Dobro jutro poštovani čitaoci,
Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.
Ovog jutra za vas smo izabrali:
Važno za danas
- Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstavila je u utorak novu strukturu ove institucije i portfelje budućih komesara koji će služiti u narednom petogodišnjem periodu. Portfelj viskog predstavnika EU za zajedničku spoljnu politiku dodeljen je bivšoj estonskoj premijerki Estonije, Kaji Kalas, dok je Marta Kos iz Slovenije imenovana za komesarku za proširenje EU. Pročitajte analizu prema kojima su u raspodeli komesara veliki pobednici baltičke države i Poljska koje dobijaju moćne pozicije, dok su druge centralne i istočne države dobile manje značajne pozicije.
- Glavni pregovarači Kosova i Srbije, Besnik Bisljimi i Petar Petković, u Briselu su u utorak održali odvojene sastanke sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine, Miroslavom Lajčakom. Kosovski pregovarač Bisljimi je potvrdio da neće biti zajedničkog sastanka. Pregovarač Srbije rekao je da u Briselu nije došlo do trilateralnog sastanka, jer je to odbio Bisljimi.
- Predsednica Kosova Vjosa Osmani izjavila je da zahteve predsednika Srbije Aleksandra Vučića u vezi sa Srbima na Kosovu ne treba uzimati ozbiljno, dok je premijer Aljbin Kurti ocenio da su ti zahtevi "neprihvatljivi" i deo "agresivne kampanje za nove sukobe".
Balkan na RSE
Vlasti Srbije najavile su specijalno tužilaštvo za područje Kosova kao meru zaštite "vitalnih nacionalnih interesa srpskog naroda" na Kosovu, navodeći da bi trebalo da procesuira zloupotrebe i kršenja osnovnih ljudskih prava, uzurpaciju imovine, ugrožavanje telesnog integriteta i dostojanstva građana Srbije na Kosovu. Ta mera saopštena je uz niz finansijskih podsticaja za kosovske Srbe i zahteva za održavanjem lokalnih izbora na severu Kosova i povratka Srba u kosovske institucije. Politikolog Ognjen Gogić najavu tužilaštva za Kosovo vidi kao potrebu da se izbalansiraju donete mere, koje ocenjuje najviše kao finansijske. S druge strane, profesor ustavnog prava Bogoljub Milosavljević kaže da ideja jeste "popularna", ali napominje da sve to ne deluje da može biti efikasno i da može imati velikog pravnog smisla. Ehat Miftaraj, direktor nevladinog Kosovskog instituta za pravdu, ocenio je za RSE da je najava predsednika Srbije za unutrašnju upotrebu u Srbiji. On smatra da je najava uspostavljanja tužilaštva za Kosovo u suprotnosti sa drugim Vučićevim zahtevom – da se srpski tužioci i sudije vrate na svoja radna mesta na Kosovu.
U Bosni i Hercegovini živi tek nešto više od pola miliona visokoobrazovanih osoba, što je manje od 15 odsto ukupnog stanovništva zemlje. To je ujedno i najmanji udeo stanovnika sa visokoškolskim diplomama na području Evrope, pokazali su nedavno objavljeni podaci Evropske agencije za statistiku za 2023. godinu. Ključni razlozi za takvo stanje, kako ocenjuju demografi, jesu odlazak mladih i školovanih osoba, pad nataliteta, te strah od političke nestabilnosti i generalno osećaj besperspektivnosti.
Predlog gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića da se u centru Beograda podigne spomenik četničkom vođi iz Drugog svetskog rata Dragoljubu Draži Mihailoviću predstavlja "opasan korak napred" u istorijskom revizionizmu koji je u Srbiji prisutan poslednjih decenija, ocenjuje istoričar Milovan Pisarri. "Tim korakom se samo ponavljaju i sve više 'utvrđuju' lažne činjenice koji su u veoma opasne, kojima se falsifikuje istorija i kojima se osobe koje su bile na pogrešnoj strani, saradnici okupatora i ratni zločinci, predstavljaju kao antifašisti i, da kažemo, dobri momci", kazao je Pisarri.
Vanredni lokalni izbori u Podgorici biće održani 29. septembra. Gradska vlast je posle dve godine "pala" nakon sukoba u vladajućem Pokretu Evropa sad, koji se podelio na dve frakcije – jednu lojalnu premijeru Milojku Spajiću, drugu predsedniku države Jakovu Milatoviću. Pogledajte u video prilogu šta o izborima misle građani.
