Dobro jutro poštovani čitaoci,
Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.
Ovog jutra za vas smo izabrali:
Važno za danas
- Evropska unija očekuje da nova vlada Crne Gore zadrži postojeći kurs potpunog usklađivanja sa spoljnom politikom Brisela, pošto su na izborima najviše glasova osvojili Pokret Evropa sad i Demokratska partija socijalista.
- Glavni tužilac haškog suda za bivšu Jugoslaviju Serž Bramerc rekao je pred Savetom bezbednosti UN da je nedavna osuđujuća presuda Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću Frenkiju "prikladno poslednje poglavlje u radu Haškog tribunala". Predsednica haškog suda za bivšu Jugoslaviju Grasijela Gati rekla je da Srbija "flagrantno zanemaruje" svoju međunarodnu obavezu da uhapsi i izruči Petra Jojića i Vjericu Radetu, optužene za nepoštovanje tog suda.
- Silvio Berluskoni, medijski tajkun i italijanski posleratni premijer s najdužim stažem, preminuo je u 86. godini. Uprkos mnoštvu seksualnih skandala, optužbi za korupciju i poresku utaju, jedan od najživopisnijih evropskih lidera ostaće upamćen i kao jedan od najuticajnijih političara Italije koji je dominirao i politikom i kulturom te zemlje gotovo dve decenije, pišu svetski mediji.
RSE intervju
Pravljenje postizborne koalicije koja će voditi novoj stabilnoj vladi u Crnoj Gori biće teško, a ostanak zemlje na evropskom putu zavisiće od više faktora, ocenjuje Ivana Stradner, naučna saradnica u Fondaciji za Zaštitu demokratija u Vašingtonu. Ona kaže da Vašington trenutno gleda na Zapadni Balkan kroz prizmu rata u Ukrajini, i da mu je cilj da spreči da ga destabilizuje Moskvu. Stradner je takođe rekla da predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću odgovara nestabilna Crna Gora kako bi mogao preko Srpske pravoslavne crkve da eskalira, pa smiruje situaciju, čime sebe postavlja kao regionalnog medijatora u očima Zapada.
Ishod rata u Ukrajini najverovatnije će nalikovati situaciji u dve Koreje sa nekom vrstom primirja koje se prilično dobro drži, ali nijedna strana i međunarodna zajednica u celini ne priznaju teritorijalni status kvo, kaže Stefan Volf, profesor Univerziteta u Birmingenu. "To bi očigledno išlo u prilog Rusiji jer bi učvrstilo status kvo, odnosno konsolidovalo njenu okupaciju. To nije legalno prema međunarodnom pravu, ali bi se time ustanovila realnost na terenu", precizira Volf. On kaže Zapad još veruje da Ukrajina može da ostvari veoma značajne dobitke u ovoj kontraofanzivi i da bi to moglo da promeni dinamiku u potencijalnim pregovorima. "Ali, ako Ukrajina ne ostvari očekivane dobitke pre zime, ako je to još uvek neka vrsta rata iscrpljivanjem, onda će biti teže da se održi sadašnji nivo podrške", smatra Volf.
Balkan na RSE
Pokret Evropa sad osvojio je 25,55 odsto glasova, odnosno 24 mandata, na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori, a koalicija Zajedno, okupljena oko Demokratske partije socijalista, 23,26 odsto ili 21 mandat, pokazuju privremeni rezultati Državne izborne komisije. Rezultati, koje je DIK utvrdio na sednici u ponedeljak, pokazuju da je koalicija Za budućnost Crne Gore osvojila 14,76 odsto glasova, odnosno 13 mandata, koalicija Demokrata i Građanskog pokreta URA 12,5 odsto, ili 11 mandata, a Bošnjačka stranka 7,09 odsto glasova, odnosno šest mandata. Koalicija Socijalističke narodne partija i Demosa dobila je poverenje 3,13 odsto birača i imaće dva poslanička mesta. Albanski forum je osvojio dva mandata sa 1,88 odsto glasova, a po jedan Albanska alijansa sa osvojenih 1,50 odsto i Hrvatska građanska inicijativa sa 0,74 odsto podrške birača.
