Dnevno@RSE: Počelo suđenje Dodiku; Godinu dana od razornog zemljotresa u Turskoj i Siriji

Protest ispred Apelacionog suda u Beogradu koji je oslobodio četvoricu optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, 5. februar 2024.

Dnevno@RSE na početku svakog radnog dana donosi vam pregled najvažnijih vesti sa Zapadnog Balkana i sveta. Za vas biramo najave za ključne događaje kao i jedinstvene sadržaje RSE. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!

Dobro jutro poštovani čitaoci,

Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.

Ovog jutra za vas smo izabrali:

Važno za danas

  • Čitanjem optužnice u Sudu BiH u ponedeljak je počelo suđenje predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku koji je optužen da je potpisao ukaze o proglašenju važećim dva zakona, koja je ranije poništio visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit. Pogledajte kako je izgledao početak suđenja Dodiku.
  • Ambasador Srbije pri UN predao je zahtev za sazivanje vanredne sednice Saveta bezbednosti o Kosovu. Zvaničnici EU ocenili su da vlasti Kosova svojim poslednjim postupcima ne pomažu deeskalaciji situacije, dok je ambasador SAD na Kosovu Džefri Hovenijer rekao da je ponovio zahtev vladi u Prištini da odloži odluku o ukidanju dinara. Premijer Aljbin Kurti rekao je da su kosovske institucije spremne da "brzo reše svaku zabrinutost" u vezi s pitanjem uredbe Centralne banke Kosova koja zabranjuje korišćenje srpske valute za plaćanje na Kosovu.

Balkan na RSE

Sve srpske institucije na Kosovu, od opština do škola i bolnica, morale bi biti uključene u Zajednicu opština sa srpskom većinom, koja bi trebalo da bude uspostavljena, kako je predviđeno nacrtom statuta Zajednice, koji je izradila međunarodna zajednica, a prihvatili premijer Kosova Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Međutim, postavlja se pitanje da li poslednje akcije kosovskih vlasti obesmišljavaju Zajednicu opština sa srpskom većinom.

U kabinetu predsednika Skupštine Crne Gore Andrije Mandića pored crnogorske državne zastave od 15. januara istaknuta je i srpska trobojka. Pozicionirana je na počasnom, glavnom mestu. Na najave opozicije da će protiv njega podneti krivičnu prijavu zbog "isticanja zastave druge države" tokom zvaničnih susreta, Mandić je kazao da "jedva čeka". Dve sedmice kasnije, ni opozicija ni procrnogorska udruženja nisu podneli prijave.

Sa podignutim ogledalima kako bi pravosuđe moglo da vidi "sopstveni odraz", u ponedeljak su se okupili građani ispred Apelacionog suda u Beogradu koji je oslobodio četvoricu optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 11. aprila 1999. Pogledajte video 25 minuta tišine za 25 godina čekanja na pravdu za ubistvo Slavka Ćuruvije.

Vrhovno javno tužilaštvo Srbije tražilo je od Apelacionog suda da mu dostavi spise predmeta u postupku za ubistvo Ćuruvije radi "podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti". Premijerka Ana Brnabić izjavila je da je očekivala osuđujuću presudu za okrivljene za ubistvo novinara Ćuruvije, dok je ministarka pravde Srbije Maja Popović rekla da je duboko razočarana presudom Apelacionog suda i radom pravosuđa na rešavanju slučaja ubistva Ćuruvije. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da je oslobađajuća presuda užasna poruka za pravosudni sistem. Predsednik Apelacionog suda, sudija Duško Milenković, saopštio je da razume potrebu porodice, prijatelja i kolega Ćuruvije da iskažu nezadovoljstvo odlukom suda, ali da ta institucija sudi samo na osnovu dokaza koje ima u spisima predmeta. On je rekao da je veće koje je odlučivalo u tom postupku utvrdilo da Tužilaštvo nije prezentovalo sudu dokaze koji bi potkrepili navode iz optužnice.

Ruska antiratna aktivistkinja koja živi u Srbiji dosad je javno istupala protiv invazije njene zemlje na Ukrajinu. Sada, nakon što su srpske vlasti otkazale gostoprimstvo njenoj sunarodnici Eleni Koposovoj, kaže da je svaki dan "u strahu" za svoj status i budućnost. Najnoviji slučaj književne prevoditeljke iz Sankt Peterburga Elene Koposove šesti je primer da nadležni u Srbiji otkazuju gostoprimstvo ili zabranjuju ulazak u zemlju državljanima Rusije koji se protive ratu. Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorili na upit RSE o konkretnim razlozima odbijanja Koposove, dok nevladino Rusko demokratsko društvo ocenjuju da bi razlog mogao biti to što je Koposova, zajedno sa 25 državljana Rusije koji žive u Srbiji, u martu 2022. potpisala pismo kojim se poziva na protest protiv rata u Ukrajini.

