Dobro jutro poštovani čitaoci,
Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.
Ovog jutra za vas smo izabrali:
Važno za danas
- Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da predlog EU o normalizaciji odnosa sa Srbijom nije proizvod pregovaranja i dodao da je taj predlog stranama predstavljen tri nedelje nakon sastanka 18. avgusta.
- Skupština Kosova je ratifikovala Sporazum o slobodnom kretanju sa ličnim kartama među zemljama Zapadnog Balkana. Ako se ovaj sporazum usvoji u BiH, omogućiće građanima dve zemlje da se kreću bez viza.
- Međutim, Veće ministara BiH odložilo je raspravu o Nacrtu sporazuma o slobodi kretanja s ličnim kartama na Zapadnom Balkanu, iako je ta tačka bila na dnevnom redu.
- Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da će nova interkontinentalna balistička raketa Sarmat biti raspoređena ove godine nakon izveštaja medija u SAD-u da je to oružje palo na nedavnom testiranju.
- Evropska komisija je zabranila TikTok na službenim uređajima koje koriste zaposleni zbog zabrinutosti oko zaštite podataka.
- Bivši holivudski mogul Harvi Vajnstin osuđen je na još 16 godina zatvora u Los Anđelesu zbog optužbi za silovanja i seksualne napade koji datiraju do 2013. Vajnstin (70) već služi 23-godišnju kaznu po presudi u odvojenom suđenju u Njujorku.
Godinu dana rata u Ukrajini
Pre godinu dana ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo je invaziju na Ukrajinu, unevši brutalna razaranja i smrt u tu zemlju. Agresija na Ukrajinu pored ljudskih žrtava i uništavanja u toj zemlji, takođe je poremetila bezbednosnu strukturu u Evropi koja je postojala od kraja Drugog svetskog rata, ali i unela pometnju u svetske ekonomske tokove, doprinela rastu inflacije i izazvala energetsku krizu.
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj u intervjuu za Ukrajinski servis RSE-a kaže da Evropska unija mora da podržava Ukrajince koji se odupiru ruskoj invaziji. "Ovaj rat je sramota za ceo svet. Ukrajince i Ruse košta više nego nas, ali ceo svet za to plaća visoku cenu: poskupljenje struje, energije, hrane, inflacija, niski ekonomski rast. Svi u svetu plaćaju posledice Putinove odluke da napadne Ukrajinu", istakao je evropski komesar.
U nedeljama i mesecima koji su prethodili invaziji Rusije na Ukrajinu 24. februara 2022. ruski režimski i prorežimski mediji su upotrebljavali lažni i obmanjujući narativ kako bi opravdali vojnu akciju protiv Ukrajine, rezultat je istraživanja Atlantskog saveta. Narativi koji su korišćeni poslužili su kao opravdanje predsedniku Rusije Vladimiru Putinu da započne agresivni rat, a jedan od najčešćih narativa uoči invazije bio je da "Rusija traži mir".
Kada su ruske snage krenule na Ukrajinu 24. februara 2022. mnogi Rusi, uprkos višemesečnom rastu tenzija i gomilanju trupa uz ukrajinsku granicu, bili su šokirani i zgorženi Putinovom odlukom.
Mnogi antiratni demonstranti u Rusiji su zatvoreni ili se suočavaju s krivičnim prijavama koje donose duge zatvorske kazne, dok su stotine hiljada Rusa, od kojih se mnogi protive ratu, pobegle iz zemlje. Kroz razgovore sa onima koji su ustali protiv rata, kako u Srbiji devedesetih, tako i u Rusiji 2022, RSE je pokušao da dođe do odgovora na pitanje kako je boriti se za mir u trenutku kad su njihove države počele rat. U Očaj pretvaramo u otpor pročitajte priče antiratnih aktivista Rusije i Srbije
Američki vojni ekspert, bivši marinac Rob Li koji je trenutno viši saradnik na američkom Institutu za spoljnopolitička istraživanja (FPRI), ocenjuje da se rat u Ukrajini neće uskoro završiti. On kaže da se posle početnih neuspeha Rusija fokusirala na oblast Donbasa gde je Ukrajina od početka imala prilično jake odbrambene pozicije i gde je od ranije razmišljala kako da brani svoje pozicije. Takođe, prema njegovom mišljenju, nijedna strana trenutno nema dovoljnu nadmoć da bi prevazišla odbrambene prednosti druge strane i ostvari proboj na uskom delu linije fronta.
O širim posledicama rata kojem se ni posle godinu dana ne nazire se njegov kraj pogledajte Post Scriptum Dragana Štavljanina.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija odobrila je 23. februara neobavezujuću rezoluciju kojom se poziva Rusija da prekine neprijateljstva u Ukrajini i zahteva povlačenje ruskih snaga. Za rezoluciju je glasala 141 zemlja među kojima su i sve države sa Zapadnog Balkana. Protiv je bilo sedam zemalja, dok su 32 bile uzdržane.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izrazio je uverenje u pobedu svoje zemlje nad ruskim snaga dok su se povećavali strahovi od napada na prvu godišnjicu rata.
