Dnevno@RSE: Evropski sud za ljudska prava doneo presudu protiv BiH; Kriza u Libiji zbog kontakata s Izraelom

Evropski sud za ljudska prava i šesti put je presudio protiv države BiH zbog kršenja ljudskih prava i diskriminacije

Dnevno@RSE na početku svakog radnog dana donosi vam pregled najvažnijih vesti sa Zapadnog Balkana i sveta. Za vas biramo najave za ključne događaje kao i jedinstvene sadržaje RSE. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!

Dobro jutro poštovani čitaoci,

Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.

Ovog jutra za vas smo izabrali:

Važno za danas

  • Konstitutivni narodi u BiH – Bošnjaci, Srbi i Hrvati – očigledno uživaju povlašćen položaj, navodi se u sažetku presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Sud je doneo presudu po apelaciji Slavena Kovačevića u kojoj je utvrdio da su njegova prava prekršena i da je diskriminisan, jer ne može da glasa za kandidate za Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH i za članove Predsedništva BiH koji ne pripadaju konstitutivnim narodima i ne žive u određenom entitetu.
  • Specijalni predstavnik EU za Zapadni Balkan Miroslav Lajčak u sredu će u Beogradu razgovarati s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, u sklopu priprema za predstojeći sastanak na visokom nivou u briselskom dijalogu. Lajčak je u nedelju na marginama Bledskog strateškog foruma u Sloveniji razgovarao s premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem o novoj rundi razgovora na visokom nivou koja se očekuje u septembru.
  • Šumski požar u Grčkoj je najveći šumski požar ikada zabeležen u EU i Unija je mobilisala skoro polovinu svog vazduhoplovstva za gašenje požara, rekao je portparol Evropske komisije. Vatrogasci se već 11 dana bore sa vatrenom stihijom na severoistoku Grčke, u kojoj je poginulo najmanje 20 ljudi.

Presuda Evropskog suda za ljudska prava

Bosna i Hercegovina je na Evropskom sudu za ljudska prava već puta proglašena krivom za kršenje ljudskih prava i diskriminaciju u predmetima Sejdić-Finci, Zornić, Pudarić, Pilav i Šlaku protiv BiH. Građani su u tim slučajevima tužili BiH zbog diskriminacije, jer im je onemogućeno da budu birani u Predsedništvo BiH i Dom naroda BiH jer se ne izjašnjavaju kao pripadnici jednog od tri konstitutivna naroda, ili kao Bošnjak i Srbin žive u "pogrešnom" entitetu. Ustav BiH poznaje kategoriju tri konstitutivna naroda – Bošnjake, Srbe i Hrvate i jedino njima je omogućeno da budu birani na ove pozicije, ali ne u oba entiteta. Samo Srbin iz Republike Srpske može biti izabran u Predsedništvo BiH i to samo glasovima iz tog entiteta. Identična situacija važi i za drugi entitet Federaciju BiH gde samo Hrvati i Bošnjaci mogu biti birani u Predsedništvo BiH. Isto važi i za izbor delegata u Dom naroda državnog parlamenta.

Slaven Kovačević je na konferenciji za novinare posle presude Evropskog suda za ljudska prava rekao da je podneo tužbu protiv zemlje koju voli, jer u njoj postoji nakaradan politički sistem koji treba da se menja. "Srušen je koncept legitimnog predstavljanja. Ova zemlja treba da omogući građansko predstavljanje, a mi sada imamo limitiranu, odnosno ograničenu demokratiju", kazao je Kovačević i istakao da je želeo da ima pravo da bira koga hoće, odnosno da svaki građanin može da bira člana Predsedništva BiH kog želi.

Evropska unija je primila na znanje odluku Evropskog suda za ljudska prava u slučaju BiH u kojoj se navodi da konstitutivni narodi očigledno uživaju povlašćen položaj u sadašnjem sistemu. U prvoj reakciji Brisela posle presude, portparolka Evropske komisije Ana Pisonero je podsetila da BiH treba da ispuni 14 ključnih prioriteta identifikovanih u Mišljenju Komisije iz 2019. o svojoj aplikaciji za članstvo u EU.

