Dnevno@RSE: Republika Srpska opet obeležila neustavan praznik; U Italiji zahtevi za zabranu neofašističkih grupa

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik (u sredini) tokom defilea povodom neustavnog praznika Dan RS. Pored Dodika stoji Vladimir Orlić, predsedavajući odlazećeg saziva Narodne skupštine Srbije, Banjaluka, 9. januar 2024.

Dnevno@RSE na početku svakog radnog dana donosi vam pregled najvažnijih vesti sa Zapadnog Balkana i sveta. Za vas biramo najave za ključne događaje kao i jedinstvene sadržaje RSE. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!

Dobro jutro poštovani čitaoci,

Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.

Ovog jutra za vas smo izabrali:

Obeležavanje neustavnog Dana Republike Srpske

Bosanskohercegovački entitet Republika Srpska defileom ulicama Banjaluke obeležio je Dan RS, praznik koji je Ustavni sud Bosne i Hercegovine tri puta proglasio neustavnim. Praznik je obelen pod okom Tužilaštva BiH, uz osude Evropske unije i Ambasade SAD u BiH koja je saopštila da očekuje istragu o proslavi ovog dana. Pogledajte koje su poruke upućene s proslave neustavnog Dana RS u Banjaluci.

U defileu ulicama Banjaluke pored pripadnika policije i veterana RS, bili su i pripadnici ruskog bajkerskog kluba Noćni vukovi, kao i zastava s likom ruskog predsednika Vladimira Putina. Pogledajte foto-galeriju o dešavanjima na proslavi neustavnog praznika koji se obeležava na datum kada je 1992. Skupština srpskog naroda u BiH donela Deklaraciju o proglašenju Republike srpskog naroda BiH na čelu s Radovanom Karadžićem, Biljanom Plavšić i Momčilom Krajišnikom, koje je Haški tribunal osudio zbog ratnih zločina. Bošnjaci i Hrvati u BiH na taj datum gledaju kao na početak rata, etničkog čišćenja, ratnih zločina i genocida nad nesrpskim stanovništvom.

Udruženja srebreničkih žrtava, član Predsedništva BiH Denis Bećirović, gradonačelnica Sarajeva Benjamina Karić i predstavnici vlasti iz Federacije BiH položili su 9. januara cveće na Spomen obeležju i mezarju u Potočarima za žrtve genocida iz 1995. Povod je, kako su naveli, "neustavno obilježavanje 9. januara, kada je skupština takozvane Srpske Republike u BiH izvela državni udar u SR BiH".

Dok Zapad i ove godine ponavlja da je obeležavanje 9. januara nezakonito, predsednik Srbije Aleksandar Vučić na to se ne obazire. U čestitki Dodiku, Vučić je naveo da je pred Srbijom i Republikom Srpskom "dalje snaženje ekonomskih, političkih i drugih veza". Šta stoji iza Vučićevih čestitki Dodiku?

Predsednik RS Milorad Dodik odlikovao je 9. januara premijera Mađarske Viktora Orbana Ordenom RS-a na ogrlici. Dodik je, osim Orbana, odlikovao i književnika Matiju Bećkovića, bivšeg političara i politikologa Nenada Kecmanovića, kao i ministarku zdravlja Srbije Danicu Grujičić, pored ostalih. Dodik je tim ordenom odlikovao predsednika Rusije Vladimira Putina 8. januara prošle godine, u jeku ruske agresije na Ukrajinu.

Odluka Ustavnog suda BiH u vezi obeležavanja neustavnog dana Republike Srpske je izvršena na način da je ova pravosudna institucija proglasila njegovo obeležavanje neustavnim, navodi Valerija Galić, predsednica Ustavnog suda BiH koji 9. januar kao Dan Republike Srpske proglasio neustavnim. Ona ocenjuje da je Ustavni sud u središtu političke krize. Taj sud je proteklih nekoliko godina na meti napada vladajuće koalicije u RS, predvođene predsednikom tog entiteta Miloradom Dodikom, koji odluke ove najviše pravosudne instance ne sprovodi. Skupština RS je donela zakon o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda na teritoriji tog entiteta.

Balkan na RSE

Nadležne evropske institucije rade na ažuriranju pregovaračkog okvira Srbije u pristupnim pregovorima, u kojem će biti obuhvaćene i obaveze koje proizilaze iz dijaloga s Kosovom, potvrđeno je u sedištu EU.

Među velikim brojem građana Rusije, Turske i Ukrajine koji su došli u Crnu Goru, posebno posle početka ruske agresije na Ukrajinu, nalazi se i oni s medicinskim obrazovanjem kojima je Ljekarska komora dodelila više desetina, uglavnom privremenih dozvola za rad. Međutim, pred lekarima koji žele da rade kao lekari je dug put za rad u Crnoj Gori, o čemu svedoči priča Ukrajinke Evgenije Viter, koja je u ovu zemlju došla sa suprugom pre sedam godina. "U Ukrajini sam bila na čelu Klinike za dermatovenerologiju, poznat ljekar s 25 godina radnog staža u struci. Da bih u Crnoj Gori dobila dozvolu da radim isti posao morala bih opet četiri godine da budem pripravnik", kaže Viter koja u jednoj privatnoj klinci nadomak Budve radi kao lekar opšte prakse.