Agencija Evropske unije za saradnju u oblasti krivičnog pravosuđa (Eurojust) osnovala je novi centar kako bi se istraživali zločini koji su počinjeni tokom ruske agresije na Ukrajinu.
Američka ministarka finansija Dženet Jelen rekla je u Indiji uoči sastanka lidera G20 da SAD spremaju dodatnih 10 milijardi dolara ekonomske pomoći Ukrajini u narednim nedeljama.
Uoči prve godišnjice početka ruske invazije na zastava Ukrajine postavljena je na glavnim trgovima u Prištini.
U Londonu je grupa aktivista izlila stotine litara žute i plave boje na ulici ispred ruske ambasade u kako bi napravili ogromnu ukrajinsku zastavu.
Balkan na RSE
Ministar za povratak u kosovskoj Vladi Nenad Rašić izrazio je uverenje da lokalni političari u srpskim sredinama na Kosovu ulažu napore kako bi sprečili sunarodnike da iskoriste pomoć koju im nudi Vlada Kosova. RSE je stupio u kontakt s više osoba koje su predale svoje aplikacije za pomoć pa ih povukle, ali nisu želeli javno da govore na tu temu. Takođe, pojedini pripadnici srpske zajednice iz nekoliko različitih opština potvrdili su da se nisu usudili ni da apliciraju za pomoć iz straha da će pretrpeti posledice, ali svoje strahove ne žele javno da iznose.
Prema zakonu koji je nametnuo bivši visoki predstavnik Valentin Incko, onaj ko negira zločin koji je pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu označen kao genocid, može biti kažnjen zatvorom u trajanju od tri meseca do tri godine. Ipak, predsednik Republike Srpske i pored tog zakona negira genocid počinjen u Srebrenici. To, međutim, nije jedini kuriozitet u slučaju Dodika – on je u poslednjih 15 godina prešao put od priznavanja do potpunog negiranja genocida. "Ja znam savršeno dobro šta je bilo, bio je genocid u Srebrenici. To je presudio sud u Hagu. I to je nesporna pravna činjenica", rekao je Dodik 2008. Petnaest godina kasnije, 21. februara 2023, Dodik u Banjaluci kaže "tamo se nije desio genocid, to znamo svi ovde u Republici Srpskoj".
Trajektnu liniju Kamenari - Lepetane, koja povezuje obale Bokokotorskog zaliva u Crnoj Gori, već sedam dana održava samo jedan trajekt "Vasilije", koji je služio za hidrograđevinske radove i pretovar na moru. Osim malih kapaciteta, pošto može da preveze svega 20 automobila, zbog kojih su danima ogromne gužve s obe strane obale, plovilo je sporno i s bezbednosnog aspekta. Premijer Dritan Abazović poručuje onima koji brinu za bezbednost da idu okolo Bokokotorskog zaliva.
Depresija, a još više anksioznost, sve više uzima maha među makedonskim srednjoškolcima, pokazalo je istraživanje nevladine organizacije Mosaik Meik sprovedeno kroz upitnik u kojem je učestvovalo 397 učenika iz pet srednjih škola u Skoplju. Prema tom istraživanju, skoro 50 odsto srednjoškolaca u Severnoj Makedoniji je anksiozno.
Predsedništvo BiH tražilo je informaciju od Državne komisije za granicu o tome dokle se došlo u pregovorima sa Srbijom o liniji razgraničenja na kojoj postoje četiri sporna mesta. Saznajte šta je sporno u granici između BiH i Srbije.
RSE intervju
Uoči novog protesta u Beogradu zbog osmog slučaja femicida ove godine, članica organizacije Ženska solidarnost dan Nataša Elenkov kaže da kada se govori o broju femicida, da se, nažalost, uvek govori o najmanjem broju. Zvanična statistika ne postoji i broj ubijenih žena beleže organizacije Autonomni ženski centar i FemPlatz. Uspostavljanje tela za borbu protiv femicida čime će se osigurati i prikupljanje podataka o femicidima u Srbiji jedan je od zahteva protesta koji će biti održan u Beogradu u subotu, 25. februara.
Svet
Upad izraelskih snaga u grad Nablus ove nedelje jedan je od najkrvavijih u poslednjih nekoliko godina, a dolazi usred porasta sukoba izraelske vojske i palestinskih militanata na Zapadnoj obali. Strahove da bi bezbednosna situacija na toj teritoriji mogla da izmakne kontroli podstiču sve oštriji stavovi nove izraelske vlade prema Palestinacima, ali i stvaranje novih oružanih pokreta na Zapadnoj obali, pišu svetski mediji.
Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org
Srdačan pozdrav do ponedeljka ujutro,
Andrej Zarević
Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!