Dobro jutro poštovani čitaoci,
Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.
Ovog jutra za vas smo izabrali:
Važno za danas
- Tabuti s posmrtnim ostacima 30 žrtava srebreničkog genocida izneseni su u ponedeljak iz kruga bivše Fabrike akumulatora u Potočarima do prostora Musale u Memorijalnom centru Srebrenica - Potočari. Oni će danas biti sahranjeni u Memorijalnom centru Potočari.
- Šef kosovskog tima za dijalog sa Srbijom Besnik Bisljimi i specijalni izaslanik EU za dijalog Prištine i Beograda Miroslav Lajčak potvrdili su da je postignut dogovor o prvim koracima ka deeskalaciji situacije na severu Kosova.
- Turski predsednik Redžep Tajip Erdoan pristao je da prosledi parlamentu kandidaturu Švedske za pridruživanje NATO-u, izjavio je u ponedeljak generalni sekretar tog saveza Jens Stoltenberg uoči dvodnevnog samita Alijanse u Vilnjusu koji počinje danas.
Obeležavanje godišnjice genocida u Srebrenici
Više od 3.000 učesnika Marša mira stiglo je u Potočare kod Srebrenice, u ponedeljak, dan uoči obeležavanja genocida u tom gradu na istoku BiH.
Među učesnicima Marša mira je Suljo Čakanović koji je stigao u Potočare na grob brata Salema. Salem je među hiljadama onih koji nisu preživeli marš smrti. Ubijen je u julu 1995. u genocidu koji su nad Bošnjacima počinile vojska i policija Republike Srpske. Procenjuje se da je posle pada Srebrenice u julu 1995. između 12 i 15 hiljada ljudi krenulo na marš kroz šume i neprijateljske linije ka slobodnoj teritoriji u okolini Tuzle. Većina njih nije preživela, a ubijeno je više od 8.000 ljudi, uglavnom muškaraca i dečaka iz Srebrenice i okoline.
Negiranje genocida, istorijski revizionizam i glorifikacija ratnih zločinaca ne mogu biti tolerisani, poručili su visoki predstavnik za spoljnu politiku EU Žozep Borelj i evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji povodom godišnjice genocida u Srebrenici. "Pre 28 godina ispisana je jedna od najmračnijih stranica evropske istorije. Saosećamo u žalosti i boli s porodicama žrtava i preživelih žrtava srebreničkog genocida. Evropa se seća svoje odgovornosti i neuspeha da pruži zaštitu", naveli su visoki evropski zvaničnici.
Zvaničnici BiH na svim nivoima imaju institucionalnu i pravnu odgovornost da priznaju šta se dogodilo u Srebrenici pre 28 godina, kao i trajnu obavezu da podučavaju buduće generacije istini, uz poštovanje žrtava i podršku preživelima, poručio je ambasador SAD u BiH Majkl Marfi.
Krajnje je vreme da se 11. juli proglasi Međunarodnim danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, poručila je u video poruci komesarka za ljudska prava Saveta Evrope Dunja Mijatović.
Direktor Memorijalnog centra Srebrenica Emir Suljagić uputio je izvinjenje u svoje i u ime funkcije koju obavlja zbog zločina Handžar divizije tokom Drugog svetskog rata. Handžar divizija je bila jedinica u okviru nacističke vojske koju su činili muslimani i katolici u BiH, za vreme nacističke Nezavisne države Hrvatske.
Premijer Kosova Aljbin Kurti je povodom obeležavanja 28 godina od genocida u Srebrenici rekao da se "svake godine sećamo žrtava masakra koje su počinile srpske snage" i dodao da Srbija kao država nikada nije odgovarala za ovaj zločin. Sednica Skupštine Kosova u ponedeljak je počela minutom ćutanja, kako bi se odala počast žrtvama genocida u Srebrenici.
Novinarka Radija Slobodna Evropa iz Beograda Iva Martinović dobila je specijalno priznanje za doprinos očuvanju istine o genocidu u Srebrenici. Nagrada je uspostavljena u znak sećanja na novinara Nihada Ninu Ćatića koji je svoj poslednji izveštaj poslao iz Srebrenice, pre nego što je i sam ubijen s više od osam hiljada Bošnjaka u julu 1995.
Balkan na RSE
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović svoju prvu zvaničnu posetu Srbiji opisao je kao "novi list u političkim odnosima". U fokusu dvodnevnih susreta Milatovića sa zvaničnicima Srbije bila su otvorena pitanja, između ostalog, imenovanje ambasadora u Podgorici i Beogradu.
Dugotrajne suše s ekstremno visokim temperaturama, dugi kišni periodi s jakim padavinama, snažna olujna nevremena praćena gradom i sve učestalije bujice, poplave i klizišta su samo neke od manifestacija klimatskih promena koje nanose ogromnu štetu poljoprivrednoj proizvodnji u Srbiji. Radomir Nešović iz sela Dragobraća kod Kragujevca ocenio je da ova godina i kišni period od mesec i po dana jasno pokazuju da sa klimom "nešto debelo nije u redu". "Mi se u Šumadiji pomalo šalimo da bi možda mogli da gajimo pomorandže, umesto šljiva. Možda ne baš pomorandže, ali kivi vrlo verovatno", kaže Nešović.
