Dnevno@RSE: Kosovo i Srbije u Briselu opet bez dogovora o dinaru; Argentinci ustaju protiv revizije istorije

Projekat "Staza sjećanja 11.541" koja simbolizuje sve nepređene korake ubijenih u Sarajevu tokom rata 90-ih godina, 14. mart 2024.

Dnevno@RSE na početku svakog radnog dana donosi vam pregled najvažnijih vesti sa Zapadnog Balkana i sveta. Za vas biramo najave za ključne događaje kao i jedinstvene sadržaje RSE. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!

Dobro jutro poštovani čitaoci,

Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.

Ovog jutra za vas smo izabrali:

Važno za danas

  • Novi sastanak glavnih pregovarača Kosova i Srbije završen je u ponedeljak bez dogovora o pitanju dinara čija je upotreba kao gotovinskog sredstva plaćanja od prošlog meseca zabranjena na Kosovu. Novi sastanak je planiran za 4. april.

  • Predstavnici tri stranke koje čine koaliciju na nivou entiteta Federacija BiH i državnom nivou – Socijaldemokratska partija BiH, Naša Stranka, te Narod i Pravda, ocenili su da su neprihvatljive predložene izmene Izbornog zakona. Povodom izmena, koje je predložilo Ministarstvo pravde BiH, na čijem je čelu Davor Bunoza iz Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) BiH, Ambasada SAD u Sarajevu je navelo da bi se njihovim usvajanjem de facto uvela hrvatska izborna jedinica u Federaciji BiH. To je, dodaje ambasada SAD, odbačeno za vreme razgovora o ustavnoj i izbornoj reformi 2021. i 2022. godine, koje su pomogli SAD i Evropska unija.
  • Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu sprovodi predistražni postupak povodom pretnji koje su upućene novinaru i univerzitetskom profesoru Dinku Gruhonjiću, rečeno je za RSE u toj instituciji. Grupa od 80 intelektualaca i javnih ličnosti iz Srbije i regiona uputila je "Apel za slobodu javne reči i kritičkog mišljenja" sa zahtevom međunarodnoj zajednice da zaštiti živote novinarke Ane Lalić i Gruhonjića iz Novog Sada.
  • Skupština Opštine Budva je većinom glasova usvojila odluku o skraćenju mandata lokalnog parlamenta, čime je izbegnuto uvođenje prinudne uprave koju je najavila Vlada zbog nefunkcionalnosti. Datum lokalnih izbora, u najvećem gradu na crnogorskom primorju i koji predstavlja najveći turistički centar, odrediće predsednik države Jakov Milatović.

Balkan na RSE

Retorika koju je gurao režim Slobodana Miloševića nakon NATO bombardovanja istovetna današnjoj retorici režima u Srbiji, kaže Žarko Korać, profesor Beogradskog univerziteta u penziji i nekadašnji potpredsednik Vlade Srbije. U Srbiji se u nedelju, 24. marta, navršilo 25 godina od početka NATO bombardovanja kada je Alijansa koju je činilo 19 zemalja pokrenula 78-dnevnu intervenciju protiv tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, na čelu sa Slobodanom Miloševićem, zbog zločina srpskih snaga nad albanskim civilima na Kosovu. Intervencija je sprovedena bez odobrenja Saveta odobrenja Ujedinjenih nacija, što je bio presedan. U zvaničnom narativu Srbije ističe se isključivo taj aspekt, dok o sistemskom progonu albanskog stanovništva na Kosovu nema ni pomena.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija neće raspravljati o NATO bombardovanju Jugoslavije što je bio predlog Rusije. Za predloženi dnevni red glasale su tri članice Saveta bezbednosti Rusija, Kina i Alžir, dok je ostalih 12 bilo uzdržano. Za usvajanje je potrebno devet glasova. Predlogu se usprotivila Francuska.

Za Juru iz Mostara, po nacionalnosti Hrvata ali i državljanina BiH, 17. april, izborni dan u susednoj Hrvatskoj, posebno je bitan. Čak su mu, kako navodi za RSE, izbori u Hrvatskoj bitniji nego oni koji se održavaju u njegovoj domovini. Ipak, nije znao da objasni zbog čega su mu bitniji izbori u zemlji u kojoj ne živi. Ništa manje interesovanja za glasove Hrvata u BiH dolazi i sa druge strane granice. Pokazuju ga i vodeći političari Hrvatske, koji u jeku izborne trke obećavaju "rješenje hrvatskog pitanja" u susednoj državi. Podjednako je to pitanje važno i poziciji i opoziciji u Hrvatskoj, ako je suditi po dosadašnjim obraćanjima uoči parlamentarnih izbora.

Ko pali ličnu imovinu u opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova? RSE na ovo pitanje nije uspeo da dobije konkretan odgovor od policije Kosova i tužilaštva u Mitrovici, koje je nadležno za četiri opštine na severu: Severnu Mitrovicu, Leposavić, Zubin Potok i Zvečan. Zvanično se ne znaju ni motivi. Ono što se zna je da u poslednje vreme uglavnom gori imovina lokalnih srpskih funkcionera koji su prihvatili rad u opštinama po kosovskom sistemu, na čijem su čelu trenutno albanski gradonačelnici.

