Dnevno@RSE: Incidenti na severu Kosova; Prevremeni izbori u Španiji

Sukob srpskih demonstranata i pripadnika KFOR-a u Opštini Zvečan na severu Kosova, 29. maj 2023.

Dnevno@RSE na početku svakog radnog dana donosi vam pregled najvažnijih vesti sa Zapadnog Balkana i sveta. Za vas biramo najave za ključne događaje kao i jedinstvene sadržaje RSE. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!

Dobro jutro poštovani čitaoci,

Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.

Ovog jutra za vas smo izabrali:

Važno za danas

Tenzije na severu Kosova

Mirovna misija NATO-a na Kosovu (KFOR) intervenisala je u ponedeljak u Zvečanu nakon što su se lokalni Srbi – koji su se ponovo okupili da bi se suprotstavili novim gradonačelnicima – oglušili o zahtev da se raziđu. Potom su suzavac, šok-bombe i oblaci dima zahvatili to područje. Odjeknule su sirene i eksplozije. Demonstranti su na pripadnike KFOR-a uzvratili bacanjem kamenica, flaša i Molotovljevih koktela. Predstavnici Srpske liste, najveće partije kosovskih Srba koja uživa podršku iz Beograda, rekli su da zahtevaju da albanski gradonačelnici opština sa srpskom većinom napuste funkcije, kao i da se povuku specijalne jedinice kosovske policije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je Srbe na severu Kosova da ne ulaze u sukobe sa NATO i da mirno protestuju. On je rekao da je za posledice na severu Kosova odgovaran kosovski premijer Aljbin Kurti, navodeći da njemu odgovara da dođe do sukoba NATO-a i Srba. Vlada Kosova optužila je Beograd da "predvodi ekstremističku gomilu" na severu zemlje. "Srpski nacionalistički, šovinistički i grafiti podrške Kremlju sa maskiranim ekstremistima, koji gađaju, vandalizuju i napadaju bilo šta nesrpsko, glavni su pokazatelj motiva nasilnih akcija koje svi moraju najoštrije osuditi", rekao je Kurti.

Ambasadori koji predstavljaju neke od država KVINTA-e na Kosovu osudili su nasilje nad pripadnicima KFOR-a i novinarima tokom sukoba pripadnika srpske zajednice i snaga NATO na Kosovu. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da je situacija na Kosovu alarmantna i da bi mogla da isprovocira još jedan sukob u centru Evrope.

RSE intervju

Viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina Bodo Veber ocenjuje da su tenzije na severu Kosova "do sada najdramatičnije poglavlje u dugom procesu eskalacije, koji se od prošle godine razvija paralelno sa novim pristupom Zapada u dijalogu Srbije i Kosova". On kaže da za kratkoročno izbegavanje eskalacije ne vidi drugi put osim trenutnog odustajanja novih gradonačelnika od ulaska u opštinske zgrade i održavanje novih izbora bez bojkota.

Čarls Kapčan, član američkog Saveta za spoljne poslove i profesor Univerziteta Džordžtaun, kaže da bi Vlada Kosova trebala da se povuče iz nastojanja da se u opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova postave albanski gradonačelnici, dodajući da su to "dugoročno beskorisni i kontraproduktivni" potezi.

S druge strane, Tobi Vogel, jedan od osnivača i viši saradnik međunarodnog nevladinog Saveta za politiku demokratizacije, ocenjuje da tenzije na severu Kosova nisu samo spontani izliv besa građana, već ih instrumentalizuju predsednik Srbije Aleksandar Vučić i politički sledbenici zvaničnog Beograda.

Profesorka psihologije na Univerzitetu Kalifornija Arvin, Alison Holman postavlja pitanje dali je dečak koji je počinio masovno ubistvo u Beogradu u svojoj porodici dobijao potrebnu ljubav i podršku. "Osobe koje su maltretirane na bilo koji način, mogu, naročito sada, u eri interneta koji promoviše deo tog nasilja, da osećaju ozlojeđenost. To može biti pogubna kombinacija", ističe profesorka psihologije. Ona kaže da je zato preko potrebno pomoći deci, tako što će se umesto kulture odmazde i osećaja žrtve i ozlojeđenosti, stvarati kultura spremnosti da se bude ljubazan, pruži ruka i podrška drugima.

