Dobro jutro poštovani čitaoci,
Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.
Ovog jutra za vas smo izabrali:
Važno za danas
- Predsednici Rusije Vladimir Putin i Kine Si Đinping nazvali su jedan drugoga "dragim prijateljem" i razmenili komplimente u Kremlju, na početku prve posete kineskog lidera Rusiji posle četiri godine, usred sve dublje međunarodne izolacije Moskve zbog njene invazije na Ukrajinu.
- Demonstranti su u ponedeljak zapalili hrpe smeća u centru Pariza nakon što je vlada francuskog predsednika Emanuela Makrona preživela i drugo glasanje o nepoverenju u Donjem domu parlamenta podstaknuto nepopularnom penzijskom reformom koju je vlada "progurala" mimo parlamentarnog odlučivanja na osnovu specijalnih ustavnih ovlašćenja.
- Američki predsednik Džo Bajden potpisao je zakon kojim se od direktorke Nacionalne obaveštajne službe traži da skine oznaku tajnosti s dokumenata o poreklu COVID-19.
- Penzionisani general JNA Aleksandar Vasiljević u Osijeku je u odsustvu osuđen na 20 godina zatvora za ratne zločine nad zarobljenim hrvatskim civilima i ratnim zarobljenicima 1991. i 1992. u logorima na području Srbije i Hrvatske.
Balkan na RSE
Evropska unija i Sjedinjene Američke Države poručile su da je dogovor, koji su postigli u Ohridu premijer Kosova Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, pravno obavezujući.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borelj na sastanku ministara spoljnih poslova članica EU rekao je da je dogovor postao pravosnažan onog trenutka kada je Unija izašla sa saopštenjem. "Dogovor nije potpisan iz pravnih razloga, ali su se obe strane složile da moja izjava (nakon ohridskog sastanka) predstavlja za strane posvećenost da se u potpunosti obavežu s obavezama koje proizilaze iz ovog sporazuma i njegove primene", rekao je Borelj.
Izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar rekao je da je dogovor pravno obavezujući za obe strane u svakom smislu, dodajući da "nije bilo pitanje potpisa, već pitanje obavezivanja".
U Aneksu o implementaciji evropskog predloga o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, koji su u Ohridu prihvatili Kurti i Vučić, korišćene su dvosmislene reči, odnosno teško je protumačiti tačno značenje nekih delova, ukazuju politički analitičari iz Prištine i Beograda, Rahman Pačarizi i Dušan Janjić. Za Pačarizija i Janjića je taj sporazum, posebno u članu koji se odnosi na obezbeđivanje određenog nivoa samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu, "igra rečima". U Aneksu, kao ni u samom evropskom predlogu eksplicitno se ne pominje Zajednica opština sa srpskom većinom, pa se postavlja pitanje da li se "određeni nivo samomenadžiranja" odnosi na Zajednicu.
Dok politički analitičari iz Beograda i Prištine ukazuju na dvosmislenosti dogovorenog na sastanku u Ohridu, dopisnik RSE-a iz Brisela Rikard Jozviak ocenjuje da tekstu sporazuma nedostaje najvažniji segment – potpisi Vučića i Kurtija, pa su tako pregovori rezultirali dogovorom koji to nije, bez obzira koliko se EU trudila da to tako "proda". Ali, mada je nepostojanje potpisa suštinski nedostatak, daleko od toga da je jedini – u velikoj meri nedostaju vremenski okvir, kao i neophodni mehanizmi sprovođenja da bi se bilo šta na papiru pretvorilo u realnost.
Pogledajte i šta kažu građani albanske i srpske nacionalnosti na Kosovu o dogovoru Beograda i Prištine o sprovođenju evropskog plana.
Sledeći predsednik Crne Gore biće Milo Đukanović ili Jakov Milatović, o čemu će građani Crne Gore odlučiti 2. april u drugom krugu predsedničkih izbora. Prvi, lider Demokratske partije socijalista i aktuelni šef države, u vrhu crnogorske politike je više od 33 godine. Drugi je u politiku ušao pre nepune tri godine, a jedan je od lidera Pokreta Evropa sad, stranke osnovane u junu prošle godine. Pročitajte za šta se Đukanović i Milatović zalažu i koje su njihove poruke.
Rezultati drugog kruga crnogorskih predsedničkih izbora uticaće na predstojeće parlamentarne izbore zakazane za 11. jun, što bi moglo dovesti do prekompozicije na političkoj sceni Crne Gore, ocenio je politički analitičar Zlatka Vujovića, koji kaže da je Milatovićev pokret Evropa sad preuzeo birače aktuelne parlamentarne većine. "Sa oreolom eventualnog pobednika nad Đukanovićem, Evropa sad bi progutala ogroman broj birača trenutnih vladajućih partija. To bi moglo da utiče na veliko prestrukturiranje političke scene", rekao je Vujović.