Hrvatsko novinarsko društvo i ekološko udruženje Zelena akcija tražili su da se odustane od, kako su naveli, "razvodnjenog" teksta predloga Anti SLAPP direktive Evropske komisije, kakav je usvojio Savet Evropske unije. SLAPP tužbe (Strategic lawsuit against public participation) su tužbe koje obično pojedinci, lobisti korporacija ili državne institucije pokreću protiv novinara, medija i aktivista sa ciljem da cenzurišu, zastraše i ućutkaju kritičare, opterećujući ih sudskim postupcima.
RSE intervju
Profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Vanja Bajović ocenila je da podatke pribavljene presecanjem SKY komunikacije treba koristiti kao "putokaz" za pribavljanje drugih dokaza, dodajući da je retkost da se presude zasnivaju samo i isključivo na jednom dokazu
Potpukovnik vojske SAD i šef za strateške i međunarodne angažmane u Pentagonu Valter Landgraf ocenio je da se na samitu NATO-a u Vilnjusu povodom Ukrajine i Gruzije može očekivati potvrda odluke sa samita iz Bukurešta 2008. godine – da su otvorena vrata da te dve zemlje u budućnosti mogu biti članice alijanse. On je rekao da bi u okviru NATO-a trebalo da se povede "pravi razgovor" iza zatvorenih vrata i Članu 5 Povelje te organizacije o kolektivnoj odbrani. Landgraf je takođe ukazao da su pored ispunjenja vojnih i političkih standarda za članstvo u NATO-u bitne i geopolitičke okolnosti.
Rat u Ukrajini
Najmanje četiri osobe su poginule, a 13 ih je ranjeno u ruskom granatiranju Centra za distribuciju pomoći u gradu Orihivka, u južnom regionu Zaporožja, saopštile su lokalne ukrajinske vlasti.
Od početka ruske invazije na Ukrajinu poginulo je oko 47.000 ruskih vojnika, objavili su u ponedeljak novinari dva nezavisna ruska medija Meduza i Mediazona. "U prošloj godini u ratu je stradalo oko 25.000 muškaraca mlađih od 50 godina, a do kraja maja ove godine ukupno oko 47.000. Da budemo precizniji, broj poginulih je između 40.000 i 55.000 sa verovatnoćom od 95 odsto", saopštili su novinari.
Ruski predsednik Vladimir Putin razgovarao je sa šefom plaćeničke grupe Vagner Jevgenijem Prigožinom, nekoliko dana nakon pobune njegove privatne vojske, rekao je u ponedeljak portparol Kremlja Dmitrij Peskov. On je rekao da su na tročasnovnom sastanku u Kremlju 29. juna učestvovali i komandanti Vagnera. Putin je tokom sastanka, prema rečima portparola, ponudio "procenu" Vagnerovih akcija na bojnom polju u Ukrajini i "dešavanja od 24. juna".
U ponedeljak se u javnosti prvi put od pobune Vagnera 24. juna pojavio i načelnik Generalštaba ruske vojske general Valerij Gerasimov. On je prikazan na video snimku dok izdaje naređenje da se unište ukrajinske raketne lokacije. Gerasimov i ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu navodno su bili glavna meta Prigožinove pobune. Snimak, međutim, pokazuje da je Putin na funkcijama zadržao dva najmoćnija čoveka u vojsci, uprkos zahtevima Prigožina da ih smeni.
Svet
Pad holandske vlade naglasio je važnost pitanja imigracija u evropskoj politici koja podstiču jačanje populističkih stranaka povećavajući pritisak na vlade da pooštre politiku za zaustavljanje imigracija koje su na rekordnom nivou, pišu svetski mediji.
Više od 61.000 ljudi umrlo je od vrućine tokom rekordnog leta u Evropi prošle godine, navode evropski istraživači u studiji objavljenoj u časopisu Nejčr medisin (Nature Medicine).
Aktuelni toplotni talas u Evropi je posledica anticiklona koji je iz Afrike doneo vreo vazduh. Vrhunac toplotnog talasa se očekuje 12. jula.
Rashlađivanje pored fontane, Pariz, 10. jul 2023.
Tražimo odgovore
Više od 100 zemalja potpisalo je međunarodnu Konvenciju o kasetnoj municiji koja zabranjuje upotrebu ili skladištenje ovog oružja zbog njihovog neselektivnog delovanja na civilno stanovništvo.
U rubrici ZAŠTO, koju možete pronaći i na Facebook stranici, pročitajte zašto ne postoji globalna saglasnost o upotrebi kasetnih bombi.
Šta ima?
U potcastu poslušajte o obeležavanju godišnjice genocida u Srebrenici.
Šta ima još…
- Poslednje antidejtonske aktivnosti RS odstupaju od obaveza BiH prema EU
- Zakon o kriminalizaciji klevete na narednoj sednici parlamenta RS
- Vanredna situacija na severoistoku BiH zbog afričke svinjske kuge
- Bivši čelni ljudi Zavoda u Pazariću osuđeni na četiri i po godine zatvora
- Španija spasila 86 ljudi u blizini Kanarskih ostrva, desetine se vode kao nestali
- Kuba optužila SAD da su odgovorne za proteste 2021.
Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org
Srdačan pozdrav do sutra ujutro,
Andrej Zarević
Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!