Balkan na RSE

Crnogorski predsednik Jakov Milatović u prvoj sedmici mandata pokušao je da udovolji svim stranama, ocenila je direktorka Centra za građanske slobode Marija Popović Kalezić. Nekoliko početnih Milatovićevih poteza na novoj funkciji izazvali su kritiku dela političke javnosti. Milatović, na primer, nije potpisao zakone koje je donela parlamentarna većina predvođena proruskim Demokratskim frontom koja ga je podržala na izborima. Istovremeno, otvorio je vrata za dijalog o menjanju državnih simbola, što je inicijativa upravo Demokratskog fronta.

Posle masovnih pucnjava u Srbiji početkom maja dosad su održana četiri protesta "Srbija protiv nasilja" u organizaciji dela opozicije sa zahtevima za ostavkama zvaničnika, ukidanje pojedinih medija i medijskih sadržaja, za koje opozicija i demonstranti tvrde da promovišu nasilje. Pročitajte šta se sve zahteva na protestima i kako su vlasti do sada odgovorile.

Hrvatska policija podnela je kaznene prijave protiv dvojice muškaraca koji su podmetanjem eksplozivnih naprava na riječkom području pokušali da iznude novac od dva uspešna preduzeća. Jedan je nemački državljanin za kojim od ranije postoji evropski nalog za hapšenje, a drugi je dvojni hrvatski i nemački državljanin koji je živeo u Nemačkoj.

Rat u Ukrajini

Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je zakon kojim se legalizuju izbori planirani za kasnije ove godine na ukrajinskim teritorijama koje je Moskva pripojila agresijom. Putin je najavio vanredno stanje u delovima četiri regiona Ukrajine koji su pod ruskom kontrolom, ali ranije ruski zakon nije dozvoljavao održavanje izbora u takvim uslovima. Novi zakon dozvoljava izbore za vreme vanrednog stanja uz odobrenje organa odbrane i bezbednosti.

Ukrajinski parlament odobrio je paket sankcija protiv ruskog saveznika Irana, optuženog za slanje oružja Moskvi tokom više od godinu dana invazije na Ukrajinu.

Svet

Dan nakon zaokreta udesno na lokalnim i regionalnim izborima u Španiji, premijer Pedro Sančes je raspisao prevremene izbore. Na glasanju 28. maja, vladajući socijalisti pretrpeli su značajne gubitke od opozicionih konzervativaca koji su osvojili apsolutnu većinu u Madridu i okolini, dok će im za upravljanje nekim regionima verovatno biti potrebna podrška krajne desnice, pišu svetski mediji.

Nakon što se na internetu pojavio snimak kako neko spaljuje Kuran ispred džamije u Volgogradu na jugu Rusije, službe reda su brzo uhapsile osumnjičenog koji je priznao, ne samo da je spalio svetu knjigu islama, već da je to uradio po nalogu ukrajinskih obaveštajaca. Devetnaestogodišnji student takođe je navodno priznao da je uz to snimao i ruska vojna postrojenja. Slučaj je, međutim, prosleđen u obližnju Čečeniju, pa su se pojavile sumnje da je reč o kampanji promocije tamošnjeg moćnika Ramzana Kadirova.

Tražimo odgovore

U rubrici ZAŠTO, koju možete pronaći i na Facebook stranici, saznajte zašto i pod kojim uslovima Vimbldon ponovo otvara terene za ruske i beloruske tenisere.

Šta ima?

Za kraj poslušajte potcast Šta ima? o dešavanjima u BiH i regionu.

Šta ima još…

Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org

Srdačan pozdrav do sutra ujutro,

Andrej Zarević

Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!