"Svi su bili moćni pojedinci, a ipak su se našli u sudnicama", poručio je glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda u Hagu Karim Khan povodom naloga za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina zbog ratnih zločina u Ukrajini. Među moćnim pojedincima koji su se "uprkos suprotno očekivanju mnogih, našli u pritvoru", Khan je u intervjuu za CNN pored ostalih naveo i bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića. Profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Redingu u Velikoj Britaniji Marko Milanović kaže i da su i Milošević i Putin bili šefovi država u trenutku podizanja optužnice. Ipak, razlika je, kaže Milanović, što je Putin "vladar nuklearne supersile", dok je Milošević bio "samodržac jedne male zemlje".
Nakon što su u subotu 18. marta nepoznate maskirane osobe fizički napale LGBT aktiviste i novinare u Banjaluci, organizacija Bh. povorka ponosa najavila je krivične prijave protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i gradonačelnik Banjaluke Draška Stanivukovića "zbog huškanja i davanja zelenog svetla nasilnicima da izađu na ulicu". Predstavnici Bh. povorke ponosa takođe su rekli da policija nije intervenisala prilikom incidenta u Banjaluci.
A prema Zakonu o policiji i unutrašnjim poslovima Republike Srpske, policijski službenici dužni su da poštuju ljudska prava i slobode, bez obzira na rasu, pol, jezik, nacionalnu pripadnost, veroispovest, socijalno poreklo, rođenje, obrazovanje, imovinsko stanje, političko i drugo uverenje, društveni položaj ili druge okolnosti. A ipak, kako tvrdi novinarka iz Doboja Vanja Šunjić, policija nije zaštitila osobe koje su napali huligani 18. marta u Banjaluci. "Policija je mirno stajala sa strane. Rečeno nam je da nas ne mogu zaštititi i da napustimo Banjaluku", rekla je Dina Bajraktarević iz Organizacionog odbora Bh. povorke ponosa.
U poslednjih osam godina zloupotreba recepata za lekove zabeležena je u četiri od 10 kantona Federacije BiH. Izdaju se recepti za lekove pacijentima koji ih ne koriste, i to bez njihovog znanja. Farmaceut, prema zakonu, može izdati lek na recept jedino uz uvid u zdravstvenu legitimaciju pacijenta na čije ime glasi recept, ali apotekari krše to pravilo prilikom ovakvih zloupotreba. Naime, lažnim receptima se propisuju lekovi koje plaća zavod zdravstvenog osiguranja, a onda apoteke, na osnovu lažnog recepta, mogu naplatiti zavodu lek koji nisu izdali pacijentu. To im omogućava da jednu kutiju leka prodaju dva puta, jednom zavodu, a drugi put na "crnom tržištu".
Rat u Ukrajini
Ukrajinske snage odbile su nove ruske napade na Bahmut, saopštio je Kijev. Generalštab ukrajinskih oružanih snaga saopštio je da su ruske snage pored napada na Bahmut i obližnjih mesta Avdijivka, Liman, Marinka i Šahtarsk, granatirale civilna naselja i u regionu Zaporiže.
Dok se nastavljaju borbe s fokusom na Bahmut Evropska unija i SAD su se obavezale da će snabdeti Ukrajinu preko potrebnom municijom. Ministri spoljnih poslova i odbrane EU složili su se u Briselu da će Ukrajini osigurati artiljerijske granate u vrednosti od dve milijarde evra na osnovu sporazuma koji će uključivati zajedničku kupovinu municije u EU, a SAD su najavile 350 miliona dolara nove vojne pomoći Ukrajini.
U dva zabačena sibirska sela, blizu granice s Kinom, stigla su tela mladića koji su kao zatvorenici regrutovani u redove plaćeničke grupe Vagner za borbe u Ukrajini. Žitelji sela, međutim, užasnuti su odlukom lokalnih vlasti da pokriju deo troškova sahrane s vojnim počastima za mladiće ubijene u ratu u Ukrajini koje pamte kao pijanice, nasilnike i huligane.
Svet
Bivši predsednik Tajvana Ma Jing-džu posjetiće Kinu sledeće nedelje, što je prvo takvo putovanje bivšeg tajvanskog čelnika od kraja Kineskog građanskog rata 1949. godine. Putovanje je najavljeno u vreme pojačanih napetosti između Pekinga i Tajpeja, koji se priprema za predsedničke izbore naredne godine dok Kina nastavlja da vrši pritisak na Tajvan da prihvati njen suverenitet, pišu svetski mediji.
Tražimo odgovore
U rubrici ZAŠTO, koju možete pronaći i na Facebook stranici, saznajte kakav je status smrtne kazne u SAD.
Šta ima?
Na prvi dan proleća poslušajte u potcastu o tradiocionalnoj ćimburijadi u Zenici, poseti predsedavajuće Veća ministara BiH Evropskom parlamentu, štetnim narativima tokom izbora, ali i zašto treba čitati poeziju.
Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org
Srdačan pozdrav do sutra ujutro,
Andrej Zarević
Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!