Balkan na RSE

Targetiranje nacionalnih manjina u Crnoj Gori krenulo je kada je postalo izvesno da stranke nedavno rasformiranog proruskog Demokratskog fronta predvođene Andrijom Mandićem i Milanom Kneževićem, neće biti u novoj Vladi mandatara Milojka Spajića. Činjenica da će nacionalne manjine biti Vladi, rezultirala je narativom da "za Srbe nema mesta u Vladi", ali ima za Bošnjake, Albance i Hrvate "koji su podržavali bivšu vlast Mila Đukanovića". Profesor Miloš Bešić odbacuje tezu kojom se stavlja znak jednakosti između Srba i stranaka Demokratskog fronta jer podaci govore da Srbi u Crnoj Gori glasaju za druge stranke – na izborima 11. juna za stranke bivšeg Demokratskog fronta glasalo je nešto više od 40.000 birača, odnosno petina od preko 200.00 građana koji se izjašnjavaju kao Srbi.

Srbija još jednom na izboru između Ukrajine i Rusije – možda bi se i tako mogao opisati odnos Srbije prema Krimskoj platformi. Glavni cilj ove međunarodne diplomatske inicijative je vraćanje poluostrva Krim, koje je Rusija anektirala, pod suverenitet Ukrajine. Platforma je uspostavljena i kako bi se povećao međunarodni pritisak na Rusiju i zajednički koordinisale akcije za suprotstavljanje posledicama ruske aneksije Krima. Srbija je nedavno prvi put učestovala na samitu Krimske platforme, ali u Beogradu kažu da se time nije pridružila ovoj inicijativi i da njen tekst izlazi izvan okvira prihvatljivih za Srbiju.

Žena sa hidžabom neće moći da bude sutkinja u pravosudnim institucijama BiH, proizilazi iz odredbe o zabrani isticanja verskih obeležja u novom nacrtu Zakona o sudovima u BiH, potvrdio je ministar pravde BiH Davor Bunoza. Pravni stručnjaci dodaju i da se te zabrane odnose i na službenike suda.

Verbalni sukob sa ženom u Gračanici na Kosovu 19. avgusta doveo je do toga da je Burhan Ibrahimović, pripadnik romske zajednice koji tri godine živi u Prištini, završio, kako kaže, s lisicama Policije Kosova. On kaže da su ga četvorica policajaca, nakon hapšenja u kući njegovih roditelja u Gračanici i slanja u policijsku stanicu u ovoj opštini, desetak kilometara udaljenoj od Prištine, "mnogo pretukli" u prostorijama ove stanice i to dok je imao lisice na rukama. Pokret za prava Roma "Opre Roma Kosovo" reagovao je u utorak na ovaj slučaj protestom u Gračanici. Desetine ljudi okupile su se u cilju, kako je rečeno, podizanja svesti građana Kosova i institucija države u cilju sprečavanja kršenja ljudskih prava.

U selu Mala Kruša, na jugu Kosova, u okviru belog betonskog groblja 113 identičnih grobnih mesta priča potresnu priču, od kojih svaka ima poseban značaj. Tu i tamo, između groblja na kojima se nalaze imena, spomen-ploče i cveće, postoje prazni prostori bez imena, bez cveća i sa nekim brojevima urezanim u beton. Ovi šuplji prostori služe kao podsetnik za 61 osobu koja se vodi kao nestala od tragičnih događaja 25. i 26. marta 1999. kada su srpske snage izvršile masakr u ovom selu. U ta dva sumorna dana izgubljeno je 112 života, a pronađeni su posmrtni ostaci za samo 52 osobe.

