poznati. "Imamo situaciju gde ostaje da se veruje na reč predstavnicima raznih državnih organa šta je sve rađeno, a ne postoji mogućnost da se jednostavnim uvidom u predmet nabavke utvrdi šta je sve bio posao firmi koje su radile rekonstrukciju", navodi Nemanja Nenadić iz nevladine organizacije Transparentnost Srbija.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da "apsolutno svaki" dokument u vezi rekonstrukcije železničke stanice u Novom Sadu treba da bude dostupan javnosti. "Pročitao sam 1.000 stranica, ali ne znam šta bih rekao. Nešto ne smete zakonski da objavite zbog druge ugovorne strane ali sve drugo apsolutno treba staviti na uvid javnosti", rekao je Vučić. Premijer Miloš Vučević poručio je da politička odgovornost za stradanje putnika na Železničkoj stanici u Novom Sadu ne može da se završi samo na ostavci ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića.
Opozicioni političar Goran Ješić pušten je iz pritvora posle skupa podrške u Novom Sadu privedenim tokom protesta na kojem je tražena odgovornost za nesreću na Železničkoj stanici. Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu formiralo je predmet i kontaktiralo snimateljete N1 i Juronjuza koji su napadnuti na protestu u Novom Sadu 5. novembra.
Nekoliko hiljada građana protestovalo je u Ulcinju zbog smrti porodilje Drite Tafa iz tog grada, na jugu Crne Gore. Sa protesta "Hoćemo istinu za Dritu" je zatraženo da nadležni utvrde šta je dovelo do njene smrti. Pogledajte i video prilog s protesta.
Tridesettrogodišnja Selima Ismailovna Khadisova, iz ruske republike Čečenije, više od mesec je u pritvoru u BiH gde čeka na odluku hoće li biti izručena Rusiji koja je tereti za terorizam. U poternici koju je Rusija raspisala 2017. godine, a u koju je imao uvid, ističe se da je Khadisova 2015. otišla iz Rusije u Siriju gde je "obučavana u terorističkom kampu za gađanje, bombardovanje, fizičku i borbenu taktiku". Khadisova tvrdi da nikada nije bila u Siriji i da je proteklih desetak godina živela u Turskoj gde je pobegla od, kako tvrdi, porodičnog nasilja u Čečeniji.
Kontejneri u Užicu ne prazne se već dva dana, pa je ovaj grad na zapadu Srbije preplavljen smećem. Kontejneri su puni nakon odluke gradske vlasti da ne koristi Regionalnu deponiju "Duboko". Ova odluka je usledila posle petomesečnih aktivnosti ekološkog udruženja "Da (ne) dišemo Duboko", koji su blokirali prilazne puteve deponiji na kojoj je tokom proleća izbio i požar koji je izazvao veliko zagađenje.
Puni kontejneri i đubre oko njih u Užicu.
Rat u Ukrajini
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski upozorio je evropske čelnike da bi kapitulacija pred Rusijom bila "samoubistvo" za Evropu, samo nekoliko sati pošto je Rusija izvela novi talas vazdušnih udara. Četiri osobe su poginule u četvrtak u ruskom napadu na grad Zaporižje na jugoistoku Ukrajine, dok je 18 ljudi ranjeno, izjavio je ukrajinski ministar unutrašnjih poslova Igor Klimenko.
Severnokorejski vojnici pridružuju se ruskim trupama u ratu protiv Ukrajine, što donosi nove izazove za iscrpljene ukrajinske snage. Iako nedovoljno obučeni za moderno ratovanje, njihovo prisustvo povećava brojnost na ruskoj strani i omogućava oslobađanje ruskih vojnika za prve linije fronta.
Svet
Politička scena Uzbekistana potresena je neuspelim atentatom na Komiljona Alamjanova, bliskog saradnika predsednikove porodice. Istraga Uzbekistanskog servisa RSE ukazuje na čečenske veze kao i navodnu "operativnu grupu" pod kontrolom predsednikovog zeta, dok zvaničnih odgovora i dalje nema.
Šta ima još…
- Vučić na Samitu Evropske političke zajednice u Budimpešti pozvao na proširenje EU
- Crna Gora da traži objašnjenja Vučićevih izjava, poručeno iz nevladinog sektora
- Britanija sankcionisala državljanina BiH zbog ratovanja u Ukrajini
- Tužilaštvo tražilo mere zabrane za bivšeg generala Armije BiH
- Švajcarci se nagodili sa tužilaštvom zbog pokazivanja dvoglavog orla u Beogradu
- Izrael napao Liban nakon razgovora s Trampom o 'iranskoj pretnji'
- Izrael usvojio zakon kojim se dozvoljava deportacija porodica palestinskih napadača
- Makron, Šolc i Tusk pozivaju Gruziju da 'promeni kurs' nakon spornih izbora
- Naučnici kažu da će 2024. biti najtoplija godina u istoriji merenja
Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org
Srdačan pozdrav do ponedeljka ujutro,
Andrej Zarević
Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!