Više državno tužilaštvo odustalo je od gonjenja istoričara i profesora Fakulteta za crnogorski jezik i književnost Bobana Batrićevića. Odluka je doneta u ponedeljak, dan uoči nastavka suđenja Batrićeviću zbog kolumne u kojoj je kritikovao stavove visokih sveštenika Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori. Tužilaštvo je teretilo profesora za vređanje po verskoj pripadnosti, zbog čega mu je pretila novčana ili kazna zatvora do 60 dana. Više državno tužilaštvo je saopštilo da je rukovoditeljka tužilaštva Lepa Medenica, nakon uvida u spise predmeta, ocenila da nema elemenata prekršaja i naložila tužiteljki Snežani Šišović da odustane od daljeg gonjenja.

Pogledajte video prilog Staza sjećanja: 11.541 par cipela za ubijene Sarajlije o projektu koji Memorijalni centar Sarajevo sprovodi u saradnji s Gradom Sarajevo.

Napad u Moskvi

Rusija je optužila četiri Tadžika u vezi s napadom u koncertnoj dvorani blizu Moskve 22. marta u kojem je poginulo najmanje 137 ljudi. Ruski mediji identifikovali su ih kao Murodalija Rajabalizodu, Dalerjona Mirzoeva, Muhammadsobira Faizova i Fariduna Shamsiddina i naveli da su državljani Tadžikistana.

Odbrambene vlasti Rusije uručile su državne i vojne počasti dvema jedinicama iz zapadnog regiona Brjansk, koji se graniči s Ukrajinom i Belorusijom, u vezi s njihovim navodnim ulogama u privođenju muškaraca koji se sumnjiče za napad kod Moskve.

S druge strane, Kremlj ćuti o navodima da su osumnjičeni za napad u Moskvi zlostavljani. Portparol ruskog predsednika Vladimira Putina odbio je da odgovori na pitanje u vezi s indikacijama da su četvorica osumnjičenih za napad možda bili zlostavljani u pritvoru. Pogledajte fotogaleriju sa slikama koje sugerišu na zlostavljanja osumnjičenih za napad u Moskvi.

Izveštaji i videozapisi napada u koncertnoj dvorani Krokus siti doveli su do ksenofobičnih komentara i incidenata prema migrantima u Rusiji, gde rade milioni ljudi iz Tadžikistana i drugih bivših sovjetskih srednjoazijskih zemalja (Avganistan, Kazahstan, Kina, Kirgizija, Mongolija, Turkmenistan i Tadžikistan). Nakon što su se migrantski radnici i drugi ljudi iz centralne Azije suočili s ogromnim pritiskom posle napada u Moskvi, Kirgizija je pozvala svoje građane da ne putuju u Rusiju.

Pogledaj video prilog o 15-godišnjem dečaku iz Kirgistana, 14-godišnjem Rusu i Uzbekistancu koji je radio kao konobar u Krokus sitiju koji su u usred pucnjave spasili ne samo sebe, već i više od 100 drugih.

U Postscriptumu Dragana Štavljanina pogledajte zašto je Rusija na udaru 'Islamske države'.

Rat u Ukrajini

Novi udari ruskih dronova nastavili su gađati energetsku i civilnu infrastrukturu Ukrajine, uzrokujući nestanak struje u nekoliko regiona i glavnom gradu Kijevu.

Šef diplomatije Poljske Radoslav Šikorski rekao je da će od ruskog ambasadora u Varšavi, koji je pozvan u Ministarstvo spoljnih poslova, tražiti da objasni kako to da ruske krstareće rakete koje ciljaju Ukrajinu, upadaju u poljski vazdušni prostor.

Liderka beloruske opozicije u egzilu Svetlana Tsihanuskaja pozvala je svoje sunarodnike da ustanu i brane nezavisnost zemlje pred, kako je rekla, "ruskom agresijom i imperijalizmom", dok su Belorusi obeležavali Dan slobode.

Svet

Mase ljudi na ulicama Buenos Ajresa obeležile su 48. godišnjicu od vojnog puča koji je u Argentinu doneo brutalnu vojnu diktaturu u kojoj je nestalo, proterano i pogubljeno na desetina hiljada u tajnim logorima smrti širom zemlje čije brojne žrtve negira kontroverzni predsednik Javier Milei.

Nedavni napadi na strance, od kojih su mnogi bili usmereni studenti, u Bugarskoj su izazvali zabrinutost zbog rasta ksenofobije. Rasne tenzije u toj zemlji su povećane nakon što su se na društvenim mrežama proširile dezinformacije da bi se Bugarska uskoro mogla suočiti sa talasom ilegalnih migracija.

Šta ima?

U potcastu poslušajte o 40 godina od smrti Branka Ćopića i drugim temama u BiH.

Šta ima još…

Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org

Srdačan pozdrav do sutra ujutro,

Andrej Zarević

Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!