Dnevno@RSE: Gde će biti Milatovićeva inauguracija; Ruski poslanici u skupštini Srbije; Visoka cena neistina Foks njuza

Ceremonija potpisivanja pravnog akta Evropske unije za liberalizaciju viza za Kosovo, Strazbur, 19. april 2023.

Dnevno@RSE na početku svakog radnog dana donosi vam pregled najvažnijih vesti sa Zapadnog Balkana i sveta. Za vas biramo najave za ključne događaje kao i jedinstvene sadržaje RSE. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!

Dobro jutro poštovani čitaoci,

Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.

Ovog jutra za vas smo izabrali:

Važno za danas

Balkan na RSE

Najavu da je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić otputovao u Strazbur kako bi sprečio članstvo Kosova u Savetu Evrope u Vladi Kosova ocenjeno je kao "ozbiljno kršenje člana 4" sporazuma lidera dve države iz Ohrida. Portparol Vlade Kosova rekao je da bi međunarodni partneri, posebno Francuska, Nemačka, Italija i SAD, kao glavni pobornici Osnovnog sporazuma iz Ohrida, trebalo da osude ponašanje Srbije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će Srbija ispunjavati svoj deo obaveza iz dijaloga tek nakon što Kosovo formira Zajednicu opština sa srpskom većinom, koja je predviđena Briselskim sporazumom. On je posle sastanka s ministrom spoljnih poslova Švedske Tobijasom Bilstremom podsetio da je 19. aprila deset godina od usvajanja Briselskog sporazuma. Bilstrem je rekao da očekuje da sve odredbe Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Srbije i Kosova i implementacionog Aneksa budu odmah primenjene, kao i da je važno da se Srbija u potpunosti uskladi sa sankcijama i politikom EU po pitanju Rusije.

Direktor kancelarije Vlade Srbije za Kosovo Petar Petković izjavio da će naredna rudna dijaloga Srbije i Kosova, koja bi trebalo da bude održana 2. maja u Briselu, biti posvećena Zajednici opština sa srpskom većinom na Kosovu.

Poslanici partija iz Republike Srpske odlučili su u sredu da napuste sednicu Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine BiH. Darko Babalj iz opozicionog kluba zastupnika Srpske demokratske stranke, Partije demokratskog progresa i Liste za pravdu, kao razlog je naveo "sveopću situaciju u BiH koja nije dobra za građane". Babalj je, takođe, spomenuo zajedničku izjavu posvećenu državnoj imovini koju su u sredu potpisali članovi Predsedništva BiH Denis Bećirović i Željko Komšić i predsednici nekoliko partija. U zajedničkoj izjavi upozoreno je da BiH i državna imovina ne smeju da budu predmet političke trgovine. Potpisnici su pozvali Tužilaštvo BiH i druge nadležne organe da procesuiraju one koji najavljuju da će nastaviti neustavno i nezakonito knjiženje državne imovine na entitet Republika Srpska.

Novoizabrani predsednik Crne Gore Jakov Milatović još nije odlučio gde će biti održana inauguracija 20. maja - na Cetinju ili u Podgorici. Svečana ceremonija polaganja zakletve novog predsednika tradicionalno se održava na Cetinju, na šta je Milatovića podsetio i gradonačelnik tog grada Nikola Đurašković. Milatović je tokom predizborne kampanje imao neprijatnost na Cetinju kada je grupa građana pokušala da spreči njegov promotivni skup. On je takođe izrazio sumnju u iskrenost poziva da se inauguriše na Cetinju, pošto mu, kako je rekao, Đurašković nije čestitao izbor za predsednika. Pogledajte šta kažu Cetinjani o inauguraciji Jakova Milatovića.

Skupština Srbije otvorila je vrata za troje ruskih poslanika, protiv kojih je Evropska unija uvele sankcije zbog podrške kršenju teritorijalnog integriteta Ukrajine. Stigli su u četvoročlanoj delegaciji koja je posetila Skupštinu Srbije 19. aprila, gde ih je ugostio i predsednik parlamenta Vladimir Orlić. Evropska unija navodi da se sa Rusijom i njenim institucijama ne može nastaviti uobičajena saradnja. "Dok su sankcije EU obavezujuće samo za članove EU, očekuje se da će se zemlje kandidati kao što je Srbija uskladiti sa njima", naveo je portparol EU Peter Stano u pisanoj izjavi.

Uz žestoko protivljenje desne opozicije, vladajuća većina u Hrvatskom saboru uvrstila je na dnevni red raspravu u hitnom postupku o izmenama Zakona o prekršajima protiv javnog reda i mira. Predloženo je, između ostalog, da se kazna za remećenje javnog reda i mira "isticanjem simbola kojima se izražava ili potiče mržnja", na primer ustaškim pozdravom, s dosadašnjih 20 do 150 evra poveća na 700 do 4.000 evra.

Vlada Kosova, čini se, nema konkretan plan za eventualnu odštetu žrtvama u slučaju Saljiha Mustafe, bivšeg komandanta Oslobodilačke vojske Kosova kojeg je Specijalni sud u Hagu osudio za ratne zločine. Sud je odlukom od 6. aprila naložio Mustafi da plati 207.000 eura u ime naknade štete za osam žrtava. Međutim, prilikom objavljivanja odluke rečeno je da je Mustafa izjavio da nema sredstava kojima bi platio tu odštetu. Zatečena situacijom, porota Specijalnog suda istakla je potrebu da se "angažuju drugi akteri za sprovođenje naloga za obeštećenje, posebno Kosovo".

Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije u svom govoru na Uskrs, između ostalog, pozvao je da se "obustavi nasilje nad srpskim jezikom" , kao i da se ukinu odredbe "protivustavnog zakona" kojim se nameće rodno osetljiv jezik. On nije precizirao na osnovu čega je zaključio da je reč o zakonu koji je protivan Ustavu, jer se o tome Ustavni sud u Srbiji nije izjašnjavao. Korišćenje rodno osetljivog jezika, odnosno ženskog oblika za profesije i titule žena, propisano je Zakonom o rodnoj ravnopravnosti iz 2021. godine, a odredbe tog zakona našli su se ranije i na meti desnih partija u Srbiji.

Rodna ravnopravnost je bila i na meti vladike Petra Makedonske pravoslavne crkve koji je u Uskršnjoj poslanice rekao da je "rodna ravnopravnost bogohulna, protivprirodna i izopačena teorija". Stavovi vladike Petra izazvali su burne reakcije u javnosti Severne Makedonije i osudu udruženja za rodnu ravnopravnost i ljudska prava. Makedonska pravoslavna crkva, međutim, nema stav o poslanici vladike Petra. Portparol crkve, vladika Timotej, rekao je da je to Petrovo lično mišljenje, ali i dodao da " nije daleko od istine".

Uskladišteni i nepoželjni. Tim rečima može se opisati trenutni status kineskih respiratora koje je Federacija Bosne i Hercegovine platila iz budžeta više od pet miliona evra na početku pandemije korona virusa 2020. Zbog zloupotrebe položaja pri nabavci stotinu respiratora, prvostepenom presudom Suda BiH u aprilu je osuđen predsednik Federalne vlade Fadil Novalić. U nekoliko zdravstvenih ustanova kažu da su respiratori ili u skladištu ili da su vraćeni nabavljaču. Pored toga, verifikacija, odnosno dozvola za upotrebu respiratora, istekla je pre više od godinu, zbog čega bi bez njene obnove, njihovo korišćenje bilo nezakonito.

Rat u Ukrajini

Rusija je rano u sredu napala južni lučki grad Odesu dronovima iranske proizvodnje, dok borbe ne prestaju u istočnoj regionu Donjeck u kojoj traje višemesečna borba za grad Bahmut, saopštile su ukrajinske vlasti.

Ukrajinski ministar odbrane saopštio je da je Ukrajina dobila prve Patriote, koji se smatraju jednim od najnaprednijih američkih sistema protivvazdušne odbrane, dok su SAD najavile dodatnu vojnu pomoć Ukrajini u vrednosti od 325 miliona dolara, što uključuje ogromnu količinu artiljerijskih granata i municije.

Ruski opozicioni političar Vladimir Kara-Murza osuđen je na 25 godina zatvora, što je najstroža kazna izrečena protivniku Kremlja u postsovjetskoj Rusiji. Optužbe proizilaze uglavnom zbog njegovih kritika ruske invazije na Ukrajinu. Najveći deo kazne, 18 godina, određen je za navodnu "veleizdaju", što je optužba koja se sve češće koristi u Rusiji – Federalna služba bezbednosti je ove godine otvorila veliki broj slučajeva veleizdaje kakav nije zabeležen u modernoj istoriji Rusije.

Svet

Konzervativna medijska mašinerija Foks korporacija platiće visoku cenu zbog neistinitih tvrdnji koje je emitovala njena televizija Foks njuz posle američkih predsedničkih izbora 2020. sugerišući da su bili namešteni kako bi ih izgubio tadašnji predsednik Donald Tramp. Iako suma od 787,5 miliona dolara koju je Foks prihvatio da plati kompaniji koja obezbeđuje aparate za glasanje ne predstavlja egzistencijalnu pretnju po medijsku imperiju Ruperta Mardoka, to nije kraj njenim pravnim problemima, budući da se suočava s još jednom sličnom tužbom, pišu svetski mediji.

Sin poslednjeg iranskog šaha, Reza Pahlavi, koji kao prognani opozicionar decenijama živi u SAD, posetio je Izrael, gde je razgovarao je s visokim zvaničnicima, susreo se s Izraelcima iranskog porekla i prisustvovao ceremoniji povodom Dana sećanja na Holokaust. Šezdesetdvogodišnji Pahlavi je posetu Izraelu opisao kao šansu da prenese "poruku prijateljstva iranskog naroda". Međutim, neki Iranci su kritikovali Pahlavija zbog posete zemlji koja je pretila da će pokrenuti vojne napade na Iran i zato što nije govorio o nevoljama Palestinaca. Takođe je postavljeno pitanje zašto se sreo s izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, čiji su kontroverzni pokušaji reforme pravosuđa doveli do masovnih uličnih protesta.

Španske vlasti u suvom severoistočnom delu zemlje upozorile su da bi se Barselona i šire okolno područje, u kojem živi oko šest miliona ljudi, usled nezabeležene suše mogli suočiti s još strožim ograničenjima korišćenja vode u narednim mesecima. Šef katalonske Agencije za vodu koja upravlja vodnim resursima za područje koje obuhvata Barselonu i druge manje gradove navodi da će verovatno do septembra biti proglašeno "upozorenje na sušu" osim ako se, u međuvremenu, ne promeni vremenska prognoza.

Šta ima?

Poslušajte šta danas ima u BiH osim posete ministra spoljnih poslova Švedske.

Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org

Srdačan pozdrav do sutra ujutro,

Andrej Zarević

Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!