Dobro jutro poštovani čitaoci,
Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.
Ovog jutra za vas smo izabrali:
Važno za danas
- U više crnogorskih gradova u sredu su održani protesti zbog formiranja Vlade Crne Gore bez stranaka nedavno rasformiranog proruskog Demokratskog fronta. Nezadovoljni demonstranata su na transparentima poručili mandataru Milojku Spaiću "Izdaja se ne prašta".
- Evropska unija je ponovila poziv Kosovu i Srbiji da stvore klimu za nastavak dijaloga o normalizaciji odnosa. "Rad na dijalogu je u toku. Poslednjih nedelja smo više puta izjavljivali da na strani EU postoji jasno očekivanje od strana da preduzmu veoma dobro definisane korake za deeskalaciju i stvore uslove za nastavak dijaloga", izjavio je portparol EU.
- Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da će od poslanika skupštine tog entiteta tražiti da odbace preporuke Evropskog suda za ljudska prava koji je odlučio da "konstitutivni narodi" uživaju povlašćen položaj u BiH, pošto, prema njegovoj oceni, ta presuda donosi dodatne probleme u BiH.
Balkan na RSE
Ideja predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela da bi Evropska unija mogla da primi nove članice do 2030. naišla je na obazrive reakcije. Jedan od razloga za to jeste činjenica da nije ovo prvi put da se spominju datumi mogućeg prijema. Na primer, Strategija Evropske komisije o budućem proširenju objavljena 2018. predviđala je da bi Srbija i Crna Gora mogle postati članice EU do 2025. Ostalo je još 18 meseci do ciljanog datuma, a obe zemlje su malo napredovale u pristupnom procesu. Evropska komisija koja priprema predlog i mišljenje da li određene zemlje zaslužuju napredak u procesu evropskih integracija neposredno nakon Mišelovog govora izašla je s mlakom reakcijom po pitanju mogućnosti da zemlje Zapadnog Balkana do kraja ove dekade postanu punopravne članice.
Austrijska ministarka za Evropu Karoline Edtstadler rekla je da se njena zemlja zalaže za integraciju zemalja kandidata u Evropsku uniju u fazama, tako što bi im se i pre formalnog članstva omogućilo da "sede za stolom EU" i učestvuju u dijalogu, ali bez prava glasa.
Dom naroda Parlamenta BiH usvojio je u sredu dva važna zakona iz takozvanog evropskog paketa, o slobodi pristupa informacijama i ombudsmanu za ljudska prava. Treći bitan zakon iz tog paketa, o izmenama zakona o državnom regulatoru za pravosuđe, Visokom sudskom i tužilačkom veću BiH, usvojen je u prvom čitanju, a finalno izjašnjavanje ostavljeno je za 6. septembar do kada mogu da se podnose amandmani. Delegacija EU u BiH ocenila je posle usvajanja zakona u Dom naroda Parlamenta BiH da je postignut napredak u ispunjavanju 14 ključnih prioriteta EU.
Ruski državljanin Jevgenij Iržanski izjavio je da mu je 28. avgusta ukinut privremeni boravak u Srbiji. Iržanski je u Srbiju stigao u aprilu 2022, dva meseca posle početka ruske invazije na Ukrajinu, a u Beogradu se bavi organizacijom koncerata ruskih muzičara. Za RSE kaže da su njegov posao, ali i stavovi o invaziji na Ukrajinu verovatno razlozi zbog kojih mu vlasti u Srbiji nisu odobrile boravak. U odluci koja mu je uručena, kako kaže Iržanski, policija se poziva na ocene Bezbednosno-informativne agencije da "postoje bezbednosne smetnje za njegov boravak u Srbiji".