Još tri osobe u Crnoj Gori obolele su od Kju (Q) groznice koja već sedmicama pogađa stočne farme u okolini Nikšića i Danilovgrada, čime je broj zaražen porastao na osam, saopštio je Institut za javno zdravlje. Reč je o bakterijskoj infekciji od koje obolevaju domaće životinje, a sa kojih se direktnim ili indirektnim kontaktom prenosi na ljude. Simptomi uključuju visoku temperaturu i groznicu, obilna znojenja, glavobolje, bol u mišićima i zglobovima i izraženu iscrpljenost. Iako je Institut saopštio da je bolest već prešla sa životinja na ljude, premijer Milojko Spajić je rekao da je zdravstveni sistem spreman da odgovori izazovu u slučaju da Kju groznica pređe na ljude.
Rat u Ukrajini
Dok ruske snage nastavljaju napredovanje prema Pokrovsku, važnom saobraćajnom čvorištu na istoku Ukrajine, hiljade civila su evakuisane, ali su mestu Mirnohrad neki odlučili da ostanu, čak i posle prekida snabdevanja osnovnim namirnicama.
Pogledajte video prilog o povećanju proizvodnje dronova u Ukrajini čiji zvaničnici navode da sada u ratu bespilotnim letelicama može da parira Rusiji.
Nemačka će ove zime Ukrajini pružiti dodatnih 100 miliona evra pomoći, najavila je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok tokom posete Moldaviji. "Rusija ponovo planira 'zimski rat' kako bi život Ukrajinaca učinila što nepodnošljivijim", rekla je Berbok u Kišinjevu.
Svet
Ilon Mask je objavio i obrisao post na platformi X u kojem pita zašto niko nije pokušao da ubije predsednika SAD Džoa Bajdena i potpredsednicu Kamalu Harris, istog dana kada je bivši predsednik Donald Tramp bio meta još jednog pokušaja atentata. Američka tajna služba tvrdi da je "svesna" Maskove objave, dok je Bela kuća u saopštenju osudila objavu, rekavši da je "ova retorika neodgovorna". Tehnološki milijarder, koji je i sam Trampov pristalica, brzo je kritikovan i od strane korisnika X-a koji su rekli da su zabrinuti da bi postovi na njegovom nalogu koji prati skoro 200 miliona ljudi mogle podstaknuti nasilje protiv Bajdena i Haris. Stručnjaci pak upozoravaju da bi Mask svojim objavama mogao manipulisati poverenjem javnosti kako se bliži dan izbora u SAD, pišu svetski mediji.
Pročitajte ko je Rajan Vesli Rut, osumnjičen za pokušaj atentata na Trampa i kakve su njegove veze s Ukrajinom.
Posle godina sve većeg pritiska, letonska vlada je počela da izdaje naređenja dugogodišnjim ruskim stanovnicima koji nisu naučili letonski jezik da napuste zemlju. Nekolicina je deportovana, stotine su jednostavno otišle, dok oko 1.000 uglavnom starijih ljudi koji govore ruski čeka u limbu. "Moramo razumeti da u trenutnoj geopolitičkoj situaciji, kada je Ruska Federacija pokrenula rat u Ukrajini i preduzima neprijateljske akcije prema Letoniji", rekao je predsednik Ustavnog suda Letonije, "država obezbeđuje mehanizam da ruski državljani koji ovde stalno borave ne predstavljaju pretnju za letonsko društvo".
Velike poplave koje su prošle nedelje pogodile istok Rumunije ostavile su iza sebe mulj koji uništava ono što je preostalo posle povlačenja vode. S druge strane, Budimpešta se tek sprema za najveće poplave u poslednjoj deceniji.
Šta ima još…
- BiH uputila Briselu dokument o ispunjenju uslova za sredstva iz EU Plana rasta
- Vojska BiH će prevoziti glasačke listiće u oktobru
- Penzionerima u Federaciji BiH isplata jednokratne pomoći, bez usklađivanja penzija
- Zapaljena kuća na severu Kosova koju je izgradila Vlada
- Dačić: Srbija smanjila migratorna kretanja preko svoje teritorije
- U Srbiji registrovana 43 slučaja groznice Zapadnog Nila
- Ministarka energetike Srbije i ambasador SAD o najavljenom sporazumu o bilateralnoj saradnji
- Osam poginulih, hiljade ranjenih u eksplozijama pejdžera u Libanu, kaže ministar
- Ekonomske veze u fokusu razgovora Šolca i centralnoazijskih lidera
- Meta zabranila ruske državne medije na svojim platformama
Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org
Srdačan pozdrav do sutra ujutro,
Andrej Zarević
Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!