Dobro jutro poštovani čitaoci,
Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.
Ovog jutra za vas smo izabrali:
Važno za danas
- Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borelj u razgovorima s liderima Kosova i Srbije izneo je tri zahteva – novi lokalni izbori na severu Kosova, obezbeđivanje učešća kosovskih Srba na izborima i početak rada na uspostavljanju Zajednice opština sa srpskom većinom. Predsednik Francuske Emanuel Macron izjavio je da su Berlin i Pariz tražili od Kosova i Srbije da se održe novi izbore na severu Kosova što je pre moguće.
- Oba doma američkog Kongresa odobrila su zakon o privremenom ukidanju granice zaduživanja, čime je izbegnut katastrofalni scenario da SAD dođu u situaciju da ne mogu da plate svoje dugove.
- Iako je do parlamentarnih izbora u Crnoj Gori ostalo deset dana, kampanja protiče mirno, bez političkih tenzija, partijskih skupova na otvorenom a znatno manje je i plakata na gradskim ulicama u odnosu na ranije izborne procese.
Tenzije na severu Kosova
Kosovska policija je saopštila da su na ulazu na glavni trg u Severnoj Mitrovici napadnute dve osobe albanske nacionalnosti. Policija navodi da se u napadu grupa koja je bila "maskirana i spremna za napad" žrtve zadobile telesne povrede, zbog čega su upućene na lečenje.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da je Alijansa spremna da pošalje još više trupa na Kosovo, da smiri nasilje na severu. On je dodao da je prvih 700 vojnika već na putu ka Kosovu.
Američki državni sekretar Antoni Blinken pozvao je lidere Kosova i Srbije da smanje tenzije, upozoravajući da dovode u opasnost težnje ka evropskim integracijama.
Tenzije na severu Kosova su bila jedna od tema o kojoj na samitu Evropske političke zajednice u Moldaviji razgovarali lideri 27 zemalja Evropske unije i 20 drugih evropskih zemalja. Predsednici Kosova i Srbije, Vjosa Osmani i Aleksandar Vučić, međutim, na samitu su nastavili da razmenjuju optužbe za odgovornost za tenzije na severu Kosova, dok tamošnji Srbi i dalje protestuju zbog albanskih načelnika opština u većinski srpskim sredinama.
Ipak, lideri Kosova i Srbije su izneli i pomirljivije izjave. Osmani je, potvrđujući da su Makron i nemački kancelar Olaf Šolc tražili da Priština nađe načina za nove izbore na severu zemlje uz učešće kosovskih Srba, rekla da je Priština spremna da razmotri tu mogućnost. Vučić je u razgovoru s evropskim zvaničnicima rekao da će Beograd učiniti sve da dođe do deeskalacije situacije na Kosovu.
Osmani i Vučić su se takođe sastali s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. Osmani je na Tviteru posle sastanka rekla da je izrazila punu solidarnost s predsednikom Ukrajine, dodajući da "niko bolje ne razume bol, borbu i otpornost Ukrajine od naroda Kosova". Vučić je sliku sastanka sa Zelenskim objavio na svom službenom Instagram profilu. Posle je rekao da se sreo "s čovekom koji ne priznaje nezavisnost Kosova". "On je meni rekao, kao i ja njemu, da podržavamo teritorijalne integritete naših zemalja ", rekao je Vučić.
Premijer Kosova Aljbin Kurti rekao je da je napeta situacija na severu zemlje posledica "naoružanih grupa, koje se pretvaraju da su demonstranti, a u stvari su kriminalne bande" Srbije. "Naravno, mogu da predvidim smanjenje (prisustva) kosovske policije u opštinskim zgradama, kada odu ove kriminalne bande nacionalizma i ekstremno desničarskog šovinizma, koje obožavaju Miloševića i Putina", rekao je Kurti novinarima.
Pogledajte video prilog Protesti 'rad' za Srbe na severu. A kako treće podizanje borbene gotovosti oružanih snaga Srbije u poslednjih šest meseci doživljava stanovništvo nadomak granice s Kosovom pogledajte u 'Navikli smo na vojsku u gradu'.
Balkan na RSE
Ministarstvo odbrane Kosova i Kosovske bezbednosne snage utrošile su skoro dve godine na pripreme za najveću obuku NATO saveznika na Balkanu, poznatu kao "Defender Europe '23". Međutim, Kosovo je isključeno s tih vežbi uz obrazloženje SAD da je to prva kazna za vlasti u Prištini zbog ignorisanja saveta da izbegnu rast tenzija na severu. Pročitajte šta je Kosovo izgubilo suspendovanjem iz vežbe "Defender Europe".