"Vrednosti i vrline" nova je slobodna nastavna aktivnost u osnovnim školama Srbije koju država uvodi nakon masovnih ubistava u beogradskoj školi "Vladislav Ribnikar" i selima oko Mladenovca. Tragični događaj u kom je trinaestogodišnji učenik 3. maja ubio devet đaka i radnika obezbeđenja u "Ribnikaru" usmerio je stručnjake za obrazovanje na iznalaženje novog sistemskog rešenja za smanjenje nasilja, diskriminacije i netolerancije među mladima. Posle više meseci istraživanja doneta je odluka da se uvede moderna nastavna aktivnost koju bi đaci koji je izaberu pohađali jednom nedeljno. Ministarstvo je najavilo da će naglasak biti na razvoju pozitivnih ljudskih osobina, izgradnji odnosa zasnovanih na poštovanju i solidarnosti, uz uvažavanje različitosti.

Prošlo je više od 20 dana od incidenta u kom su učestvovali nasilni navijači zagrebačkog Dinama u Atini, kada je stradao i jedan grčki navijač, a grčka policija još nije pronašla počinitelja.

Rat u Ukrajini

Generalštab vojske Ukrajine saopštio je u utorak u dnevnom izveštaju da ukrajinske i ruske snage vode žestoke borbe na istoku i jugoistoku zemlje. U utorak rano ujutro ukrajinske vlasti su saopštile da je najmanje pet civila ubijeno u protekla 24 sata u ruskom granatiranju na istoku Ukrajine.

Poglavar Rimokatoličke crkve Franja našao se na udaru kritika jer je pozvao mlade Ruse da ne zaborave da su naslednici careva poput Petra Velikog, na koga se pozvao i ruski predsednik Vladimir Putin kada je pravdao invaziju na Ukrajinu.

Ukrajina se ne plaši smanjenja ratne pomoći sa Zapada, rekao je ministar spoljnih poslova, odbacivši nalaze ankete u SAD koja pokazuje opadanje podrške javnosti. Anketa sprovedena za američku televiziju CNN pokazala je da je više od polovine Amerikanaca protiv dodatne podrške SAD toj zemlji, što predstavlja pad.

Jevgenij Prigožin, vođa plaćenika čija je pobuna bila najveći izazov za predsednika Rusije Vladimira Putina u njegovoj višedecenijskoj vlasti, sahranjen je na privatnoj ceremoniji van Sankt Peterburga. Sahrani nije prisustvovao njegov nekadašnji bliski saveznik Putin. "Oproštaj od Jevgenija Viktoroviča održan je u privatnom krugu. Oni koji žele da se oproste mogu da posete Porohovsko groblje“, navodi se u saopštenju Prigožinove pres službe.

Pripadnici ruske Nacionalne garde čuvaju Porohovsko groblje posle komemoracije šefu plaćeničke grupe Vagner Jevgeniju Prigožinu, 29. avgust 2023.

Svet

Demonstracije u Libiji zbog sastanka ministarke spoljnih poslova sa šefom izraelske diplomatije istakli su krizu u naftom bogatoj zemlji koja je u haosu i nasilju između rivalskih frakcija otkako je dugogodišnji diktator Muamer Gadafi zbačen s vlasti pre više od deset godina. Gnev zbog sastanka ukazuje i da uprkos naporima Izraela uz posredovanje SAD za normalizaciju odnosa s arapskim zemljama, veliki deo arapskog sveta je duboko neprijateljski raspoložen prema Izraelu zbog palestinskog pitanja, pišu svetski mediji.

Nerazjašnjena smrt popularne jutjuberke Hore Sadat raširila je strah među ženama poznatim na internetu i influenserkama u Avganistanu. Pojedine aktivistkinje koje se bore za prava žena u Avganistanu okrivile su talibane za smrt Sadat, mada nema dokaza o umešanosti te militantne grupe koja je od povratka na vlast pre dve godine brutalno suzbijala drugačija mišljenja i nastojala da uklone žene iz javnog života.

Tražimo odgovore

U rubrici ZAŠTO, koju možete pronaći i na Facebook stranici, pročitajte Između škole i interneta: Koliko je nasilje postalo društvena norma?

Šta ima još…

Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org

Srdačan pozdrav do sutra ujutro,

Andrej Zarević

Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!