S druge strane, Srbija je 30. avgusta poslala novih 14 kamiona humanitarne pomoći u Ukrajinu. Premijerka Ana Brnabić poručila je da je Srbija spremna da još više da pomogne i da prihvati izbegle ljude iz te ratom zahvaćene zemlje
Zbog rasta cena u crnogorskim prodavnicama u kojima su od početka prošle godine pojedini domaći suhomesnati proizvodi poskupeli za više od 90 odsto, sve je više onih koji se odlučuju za kupovinu u nekoj od susednih zemalja. Najčešće u Albaniji, Bosni i Hercegovini ili Hrvatskoj. Nikšićanka Milena kaže da je u Trebinju za osam evra kupila litar italijanskog maslinovog ulja Filipo Berio, koje u Crnoj Gori košta između 17 i 21 evra, tako da ima razloga da najmanje dva puta mesečno ode do tog grada u BiH koji je na oko 70 kilometara od Nikšića.
Na parlamentarnim izborima 30. avgusta 2020. nakon tri decenije vlasti smenjena je Demokratska partija socijalista tadašnjeg predsednika Crne Gore Mila Đukanovića. Opozicione koalicije prosrpskog Demokratskog fronta, Demokrata i pokreta URA osvojile su 41 mesto od 81 u Skupštini Crne Gore. Tri godine posle smene trodecenijske vlasti, donosimo pregled nekih od događaja koji su obeležili političku scenu u Crnoj Gori.
"Stojiš u tri reda, kao u vojsci, ruke iza leđa, glava pravo, odelo zakopčano", kaže radnik kineske kompanije Jinshan Construction opisujući sastanak zaposlenih i rukovodilaca pre smene u rudniku u Majdanpeku, na istoku Srbije. Za pravila ponašanja radnika u toj kompaniji prvo se saznalo iz lokalnih medija koji su u avgustu objavili deo dokumenta. Između ostalog, u dokumentu čiju verodostojnost je za RSE potvrdio i sagovornik iz te kompanije, navodi se da se radnici postrojavaju po visini, jednoglasno pozdravljaju rukovodioce, vrše međusobne provere urednosti i psihičkog stanja.
Spomenika Tvrtku I Kotromaniću, poslednjem bosanskom banu i prvom kralju srednjovjekovne Bosne koji je vladao do 1391. godine, postavljen je 29. avgusta u blizini zgrade Predsedništva BiH. Tome su prethodile višemesečne diskusije u javnosti o lokaciji na kojoj bi spomenik trebao da bude. Postavljanje spomenika takođe je poslužilo za podsticanje rasprave, prvenstveno u političkim krugovima, čiji je Tvrtko bio vladar – bosanski, srpski ili hrvatski. O tim raspravama za RSE govori istoričar Dženan Dautović koji kaže da na ovim prostorima istorije i dalje nije naučna grana već nešto što se koristi za formiranje ideoloških koncepata ko je na ovde bio prvi i ko je najstariji.
Spomenik Tvrtku I Kotromaniću koji je uradio kipar Stijepo Gavrić, Sarajevo, 29. avgust 2023.
Odlazak državljana BiH na Zapad u potrazi za kvalitetnijim uslovima života i rada ostavlja sve vidljiviju prazninu na tržištu rada, koju sve češće popunjavaju ljudi koji dolaze s Istoka u potrazi za poslom koji će im omogućiti sigurniju egzistenciju.
I deset meseci posle izbora u Hercegovačko-neretvanskom kantonu, čije je sedište u Mostaru, i dalje nije formirana vlast. Stanje u vezi formiranja vlasti u ovom kantonu na jugu BiH, ukratko bi se moglo opisati sa "nema pregovora, ima pregovora".
Međunarodni dan nestalih
Zbog ratova, nasilnih situacija, katastrofa i migracija, stotine hiljada ljudi širom sveta smatraju se nestalim. Trideset godina otkako je počeo rat na prostorima bivše Jugoslavije još se traga za više od 11.000 osoba. U zadnjih pet godina broj nestalih osoba koje beleži Crveni križ povećao se za 80 odsto. Mnogi se nikada ne vrate i nikada ih više ne čujemo, kaže za RSE Erika Oman Čapuis, portparolka Međunarodnog odbora Crvenog krsta. "Ovo predstavlja globalnu humanitarnu tragediju velikih razmera."