Miomir Jasikovac, nekadašnji komandir čete vojne policije Zvorničke brigade Vojske Republike Srpske optužen je Srbiji za ratni zločin u decembru 2022, svega desetak dana nakon što je Tužilaštvo BiH protiv njega podiglo optužnicu za genocid. U Srbiji je sklopio sporazum sa Tužilaštvom i osuđen je na minimalnih pet godina zatvora. Tako je Beograd još jednom "preduhitrio" Sarajevo i onemogućio dalje postupanje prema optuženima za zločin genocida, koji borave u Srbiji.
Na adrese pojedinih vlasnika zemlje na području opštine Glamoč, na severozapadu BiH, počela su da pristižu opštinska rešenja u kojima se izuzima njihovo zemljište za potrebe izgradnje vetroparka. U rešenju se navodi da je procenjena vrednost zemljišta 0,15 evra po metru kvadratnom. Građani Glamoča koji su dobili rešenje kažu da ih niko nije pitao da li žele da prodaju zemljište. Navode da nisu protiv projekta izgradnje vetroparka, ali da ne žele svoju zemlju prodati po tako niskoj ceni.
Sud u Zambiji oslobodio je osmoro hrvatskih državljana optužbe za trgovinu decom u pokušaju i oni se zajedno sa četvoro usvojene dece iz Konga mogu da se vrate kućama.
Rat u Ukrajini
U ruskom vazdušnom napadu na ukrajinski glavni grad u četvrtak rano ujutro tri su osobe poginule, među njima jedno dijete, saopštili su gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko i vojne vlasti.
Od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara 2022. najmanje 19.392 dece odvedeno je iz Ukrajine u Rusiju i delove Ukrajine pod okupacijom Rusije, pokazuju zvanični podaci ukrajinskih vlasti. Šef kabineta predsednika Vladimira Zelenskog, Andrij Jermak, rekao je u aprilu da je taj broj premašio 20.000. Do 31. maja vraćeno je samo 371 dete, rekao je Zelenski. Moskva je olakšala slanje dece odvedene iz Ukrajine u sirotišta i porodice u Rusiji, dok je otežala njihovim pravim porodicama ili njihovoj zemlji da ih vrate kući. Istraga RSE-a otkriva detalje o procesu zbog kojeg je protiv predsednika Vladimira Putina podignut nalog za hapšenje zbog ratnih zločina.
Sud u Moskvi produžio je do 3. septembra pritvor Darji Trepovoj, osumnjičenoj za atentat na istaknutog ruskog ratnog blogera u kafiću u Sankt Peterburgu početkom aprila. Trepova (26) uhapšena je pod optužbom da je počinila "teroristički čin sa organizovanom grupom" nakon što je u eksploziji u Sankt Peterburgu 2. aprila ubijen Vladlen Tatarski, kako se pod pseudonimom predstavljao istaknuti prokremljanski bloger Maksim Fomin.
Svet
U novoj studiji objavljenoj u časopisu Nejčr desetine naučnika je izvestilo da je svet već probio kritične klimatske pragove, ostavljajući manje sigurnog, nastanjivog prostora za život na Zemlji. Stručnjaci ukazuju na pretnje po zdravlje ljudi i planete, i pozivaju vlade, kompanije i kreatore politike da krizu shvate ozbiljnije, pišu svetski mediji.
Tražimo odgovore
U rubrici ZAŠTO, koju možete pronaći i na Facebook stranici, kako je došlo do sumnji da beli kit "špijunira" za Rusiju.
Šta ima?
Poslušajte potcast u čijem je fokusu sprečavanje nasilje – u Sarajevu konferencija "Stvarajmo društvo bez nasilja nad ženama: Šutnja nije rješenje", dok će se u Banjaluci govoriti o sprečavanju nasilja u školama.
Šta ima još…
- Šef Delegacije EU o medijskim slobodama u BiH: 'Naročito je akutno u RS'
- Vođi Noćnih vukova uručeno odlikovanje koje mu je dodelio Dodik
- Ukopane četiri žrtve zločina u Zvorniku
- Vlada Crne Gore finansira obnovu hrama Srpske pravoslavne crkve u Nikšiću
- Kovačevski: Severnoj Makedoniji treba intergacija u EU, ne izolacija
- Beloruski aktivista osuđen na više od četiri godine zatvora zbog karikatura
- Vašington najavljuje sankcije odgovornima za nastavak nasilja u Sudanu
Toliko za danas, pozdrav do ponedeljka uz karikaturu Predraga Koraksića Coraxa.
Podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org
Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!