Islamska zajednica u Srbiji, drugog dana Ramazanskog bajrama, organizovala je bajramsku sofru. To je, kako kažu organizatori, trpeza za komšije i ljude druge veroispoveti, kao znak ljubavi i tolerancije.
Nekoliko stotina beograđana, bilo je prisutno u “Ulici otvorenog srca” ispred Bajrakli džamije, gda je bila i postavljena bajramaska sofra.
Topao dan, Jevremova ulica, na njenom početku i kraju nalaze se belo-zeleni baloni, muzika sa vesrkim sadržajem lagano se probija između prisutnih građana, dok visoke zgrade stvaraju prijatnu hladovinu. U toj ulici nalazi se najstarije muslimasko svetilište u Srbiji - Bajrakli džamija. Ulica je ispunjena žamorom, a umesto asfaltom, posetioci hodaju preko raznobojnih ćilima i služe se specijalitetima koji se sprameju u vreme Ramazanskog bajrama.
Nekoliko stotina Beograđana, prilazi stolovima i služi se izloženim jelima. Ono što niko nezaobilazi su slatkiši. Amela Salihović priča, koji su tradicionalni kolači koji se iznose u veme bajrama:
“Baklave, urmašice, slavujevo gnezdo. To je baklava napravljena u obliku gnezda i ova urma predstavlja pile, odnosno jaje - znači novi život, novo rađanje. Vidim da su se ljudi skupili u velikom broju i to nam je posebno drago. Svi su dobrodošli! Svi ljudi treba da dođu i sa nama slave, jer ovo je dan ljubavi, tolerancije, prijateljstva...”
Ali, Lejla Alomerović, predsednica kulturno dobrotvornog društva „Gajret“,koja je i inicijatorka ovog događaja, kaže za RSE, šta sve još čini, tipičnu, Bajramsku sofu:
„To su dolme, punjena jela, punjeni paradajz, punjena paprika, punjeni luk. Pita je obavezna, sprema se đuveč. Ima i nekih novih jela, ali se uglavnom spremaju tradicionalna jela.“
Bajranska sofra, prva je javna proslava najvećeg islamskog praznika u novijoj istoriji Beograda. Gosti u Jevremovoj ulici, mahom su bile košije iz tog dela grada, poznatijeg kao Dorćol. Svi oni ističu važnost ovakvih okupljanja i spremnost da se različitost upozna:
„Lepo je, naročito u svetlu svih dešavanja ovih dana, ovim strahotama koje se dešavaju u Beogradu. Drago mi je što je ovo ovako lepo proteklo.“
„Meni je veliko zadovoljstvo što mogu kao pravoslavac da budem ovde, ali ne kao neku svoju politiku, ili neko svoje srbovanje Srbijom, nego da bih pokazao da mi treba da živimo jedan pored drugog onako kako to dolikuje ljudima. Jer upravo je ta sofra ljubavi deljenje radosti, uspeha...“
„Želela sam sa svojom prijateljicom da dođem da zajednički podelimo njihovu radost, jer oni su naši sugrađani, živimo zajedno i zajedno treba da slavimo sve praznike.“
„Živim tu na desetak metara odavde, svakog dana prolazim ovuda i sećam se i onih nemilih događaja i samo hoću da kažem da nas ne treba stavljati u isti koš sa onima koji u svet žele da pošalju jednu krivu sliku o nama, Beograđanima.“
"Koliko god neko imao mržnje, mi treba da imamo ljubavi"
Muftija beogradski Muhamed Jusufspahić, kaže za RSE, da ja važno povezivanje među ljudima različitih religija, posebno u vremenu kada se u Beogradu događaju teški incidenti i nasilje.
“Koliko god neko imao mržnje, mi neki drugi treba da imamo ljubavi. Koliko god neko imao vatre, toliko mi neki drugi treba da imamo vode. A imamo je duplo više i to treba da pokažemo. Mi želimo na ovaj način da motivišemo i državu da na drugi način deluje. Nadamo se da će na ovaj način da prorade neki naši osnovni osećaji. Jer, nije osnovni osećaj mržnja, nego ljubav.”
Jedan od gostiju na “bajramskoj sofri”, bio je i beogradski rabin Isak Asiel. U razgovoru za RSE rabin Asiel kaže da je Beogradu u ovom trenutku potrebno ono što mu najviše nedostaje a to su - mir, ljubav i tolerancije:
“Kada mi dajemo primer, mislim da je to najbolja stvar. Znači kada verski lideri daju primer, ne onog običnog poštovanja, nego mnogo više. Ovde je u pitanju i prijateljstvo.”
Na tragu reči rabina Asiela i muftije Jusufspahića, bila je i Lejla Alomerović. Ona naglašava da je sto sa hranom za nju samo bio povod za nešto mnogo više i da je zahvaljujući velikom odzivu Beograđana tu ideju uspala i da realizuje:
„Htela sam da ova sofra inspiriše i mnoge druge da se upoznajemo, da upoznamo praznike drugih vera i da one budu ono što će nas spojiti. Da sofra, ta trpeza i taj razgovor uz sofru bude mesto gde ćemo prevazići sve predrasude i da ćemo se upoznati mnogo bolje nego što se znamo sada.“
Nekoliko stotina beograđana, bilo je prisutno u “Ulici otvorenog srca” ispred Bajrakli džamije, gda je bila i postavljena bajramaska sofra.