Skoro tri decenije nakon rata u BiH se još traga za 7.597 nestalih, od čega 1.200 samo u Srebrenici i tu potragu je nužno ubrzati, rečeno je 30. avgusta tokom obeležavanja Međunarodnog dana nestalih u Memorijalnom centru Potočari pored Srebrenice.
Više od 1.600 osoba još se vode kao nestali iz poslednjeg rata na Kosovu. Na Međunarodni dan nestalih, RSE u video prilogu donosi preglede života ovih ljudi pre nego što su nestali kroz sećanja članova njihovih porodica.
U Hrvatskoj je nepoznata sudbina još 1.411 osoba, kao i mesto ukopa posmrtnih ostataka 395 stradalih osoba iz rata početkom devedesetih godina. Ukupno, nerešeno je 1.806 slučajeva nestalih, saopštilo je Ministarstvo hrvatskih branitelja povodom Međunarodnog dana nestalih osoba koji se u Hrvatskoj obeležava i kao Dan sećanja na nestale osobe u Domovinskom ratu.
Rat u Ukrajini
Ukrajina je u noći između utorka i srede izvela od početka rata najveći koordinisani napad dronovima na mete na teritoriji Rusije. Istovremeno je Kijev bio izložen najjačem ruskom udaru od proleća. Ukrajinski dronovi pogodili su u vazdušnu bazu u Pskovu, 600 kilometara od granice Ukrajine. Aerodrom u tom gradu je zatvoren za civilne letove, posle izveštaja da su na tom aerodromu oštećeni vojni teretni avioni. Više bespilotnih letelica oboreno je iznad Orjola, Brijanska, Rijazana, Kaluge i moskovskog regiona, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane. Pogledajte video prilog o ukrajinskim napadima dronovima i ruskom udaru na Kijev.
Mešavina borbe i obuke – i čekanja – postala je svakodnevna rutina za vojnike 62. bataljona 102. brigade ukrajinske vojske, od kojih se većina dobrovoljno prijavila za borbe na početku ruske invazije u februaru 2022. Godinu i po dana kasnije, mnogi od njih govore o iscrpljenosti dok pokušavaju da se prilagode mogućnosti dugog rata kome se ne nazire kraj.
Bela kuća je naznačila da je Kremlj odgovoran za smrt Jevgenija Prigožina, vođe plaćeničke grupe Vagner, koji je poginuo u avionskoj nesreći prošle nedelje. "Svi znamo da Kremlj ima dugu istoriju ubijanja protivnika", rekla je portparolka Bele kuće, dodajući "vrlo je jasno šta se ovde dogodilo".
Svet
Kanada je upozorila svoje građane iz LGBTQ+ zajednice na moguće opasnosti putovanja u SAD, pošto su u saveznim državama u kojima su na vlasti konzervativci predložene stotine predloga zakona za ograničavanje LGBTQ+ prava, dok je značajno porastao i broj protesta protiv pripadnika te zajednice, pišu svetski mediji.
Šta ima još…
- Milatović se u ime Crne Gore izvinio porodicama žrtava deportacije iz 1992.
- Osmani: Suspenzija odluke o vizama bi ubila dijalog
- Vučić rekao Lajčaku da je 'veoma zabrinut' zbog situacije na Kosovu
- Ambasada SAD u BiH o odluci suda u Strazburu: Sprovođenje moguće uz konsenzus i kompromis
- Počelo suđenje bivšem čelniku Doboja zbog izazivanja opasnosti tokom poplava
- Bivši savetnik ministra i još 20 optuženo u BiH sa dokazima iz Skaja i Anoma
- Advokat porodice Mahse Amini na suđenju u Iranu zbog propagande protiv sistema
- Vojni puč u Gabonu, predsednik u kućnom pritvoru
- Australija na referendumu 14. oktobra o priznanju domorodaca
Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org
Srdačan pozdrav do sutra ujutro,
Andrej Zarević
Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!