Dobro jutro poštovani čitaoci,
Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.
Ovog jutra za vas smo izabrali:
Važno za danas
- Bivši šefovi Službe državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić i Franko Simatović osuđeni su na po 15 godina zatvora zbog ratnih zločina u BiH i Hrvatskoj.
- Američki državni sekretar Antoni Blinken pozvao je i Kosovo i Srbiju da se vrate dijalogu uz posredovanje EU. "Premijer (Kosova, Aljbin) Kurti i njegova Vlada moraju da obezbede da izabrani gradonačelnici obavljaju svoje prelazne dužnosti sa alternativnih lokacija, van opštinskih zgrada, i da odatle povuku policijske snage. Predsednik (Srbije Aleksandar) Vučić i Vlada Srbije treba da smanje bezbednosni status Vojske Srbije i pozovu kosovske Srbe da prestanu da prkose KFOR-u i da se uzdrže od daljeg nasilja", rekao je Blinken u saopštenju.
- Policija Kosova je saopštila je da je u Leposaviću, Zubinom Potoku i Zvečanu povređen policajac, kao i da su napadnuta tri službena automobila. Policija navodi da su protesti lokalnih Srba u sredu protekli mirno, ali da su u popodnevnim satima određene osobe bacale kamenice na policijske automobile.
Tenzije na severu Kosova
Osnovni sud u Prištini odredio je jednomesečni pritvor za dve osobe uhapšene u Zvečanu na severu Kosovu, zbog sumnje da su učestvovali u sukobima srpskih demonstranata i pripadnika Misije NATO-a na Kosovu.
Premijer Kosova Aljbin Kurti ocenio je odluku SAD da se Kosovu obustavi učešće u vojnoj vežbi u Evropi pod američkim vođstvom, kao nefer i katastrofu. Kurti je prethodno u Bratislavi na međunarodnom skupu najavio da će narediti povlačenje policajaca iz opštinskih objekata u opštinama na severu jedino nakon što se povuče, kako se izrazio, "rulja" sa ulice.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je za CNN da je srpska strana primenila sve međunarodne obaveze iz Briselskog sporazuma, a da kosovska strana nije ispunila jedan koji je imala – formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.
Šef diplomatije EU Žozep Borelj rekao je u sredu posle sastanka s Kurtijem u Bratislavi da je trenutna situacija na severu Kosova opasna i nestabilna. Borelj bi danas trebalo da se sastane s Vučićem, u glavnom gradu Moldavije, Kišinjevu, gde se održava Samit Evropske političke zajednice. Specijalni izaslanik za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak takođe putuje u Kišinjev da se sastane s Vučićem, a u narednim danima će boraviti i u Beogradu i Prištini. Francuski predsednik Emanuel Makron najavio je da će u Moldaviji zajedno s nemačkim kancelarom Olafom Šolcom razgovarati s Vučićem i predsednicom Kosova Vjosom Osmani.
Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil izjavio je da će Kosovo snositi posledice zbog poteza Vlade Kosova. Američki ambasador upozorio je da se ne sme izgubiti kompas i pravac kretanja navodeći da je to Briselski dijalog, formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, kao i da region nastavi evropske integracije.
Predsednik Francuske rekao je da kosovske vlasti snose odgovornost za nemire na severu Kosova. Stav francuskog predsednika je u skladu sa izjavama SAD i drugih zemalja Kvinte, koje su Vladu Kosova proglasile krivom za zategnutost situacije na severu zemlje.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da Rusija podržava srpsko stanovništvo na Kosovu. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je "Zapad da konačno prekine svoju lažnu propagandu i da prestane da krivi za incidente na Kosovu očajne Srbe".
U znak podrške Srbima na Kosovu, nekoliko stotina građana okupilo se u sredu uveče ispred Hrama Hristovog Vaskrsenja u Podgorici.
U video prilogu "Šibicarenje ljudskim žrtvama" pogledajte šta kažu građani Beograda i Prištine o krizi na severu Kosova.
Mladen Perović iz Zvečana, koji je tokom nereda u tom mestu na severu Kosova 29. maja otvorio vrata svog kafića za albanske i srpske novinare, označen je kao "izdajnik" na Telegram kanalu "Slovenski medved", koji inače objavljuje sadržaje s podrškom ruskoj invaziji na Ukrajinu i protiv članstvu Srbije u EU. Pretnje upućene Peroviću osudili su Udruženje novinara na Kosovu i Nezavisno udruženje novinara Srbije.
Balkan na RSE
Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove u Hagu izrekao je pravosnažnu presudu kojom su Stanišić i Simatović proglašeni krivim za učestvovanje u udruženom zločinačkom poduhvatu i za zločine počinjene u još pet opština u BiH, kao i u jednoj opštini u Hrvatskoj. Tom presudom su Stanišić i Simatović postali prva dva zvaničnika Srbije osuđena za zločine u BiH. Slobodan Milošević je bio optužen, ali je preminuo 2006. tokom suđenja. Prvostepenom presudom bili su proglašeni krivim samo za zločine u Bosanskom Šamcu 1992. i bili su oslobođeni odgovornosti za druge zločine.
Predstavnici žrtava u BiH nisu zadovoljni kaznom koju su dobili Stanišiću i Simatoviću. "Nama žrtvama, koliko god da se izrekne presuda, to je za nas minimalno, šta su oni počinili i koje su zločine radili. Bar nek se dokaže istina, pa kol'ko toliko. Da ne poriču stalno i da ne negiraju da nije bilo zločina", izjavio je Ahmet Grahić, predsednik Udruženja porodica zarobljenih i nestalih lica opštine Zvornik.