Topao dan, Jevremova ulica, na njenom početku i kraju nalaze se belo-zeleni baloni, muzika sa vesrkim sadržajem lagano se probija između prisutnih građana, dok visoke zgrade stvaraju prijatnu hladovinu. U toj ulici nalazi se najstarije muslimasko svetilište u Srbiji - Bajrakli džamija. Ulica je ispunjena žamorom, a umesto asfaltom, posetioci hodaju preko raznobojnih ćilima i služe se specijalitetima koji se sprameju u vreme Ramazanskog bajrama.
Nekoliko stotina Beograđana, prilazi stolovima i služi se izloženim jelima. Ono što niko nezaobilazi su slatkiši. Amela Salihović priča, koji su tradicionalni kolači koji se iznose u veme bajrama:
“Baklave, urmašice, slavujevo gnezdo. To je baklava napravljena u obliku gnezda i ova urma predstavlja pile, odnosno jaje - znači novi život, novo rađanje. Vidim da su se ljudi skupili u velikom broju i to nam je posebno drago. Svi su dobrodošli! Svi ljudi treba da dođu i sa nama slave, jer ovo je dan ljubavi, tolerancije, prijateljstva...”
Ali, Lejla Alomerović, predsednica kulturno dobrotvornog društva „Gajret“,koja je i inicijatorka ovog događaja, kaže za RSE, šta sve još čini, tipičnu, Bajramsku sofu:
„To su dolme, punjena jela, punjeni paradajz, punjena paprika, punjeni luk. Pita je obavezna, sprema se đuveč. Ima i nekih novih jela, ali se uglavnom spremaju tradicionalna jela.“
Bajranska sofra, prva je javna proslava najvećeg islamskog praznika u novijoj istoriji Beograda. Gosti u Jevremovoj ulici, mahom su bile košije iz tog dela grada, poznatijeg kao Dorćol. Svi oni ističu važnost ovakvih okupljanja i spremnost da se različitost upozna:
„Lepo je, naročito u svetlu svih dešavanja ovih dana, ovim strahotama koje se dešavaju u Beogradu. Drago mi je što je ovo ovako lepo proteklo.“
„Meni je veliko zadovoljstvo što mogu kao pravoslavac da budem ovde, ali ne kao neku svoju politiku, ili neko svoje srbovanje Srbijom, nego da bih pokazao da mi treba da živimo jedan pored drugog onako kako to dolikuje ljudima. Jer upravo je ta sofra ljubavi deljenje radosti, uspeha...“
„Želela sam sa svojom prijateljicom da dođem da zajednički podelimo njihovu radost, jer oni su naši sugrađani, živimo zajedno i zajedno treba da slavimo sve praznike.“
„Živim tu na desetak metara odavde, svakog dana prolazim ovuda i sećam se i onih nemilih događaja i samo hoću da kažem da nas ne treba stavljati u isti koš sa onima koji u svet žele da pošalju jednu krivu sliku o nama, Beograđanima.“
"Koliko god neko imao mržnje, mi treba da imamo ljubavi"
Muftija beogradski Muhamed Jusufspahić, kaže za RSE, da ja važno povezivanje među ljudima različitih religija, posebno u vremenu kada se u Beogradu događaju teški incidenti i nasilje.
“Koliko god neko imao mržnje, mi neki drugi treba da imamo ljubavi. Koliko god neko imao vatre, toliko mi neki drugi treba da imamo vode. A imamo je duplo više i to treba da pokažemo. Mi želimo na ovaj način da motivišemo i državu da na drugi način deluje. Nadamo se da će na ovaj način da prorade neki naši osnovni osećaji. Jer, nije osnovni osećaj mržnja, nego ljubav.”
Jedan od gostiju na “bajramskoj sofri”, bio je i beogradski rabin Isak Asiel. U razgovoru za RSE rabin Asiel kaže da je Beogradu u ovom trenutku potrebno ono što mu najviše nedostaje a to su - mir, ljubav i tolerancije:
“Kada mi dajemo primer, mislim da je to najbolja stvar. Znači kada verski lideri daju primer, ne onog običnog poštovanja, nego mnogo više. Ovde je u pitanju i prijateljstvo.”
Na tragu reči rabina Asiela i muftije Jusufspahića, bila je i Lejla Alomerović. Ona naglašava da je sto sa hranom za nju samo bio povod za nešto mnogo više i da je zahvaljujući velikom odzivu Beograđana tu ideju uspala i da realizuje:
„Htela sam da ova sofra inspiriše i mnoge druge da se upoznajemo, da upoznamo praznike drugih vera i da one budu ono što će nas spojiti. Da sofra, ta trpeza i taj razgovor uz sofru bude mesto gde ćemo prevazići sve predrasude i da ćemo se upoznati mnogo bolje nego što se znamo sada.“