Dnevno@RSE: Najmanje 36 mrtvih u ruskim napadima u Ukrajini, pogođena dečja bolnica; Zabrinutost demokrata za Bajdenovu kampanju

Dečja bolnica Ohmadit u Kijevu oštećena u ruskom raketnom napadu, 8. jul 2024.

Dnevno@RSE na početku svakog radnog dana donosi vam pregled najvažnijih vesti sa Zapadnog Balkana i sveta. Za vas biramo najave za ključne događaje kao i jedinstvene sadržaje RSE. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!

Dobro jutro poštovani čitaoci,

Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.

Ovog jutra za vas smo izabrali:

Važno za danas

  • Savet bezbednosti UN sastaće se u utorak zbog ruskog napada na Ukrajinu u kojem je pogođena glavna dečija bolnica u Kijevu, rekli su diplomati za Rojters. Ukrajinske vlasti saopštile su da je u napadima ubijeno najmanje 36 ljudi i da je ranjeno više desetina širom Ukrajine. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obećao je odmazdu nakon masovnog ruskog napada na ciljeve širom Ukrajine, uključujući krstareću raketu koja je udarila u najveću dečiju bolnicu u zemlji.
  • Pomoćnik državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Džejms O'Brajen izjavio je da Srbija "čineći svoje oružje dostupnim pomaže Ukrajini da odbrani suštinski princip međunarodnog prava".
  • U Memorijalnom centru Potočari počelo je kopanje 14 mezara u koje će 11. jula biti sahranjeni posmrtni ostaci žrtava genocida. Više od četiri hiljade učesnika je krenulo iz Nezuka, pored Tuzle, na stotinu kilometara dug "Marš mira" ka Srebrenici, kako bi odali počast žrtvama genocida počinjenog 1995. godine u zaštićenoj zoni UN.

Balkan na RSE

Tridesetak kadeta beogradske Vojne akademije, koji su po Zakonu o Vojsci Srbije njeni pripadnici, boravili su u BiH, prvo u Bratuncu na obeležavanju godišnjice stradanja podrinjskih Srba, a u nedelju u Prijedoru uoči obeležavanja godišnjice Bitke na Kozari. Pročitajte šta treba znati o dolasku srpskih vojnih kadeta u BiH.

Ministar spoljnih poslova BiH i Elmedin Konaković izjavio je da Srbija nije dobronamerna prema BiH. "Srbija nije dobronamjeran komšija BiH, zalazi duboko u teritorijalni integritet, suverenitet BiH, pogotovo u zadnjim mjesecima kada Vučić ne krije svoje prave ambicije i naravno zbog toga treba biti oprezan", kazao je Konaković pošto su pitomci i starešine Vojne akademije u Beogradu bili u BiH na poziv Vlade entiteta Republika Srpska. Njihov dolazak su osudila i dva člana Predsedništva BiH, Željko Komšić i Denis Bećirović. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je Srbija poštovala sve procedure prilikom odlaska kadeta beogradske Vojne akademije u BiH. "Ovo je osma godina da idu i nikada nije bio problem, a sada je problem", rekao je Vučić, optužujući deo političara i medija u BiH za hajku protiv Srbije.

Hidroelektrana Bajina Bašta, koja posluje u sastavu Elektroprivrede Srbije, dobro je zaštićena i teško joj se prilazi. U digitalnom svetu, međutim, jedno od najkompleksnijih postrojenje za proizvodnju struje potpuno je ogoljeno. Poslovna dokumentacija koja obuhvata poslednjih nekoliko godina, pojedini lični podaci zaposlenih u Hidroelektrani Bajina Bašta poslednjih meseci mogu se preuzeti s interneta. To je samo jedna od posledica hakerskog napada na informacione sisteme EPS državnog preduzeća za proizvodnju struje, koji su sredinom decembra prošle godine u potpunosti stali.

Izmene Krivičnog zakonika, jedan od glavnih zahteva prosvetnih radnika u cilju suzbijanja nasilja u školama u Srbiji, teško da će biti usvojene pre kraja godine, potvrdila je Snežana Romandić Petrović iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, jednog od sindikata koji učestvuju u pregovorima o izmeni zakona. "Mi na nedeljnom nivou u školi imamo timove za prevenciju nasilja koji zasedaju i ne možemo da se izborimo sa količinom nasilja", kaže ona. Prema podacima koje je RSE dobio od Ministarstva prosvete Srbije po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, od 1. septembra 2022. zaključno sa 19. junom 2024. u školama u Srbiji prijavljeno je više od 1.500 situacija nasilja trećeg, najtežeg stepena.

Memorijalni centar u Potočarima organizovao je prvu letnju školu posvećenu genocidu u Srebrenici, s namerom da to postane tradicionalni sadržaj programa obeležavanja godišnjica genocida. Polaznici škole imali su priliku da razgovaraju sa Srebreničanima koji su preživeli genocid, kao i da izučavaju građu koju čuva Memorijalni centar u Potočarima. Također, prisustvuju časovima istorije i panel diskusijama. "Ono što se dogodilo ovde, sad se dešava nama u Ukrajini", kaže studentkinja Julija Misko iz Ukrajine.

Pogledajte video prilog Heklanjem do srebreničkog cvijeta, univerzalne poruke mira. Cvijet Sjećanje ili Cvijet Srebrenice, simbol je stradanja više od 8.000 muškaraca i dečaka u julu 1995 koje su ubili pripadnici vojske i policije Republike Srpske.