Pogledajte i video prilog o reakcijama na presudu Stanišiću i Simatoviću.
U Prijedoru je obeležen Dan belih traka, u znak sećanja na civile nesrpske nacionalnosti ubijene tokom rata od 1992. do 1995. Krizni štab Prijedora 31. maj 1992. izdao je naredbu kojom je nesrpskom stanovništvu naređeno isticanje belog platna na domovima. Istom naredbom Bošnjaci i Hrvati su na javnim mestima na nadlakticama morali nositi bele trake. U zločinima koji su usledili u Prijedoru i okolnim mestima ubijeno je 3.176 osoba, među kojima 102 deteta. Vlasti u Prijedoru ne dozvoljavaju nijedno spomen obeležje u znak sećanja na ubijene Prijedorčane, a 30. maj u tom gradu, na čijem je čelu gradonačelnik iz Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika, slavi se kao "odbrana Prijedora od napada muslimana i Hrvata".
Povodom Dana belih traka u Prijedoru, komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović istakla je da je važno da se osiguraju prava porodica više hiljada žrtava ratnih zločina i teških kršenja ljudskih prava počinjenih u ovom gradu između 1992. i 1995. godine. "Odavanje počasti djeci je posebno važno, jer se djeca često zanemaruju u inicijativama obilježavanja sjećanja. Bez sjećanja na prošlost, a posebno na zločine počinjene nad najugroženijim članovima društva, nema izgleda za bolju budućnost ", rekla je Mijatović.
Vojske Srbije je od 25. maja u najvišem stepenu borbene gotovosti. Ministarstvo odbrane Srbije nije odgovorilo na upit RSE-a o cilju i rezultatima takve mere. Funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke Milovan Drecun rekao je da se time šalje preventivno upozorenje kosovskoj vladi da dalje ne eskalira situaciju. S druge strane, Bojan Dimitrijević, pomoćnik ministra odbrane Srbije od 2003. do 2012. kada je na dužnost stupila sadašnja vlast, kaže da je "reč o političkoj manifestaciji kojom vlast želi da ubedi građane da brine o Srbima na Kosovu".
Milo Đukanović će od jula iz državne kase primati platu od 1.680 evra kao nosilac počasne titule "bivši predsednik Crne Gore", koju mu garantuje Zakon o predsedniku. Uz platu, Đukanović ima pravo na službeno vozilo, kancelariju, administrativnu podršku, savetnika i službenika, kao i stalno lično obezbeđenje u skladu sa bezbednosnom procenom.
Rat u Ukrajini
Borbe se nastavljaju u istočnim ukrajinskim regionima Donjeck i Lugansk, saopštila je ukrajinska vojska rano 31. maja, dok su lokalni zvaničnici izvestili o više navodnih udara bespilotnih letelica unutar Rusije. Ukrajinske snage odbile su 22 napada na istoku, naveo je Generalštab, mada se, prema navodima zamenice ministra odbrane Hane Malijar, čini da je intenzitet ruske ofanzive u gradu Bahmut u Donjecku i oko njega splasnuo.
Bela kuća najavila je novi paket pomoći Ukrajini koji sadrži do 300 miliona dolara vredne sisteme protivvazdušne odbrane, municiju i drugu odbrambenu opremu. Paket sigurnosne pomoći je 39. povlačenje opreme iz inventara Ministarstva odbrane i sadrži baterije protivvazdušne odbrane Patriot, protivvazdušne sisteme Stinger, tenkovsku municiju i drugu opremu, objavio je Pentagon.
Tokom protekle godine Rusija i Ukrajina su razmenile hiljade vojnika koji su zarobljeni u borbama posle početka ruske invazije u februaru 2022. Međutim, u zatvorima na teritorijama u Donbasu koje od 2014. godine kontrolišu snage koje podržava Rusija nalazi se više od 200 ukrajinskih civila protivzakonito osuđenih. Dok Rusija često odbija da o njima pruži i najosnovnije podatke, rođaci zatvorenih kažu da bi ukrajinske vlasti morale više da urade na njihovom oslobađanju.
Svet
Zapadne zemlje povećavaju pritisak na Tursku da primi Švedsku u NATO, dok Stokholm nastoji da udovolji Ankari i prevlada protivljenje njenom članstvu novim zakonom o terorizmu koji stupa na snagu danas. Pojedini analitičari smatraju da bi ratifikacija članstva Švedske mogla biti korisno i za turskog predsednika koji želi američke borbenih aviona F-16, a čiju prodaju je ranije blokirao Kongres zbog, između ostalog, problema oko proširenja NATO-a, pišu svetski mediji.
Tražimo odgovore
U rubrici ZAŠTO, koju možete pronaći i na Facebook stranici, saznajte zašto Tajvan poziva Zapad da ne odbaci Ukrajinu.
Šta ima?
Za kraj poslušajte šta se danas dešava u BiH.
Šta ima još…
- Kosovo traži postupak MOK-a protiv Đokovića, francuska ministarka rekla da je njegova poruka 'militantna'
- Nemačka zatvara četiri od pet ruskih konzulata
- Sudanska vojska napustila pregovore o primirju
- Šef iranskog pravosuđa brani izricanje smrtnih kazni demonstrantima
Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org
Srdačan pozdrav do sutra ujutro,
Andrej Zarević
Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!