Plakat koji je izazvao nove podele u Mostaru kreiran je uz pomoć veštačke inteligencije, saopštio je Filozofski fakultet u ovom gradu nakon brojnih, uglavnom negativnih reakcija o tome kako je ilustracija izostavila džamije, a dodala ono što liči na crkvene tornjeve, koji inače ne postoje u starom delu grada. Reč je o plakatu koji poziva na letnu školu metodologije političkih nauka o novim trendovima i pitanjima, na kojem je najprepoznatljiviji, verovatno i najfotografisaniji deo Mostara, koji je zaštitio i UNESCO, zajedno sa Starim mostom.

Fakultet nije objasnio zašto je korišćen alat veštačke inteligencije, odnosno zašto se odlučio za ovakvo "rešenje" koje je alat kreirao, a koje je u suprotnosti sa stvarnim izgledom. Predstavnici te institucije kažu i da su primili brojne pretnje koje su prijavili Ministarstvu unutrašnjih poslova Hercegovačko-neretvanskog kantona.

Novinari iz BiH odali su počast kolegama ubijenim u Gazi i zapalili sveće na trgovima i ispred redakcija u Sarajevu, Banjaluci, Tuzli i nekoliko drugih gradova. Pogledajte video prilog kako su bosanskohercegovački novinari odali počast stradalim medijskim radnicima u Pojasu Gaze.

Delegacije iz političkog, kulturnog i diplomatskog života u BiH položile su cveće obeležje povodom 30 godina od masakra na sarajevskoj pijaci Markale kada je ubijeno 68 i ranjeno 144 ljudi. Minobacačka granata je ispaljenom s položaja Vojske Republike Srpske. Iduće godine, 28. avgusta 1995. minobacačkom granatom koja je, takođe ispaljena s položaja VRS-a na Markalama, ubijene su 43 a ranjene 84 osobe. "I sad to vidim, kao da je jučer bilo. Rat, detonacija granate. Zar je moguće da niko nije odgovarao za ovaj zločin?", kazala je za RSE Fahra Hodžić, čiji je 14-godišnji sin ubijen tokom rata snajperom u sarajevskom naselju Stup, a 48-godišnji suprug od eksplozije granate naselju Otes.

Rat u Ukrajini

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski podneo je parlamentu predlog za produženje vanrednog stanja i opšte mobilizacije dok se ruska invazija približava drugoj godišnjici. Predlozi Zelenskog predviđaju produženje dve mere za još 90 dana od 14. februara, u skladu sa odredbama ustava Ukrajine. Ovo će biti 10. put otkako je Kremlj započeo invaziju da će Vrhovna Rada razmatrati te dve mere.

Raste prilika za Zapad da zapleni imovinu Rusije na Zapadu i preda je Ukrajini, rekao je investitor i lobista Bil Brauder u intervjuu za RSE u kojem objašnjava zašto misli da takav potez ima smisla i zašto nemaju pravo oni koji mu se protive. Brauder, britanski investitor i lobista rođen u SAD, možda je najpoznatiji po zalaganju za američki Globalni zakon Magnitski, kojim se uvode sankcije protiv ruskih zvaničnika odgovornih za smrt ruskog poreskog advokata Sergeja Magnitskog 2009. u moskovskom zatvoru, kao i protiv stranih zvaničnika širom sveta zbog kršenja ljudskih prava.

Svet

Navršava se godinu dana od dvostrukog razornog zemljotresa koji je 6. februara pogodio Tursku i Siriju. Jedan od najjačih seizmičkih šokova koji su zabeleženi u regionu ostavio je pola miliona ljudi bez domova, a na milione ostavio duboke traume. Ovo je godišnjica smrti za gotovo 60.000 ljudi koju su nestali u ruševinama, u Turskoj više od 53.000, a u Siriji 6.000. Priče o životima onih koji su preživeli i kakve posledice osećaju godinu dana nakon zemljotresa donose svetski mediji.

Šta ima?

Poslušajte najavu posete BiH nemačkog ministra odbrane, o ubistvu dečaka Denisa Mrnjavca u tramvaju u Sarajevu pre 16 godina, kao i 50. godišnjici afere Votergejt.

Šta ima još…

Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org

Srdačan pozdrav do sutra ujutro,

Andrej Zarević

Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!