Doktorka dermatovenerologije Evgenija Viter je iz rodnog grada Sumi u Crnu Goru sa suprugom došla prije sedam godina, maj 2023.

Napad na beogradski Prajd info centra 9. januara je 19. udar na ovaj prostor otkad je otvoren 2018. Kao i ranije, o ovog puta su kamere zabeležile incident. Međutim, iako su ti incidenti zabeleženi kamerama, niko do sada nije procesuiran, kaže koordinator Prajd info centra Aleksandar Savić. Napad su osudili američka i britanska ambasada u Srbiji. S druge strasne, napad nisu osudili državni predstavnici Srbije, među kojima je i tehnička premijerka Ana Brnabić, koja se javno deklarisala kao pripadnica LGBT zajednice.

Institucije EU su potvrdile da prate situaciju i informacije o pritvaranju u Srbiji predsednika opozicione Republikanske partije Nikole Sandulovića. Tužilaštvo u Nišu je prethodno potvrdilo za RSE da je Nikola u pritvoru od prošle nedelje. Prema navodima Tužilaštva u Nišu, Sandulović je zadržan u pritvoru zbog "sumnje da je izvršio krivično delo izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti". Na koji način je Sandulović to po oceni Tužilaštva učinio, u izjavi za RSE nije navedeno. U Srbiji su prethodno po tabloidnim portalima pljuštali negativni komentari povodom snimka koji je Sandulović 2. januara postavio na društvenoj mreži X, na kome se vidi kako u kompleksu "Adem Jašari" polaže venac na spomenik koji obeležava događaje od 5, 6. i 7. marta 1998. godine, kada su srpske snage ubile 50 članova porodice Adema Jašarija, jednog od osnivača nekadašnje Oslobodilačke Vojske Kosova (OVK).

Rat Izraela i Hamasa

Državni sekretar SAD Entoni Blinken izjavio je u Tel Avivu da svakodnevno strada preveliki broj civila u Pojasu Gaze, posebno dece. On je ukazao da se, prema UN, 90 odsto stanovništva Gaze suočava s nedostatkom hrane, što ima doživotne posledice za decu. On je, takođe, poručio da Izrael mora da napravi "teške odluke" ako želi da normalizuje odnose sa svojim susedima i da treba da podrži palestinske lidere koji su voljni da žive rame uz rame s Izraelcima. Dotle se broj žrtava rata u Pojasu Gaze povećava. Prema podacima Ministarstvo zdravlja u gazi pod kontrolom Hamasa, na palestinskoj teritoriji je u poslednja 24 časa ubijeno 126 ljudi, čime je ukupan broj poginulih u izraelskim operacijama od početka rata 23.210. Izraelska vojska saopštila je da je još devet vojnika ubijeno u Gazi u poslednja 24 časa ratu protiv Hamasa, čime je ukupan broj poginulih izraelskih vojnika 187. Pratite vesti o ratu Izraela i Hamasa na našem blogu uživo.

Od Pojasa Gaze preko Irana do Crvenog mora, Peking pokušava da kapitalizuje korist iz povećanja krize i ojača svoj uticaj na Bliskom istoku, često na uštrb SAD. Ali nova nestabilnost na Bliskom istoku takođe nosi rizike po Kinu, pa se postavlja pitanje da li Peking ima dovoljno uticaja na taj region da bi izvukao korist.

Rat u Ukrajini

Nemački kancelar Olaf Šolc pozvao je saveznike u Evropskoj uniji da ove godine pruže veću vojnu podršku Ukrajini u njenoj borbi protiv invazije Rusije.

Ukrajinski ambasador u Srbiji Volodimir Tolkač izjavio je da je Rusija tokom novogodišnjih i božićnih praznika u napadima na Ukrajinu ispalila više od 500 raketa i dronova i da je u njima poginulo 10 i ranjeno stotinu ljudi. "Pozivam Srbiju da najoštrije osudi ovaj teroristički napad", rekao je Tolkač.

Svet

Italijanski opozicioni lideri pozivaju na raspuštanje neofašističkih organizacija nakon što se pojavio video na kojem se vidi stotine muškaraca kako salutiraju fašistički pozdrav tokom mitinga u Rimu 7. januara. Iako italijanski ustav zabranjuje reorganizaciju raspuštene fašističke stranke Benita Musolinija, ekstremne desničarske grupe su zaobišle problem dajući svojim organizacijama nova imena, tvrdeći da su nove političke snage, pišu svetski mediji.

Tražimo odgovore

U rubrici ZAŠTO, koju možete pronaći i na Facebook stranici, saznajte zašto nemačka privreda u mukama započinje 2024. godinu.

Šta ima još…

Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org

Srdačan pozdrav do sutra ujutro,

Andrej Zarević

Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!