Univerzitetski klinički centar (UKC) u Ljubljani, najveći bolnički centar u Sloveniji, primer je prema kojem bi mogao da se organizuje i Klinički centar Majka Tereza u Skoplju, barem prema najavi makedonskog ministra zdravstva Arbena Taravarija. Nakon ukidanja funkcije organizacionih direktora klinika u tom centru, Taravarijeva namera je da iskoristi slovenački uspešan model i preslika ga u planiranoj reformi najveće zdravstvene ustanove u Severnoj Makedoniji.

Rat u Ukrajini

Pogledajte video prilog i foto galeriju o posledicama masovnog ruskog napada u kojem je pogođena dečja bolnica u Kijevu.

Mađarski premijer Viktor Orban i kineski predsednik Si Đinping sastali su u Pekingu, u kako je naveo mađarskim lider, njegovoj "mirovnoj misiji 3.0." Orban je pre sastanka s predsednikom Kine prošle nedelje posetio Kijevu i Moskvi pošto je Mađarska 1. jula preuzela predsedavanje Savetom EU, iako su zvaničnici EU naglasili da Orban ne predstavlja Uniju.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je mađarski premijer Viktor Orban ne može da posreduje između Rusije i Ukrajine u okončanju invazije Moskve.

Svet

Nakon nedavne debate, koja je pokrenula ozbiljna pitanja o fizičkoj i mentalnoj sposobnosti američkog predsednika Džoa Bajdena da se ponovo kandiduje na izborima 2024, njegov televizijski intervju emitovan u udarnom terminu 5. jula podstakao je nove spekulacije o budućnosti Bajdenove kampanje. Dok ga sve više vodećih demokrata i donatora pozivaju da se povuče, Bajden insistira da ostane u predsedničkoj trci, tvrdeći da je u najboljoj poziciji da u novembru porazi verovatnog republikanskog predsedničkog kandidata Donalda Trampa. Pojedine demokrate su nagovestile da bi u slučaju Bajdenovog odstupanja, potpredsednica Kamala Haris bila najbolja opcija da preuzme kandidaturu, pišu svetski mediji.

Krajnje desničarska stranka Nacionalno okupljanje ne samo da nije uspela da osigura parlamentarnu većinu u drugom krugu izbora u Francuskoj, već je završila na trećem mestu, suprotno predviđanjima da je na korak od preuzimanja vlasti budući da je vodila nakon prvog kruga glasanja. Međutim, klatno je otišlo na drugi kraj političkog spektra s levičarskim savezom Novi narodni front koji je osvojio najviše poslanika, ali nije uspeo da osigura parlamentarnu većinu. Ako se rezultati potvrde, to će verovatno dovesti do paralize parlamenta, naglašavajući koliko je francusko društvo polarizovano. Kako ističu analitičari, Francuska sada ulazi na "nepoznatu teritoriju".

Mnogi osećaju olakšanje jer je izbegnuta opasnost da ultradesničarsko Nacionalno okupljanje pobedi na parlamentarnim izborima u Francuskoj, ali "problem uspona desnice neće nestati", kaže Žak Rupnik, direktor istraživanja u pariškom Centru za međunarodne studije i istraživanja (CERI) na Univerzitetu Sciences-Po.

NATO ove nedelje obeležava 75 godina otkako je 12 saveznika stavilo pero na papir kako bi se obavezalo na transatlantske odnose i pozabavilo se sovjetskom pretnjom miru i bezbednosti u Evropi. Videvši kako gvozdena zavesa deli kontinent, 12 zemalja – Belgija, Kanada, Danska, Francuska, Island, Italija, Luksemburg, Holandija, Norveška, Portugal, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države – dogovorilo je princip kolektivne odbrane, koji je i danas u središtu NATO-a. Naveden u članu 5 ugovora NATO, princip kaže da će se napad na jednu zemlju potpisnicu, smatrati napadom na sve ostale potpisnice.

U rubrici ZAŠTO, koju možete pronaći i na Facebook stranici, pročitajte šta treba znati o NATO-u i kako taj savez pomaže Ukrajini.

Neidentifikovana aktivistkinja sa skupinom pod nazivom Urals Feminist Initiative privedena je 4. maja u industrijskom gradu Čeljabinsku dok je držala natpis na kojem je pisalo: "Nemati decu nije zločin". Iako je za mnoge prolaznike natpis koji je držala žena možda bio prvi put da su videli čudnu stranu reč "chaildfree", visoki zvaničnici u Rusiji predsednika Vladimira Putina godinama su negodovali oko tog izraz, pri čemu su mnogi identifikovali "bez dece" kao neprijateljsku ideologiju koja predstavlja pretnju navodnim "tradicionalnim vrednostima". Sada stiže predlog da se ova navodna ideologija okarakteriše kao "ekstremistička".

Šta ima?

U potcastu poslušajte najavu dolaska 14 tela žrtava genocida u Srebrenici u Potočare, obraćanju predsednice skupštine Srbije Narodnoj skupštini Republike Srpske, samitu NATO-a u Vašingtonu, ali i još jednog toplotnog talasa.

Šta ima još…

Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org

Srdačan pozdrav do sutra ujutro,

Andrej Zarević

Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!