Vanredni parlamentarni izbori u Crnoj Gori 11. juna bili su konkurentni i dobro vođeni, ali je proces bio oslabljen zakonskim nedostacima i retorikom koja je izazivala podele, često na nacionalnoj i verskoj osnovi, ocenili su međunarodni posmatrači izbora. Šefica Misije pri Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) Nina Somalajnen kazala je da su izbori održani u pozadini duge institucionalne i ustavne krize.
Ambasada SAD u Podgorici čestitala je na sprovođenju slobodnih, fer i mirnih izbora u Crnoj Gori. Britanska ambasada čestitala je partijama koje su osvojile mandate, kao i održavanje izbora u mirnoj atmosferi.
Delegacija EU u BiH i ambasada SAD osudili su izjavu haškog osuđenika Darija Kordića da se ne kaje zbog svojih postupaka tokom rata u BiH od 1992. do 1995. Ratni komandant Hrvatskog vijeća obrane u BiH, koji je osuđen pred Haškim tribunalom 2001. na 25 godina zatvora za ratne zločine nad Bošnjacima, na jednom snimku se čuje kako kaže da je vredela "svaka sekunda" zatvora i rata i da bi "sve ponovio". Visoki predstavnik Kristijan Šmit pozvao je Tužilaštvo da otvori istragu.
Udruženje žrtava i svedoka genocida tražilo je od Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove da razmotri vraćanje Kordića na izdržavanje preostale zatvorske kazne zbog njegove izjave. On je pušten iz zatvora u Gracu 2014. pošto je izdržao dve trećine kazne.
Pored žestokih reakcija u BiH, Kordićevu izjavu su osudili i nevladine udruženja, analitičari i bošnjačka zajednica u Hrvatskoj.
Još jedan video snimak izazvao je reakcije u Hrvatskoj. Reč je o snimku na kojem se vidi kako predsednik Srbije Aleksandar Vučić i lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, osuđen za ratne zločine nad Hrvatima u vojvođanskom selu Hrtkovci, nazdravljaju u restoranu dok im pevaju pesmu koja veliča nekadašnjeg četničkog vojvodu Pavla Đurišića. Hrvatski ministar branitelja Tomo Medved izjavio je da je važno da se Vučić posveti stanju u svojoj zemlji.
Srbija se priprema za vojnu vežbu "Platinasti vuk" na jugu zemlje, u kojoj će uz Vojsku Srbije, između ostalih, učestvovati i pripadnici oružanih snaga država članica NATO-a. SAD će u toj vojnoj vežbi učestvovati sa 100 vojnika, potvrđeno je za RSE u ambasadi SAD u Beogradu. "Srbija je napravila izbor da bude deo Zapada, a to uključuje dalju integraciju sa evroatlantskim bezbednosnim strukturama i partnerskim vojskama", naveo je portparol ambasade.
Umesto publike u Bujanovcu, opštini na jugu Srbije, dva filma na albanskom jeziku premijeru će imati pred nadležnim organima Srbije koji bi trebalo da utvrde da li u njima ima protivzakonitih sadržaja. Tako je odlučilo Više javno tužilaštvo u Vranju, pošto je ta institucija 9. juna obavila informativni razgovor s direktorom Doma kulture u Bujanovcu Jetmirom Ismaljijem i Ganijem Veseljijem, autorom filmova "Tišina ubija" i "Neverni", čije prikazivanje je odloženo do daljnjeg. Zabrana je usledila pošto je policija dobila prijavu da filmovi podstiču mržnju i diskriminaciju, što autori negiraju.
Ministarka kulture Srbije Maja Gojković navela je u pisanoj izjavi da "ulica nikada nikom nije dobro donela", nakon što je glumac Dragan Bjelogrlić tražio od nje da reaguje povodom napada kojima su izloženi glumci koji idu na proteste "Srbija protiv nasilja" ili ih podržavaju. Bjelogrlić je prethodno rekao da su glumci više od 15 dana izloženi javnom maltretiranju, prozivanju i pretnjama. "Na sve to Maja Gojković ne reaguje. Nema nikakav, makar ljudski, komentar", naveo je Bjelogrlić i zapitao: "Zašto ćutite, Majo? Šta čekate?".
Iznad reke Plive u Opštini Jezero, već drugu godinu traju geološka istraživanja minerala i metala na okolnim planinama. Međutim, javnost i dalje nije upoznata šta se istražuje na planinama oko Plive i šta bi se potencijalno moglo eksploatisati, kažu predstavnici Centr za životnu sredinu, nakon što je Opština Jajce tražila od susedne Opštine Jezero da se prestane sa zagađenjem Plive. Pliva je i izvor pitke vode za stanovnike Jajca koji ima oko 30.000 stanovnika. Jajce je u entitetu Federacija BiH, a Jezero u entitetu Republika Srpska.
Pogledajte i video prilog Kilovati ili okoliš - kome koristi ukroćena rijeka Bistrica? o projektu hidroelektrane na toj reci.
Rat u Ukrajini
Ukrajina je saopštila da je oslobodila sedam naselja u južnim i istočnim regionima zemlje, kao i da je, uprkos teškim borbama, napredovala u Bahmutu, dok američki državni sekretar Entoni Blinken ističe da je Vašington uveren da kontraofanziva napreduje i da će maksimalno dati podršku da bi Kijevu osigurao "uspeh na frontu".
Čelnik ukrajinske nuklearne kompanije Energoatom izrazio je zabrinutost da bi ruske snage, koje i dalje drže ukrajinsku nuklearnu elektranu Zaporižja, mogle "dodatno pogoršati situaciju" nakon prošlonedeljnog probijanja brane Nova Kahovka koje je ugrozilo vodosnabdevanje i dovelo u opasnost najveću nuklearnu elektranu u Evropi.
Svet
Dan pošto je ruskom predsedniku Borisu Jeljcinu izglasano poverenje na referendumu 1993, pozvao ga je predsednik SAD Bil Klinton i izrazio podršku: "S vama smo u ovome..." Razgovor je obelodanjen u dokumentima s kojih je nedavno skinuta oznaka tajnosti i koji nude još jedan uvid u rane, optimistične godine američko-ruskih odnosa i pružaju još jednu istorijsku misaonu vežbu o tome kako i kada su se odnosi pogoršali – posebno pod Jeljcinovim naslednikom Vladimirom Putinom.
Šta ima?
U Šta ima? poslušajte o obeležavanju 80 godina od Bitke na Sutjesci, prvoj Generalnoj skupštini asocijacije šefova policija zemalja Jugoistočne Evrope koja se održava u Banjaluci i konferenciji u Sarajevu s fokusom na veštačku inteligenciju.
Šta ima još…
- Tenzije su i dalje visoke, napisao Lajčak o poseti Kosovu i Srbiji
- Predstavnici Srba sa Kosova obavestili Vučića da nastavljaju sa protestima
- Vučić rekao da je vojska na 'nižem stepenu' borbene gotovosti
- Srbija do kraja 2023. završava svoj deo autoputa Beograd-Sarajevo, BiH tek utvrđuje trase
- Institut SIPRI o nuklearnom oružju: Svet ulazi u jedan od najopasnijih perioda u istoriji
- Tramp stigao u Majami, u utorak se pojavljuje pred sudom
- SAD planiraju da se vrate u UNESCO nakon 10 godina
- Blinken: Prikupljamo informacije o pritvaranju američkog državljanina Likija u Rusiji
- Talibani pozvali na zabranu muzike u salama za venčanja u Kabulu
Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org
Srdačan pozdrav do sutra ujutro,
Andrej Zarević
Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!