Centar za odgovornu demokratiju – Luna, inicijator je projekta za zaštitu “uzbunjivača protiv korupcije“, procesa kroz koji će pojedinci koji imaju informacije o korupciji unutar sistema, u državnim institucijama, na fakultetima, ustanovama ili čak u privatnim firmama, moći prijaviti slučajeve korupcije i zloupotrebe položaja. Dva i po mjeseca nakon što je objavljen novi način suprotstavljanja ovom društvenom zlu, naš sagovornik je Bojan Bajić, koordinator ove inicijative i bivši predsjednik “Naše stranke”.
Bajić: Definitivno ne može. Definitivno Evropska unija treba da nam zabrani ulazak u EU ako ne iskorijenimo korupciju. Ono što je strašno kod nas jeste da kod nas sistematska korupcija traje već nekoliko decenija. To što traje nekoliko decenija polako može da preraste i u stanje svijesti. To se polako kodira u vaspitanje naše djece, u obrazovanje. Nešto što sistematski traje nekoliko decenija, može kasnije da postane kultura življenja i mentalitet. Onda polako dolazimo u neku fazu kad ćemo se sve teže s tim izboriti. Vi znate da je kod nas postalo potpuno normalno nekome dati mito, nekoga častiti. To je čak postalo neka metafizika gdje mi govorimo: „Pa valja se“, „Da bi imao sreće, treba dati doktoru, ovome, onome“. Mislim da je to jedan od ključnih problema s kojim se pod hitno treba izboriti ili od Evropske unije nema ništa s ovim stepenom korupcije u zemlji.
Bajić: Mi smo pokrenuli jedan dugoročan proces u kojem imamo ambicija i da u budućnosti pričamo o toj novoj zakonskoj regulativi i o svemu ostalom. U ovom trenutku mi smo uradili ono što smo mogli da uradimo u okviru naših mogućnosti – da formiramo jedan mali tim u okviru nevladine organizacije koji zaprima te prijave od ljudi koji prijavljuju korupciju i najčešće imaju različite probleme zbog toga što su prijavili korupciju. Napravili smo website sa sigurnim kanalom za prijavu i onda mi kontaktiramo ljude, pokušavamo da razgovaramo s ljudima kako se može pomoći itd. Dakle, zaštita uzbunjivača je dug, dug proces. Ni Sjedinjene Američke Države nisu još u potpunosti došle do tog stepena da mogu sto posto da zaštite uzbunjivače.
Bajić: Ono što smo zapazili i što je poražavajuće jeste da je određen broj ljudi koji su konkretno i javno dokumentovali i prijavili korupciju od svojih kolega, šefova, na radnim mjestima, oni obično imaju strašne probleme i strašne represalije koje se nad njima provode – od mobinga na poslu, preko raznih vrsta nekih psihičkih maltretiranja, prijetnji. Ono što je najgore – to šalje jednu destimulativnu svim drugim koji bi htjeli da prijave neku korupciju i koji bi očekivali da sistem stane u njihovu zaštitu. Sada, nažalost, sistem ne staje u zaštitu ljudi koji prijavljuju korupciju. U najvećem broju slučajeva sistem ne staje u zaštitu ili svojom pasivnošću ili svojim neradom ili otvorenom podrškom onim ljudima koji prave korupciju. Sistem zapravo u ovom trenutku staje u zaštitu ljudi koji čine korupciju.
Ne treba se oslanjati na hrabrost
Bajić: Neka svjetska iskustva govore da se mi ne smijemo osloniti na ljudsku hrabrost da bismo se borili protiv korupcije. Ako se oslonimo na ljudsku hrabrost, to znači onda da smo odustali od stvaranja sistema, zakona, politike i društvenih odnosa koji bi trebali da to učine normalnim da prijavite korupciju, a ne da budete hrabri. Ali, da odgovorim konkretno na vaše pitanje - ja mislim da u ovom trenutku u Bosni i Hercegovini ima određen broj hrabrih ljudi, ali - s obzirom na to kakve oni posljedice takvog čina dobiju, negativne po svoju životnu egzistenciju, karijeru, u ovom trenutku se to zapravo može nazvati ludošću.
Bajić: Jeste. Morali bi doći do toga da ih štiti zakon i da se stvori takva radna atmosfera da biste vi, ako ste prijavili korupciju i time uštedjeli neka sredstva iz budžeta koja neće otići u korupcionaške džepove, trebali biti heroj u zajednici, heroj u medijima i da imate opštu javnu podršku. Međutim, to kod nas nije slučaj. Kod nas je slučaj da ljudi koji prijave korupciju nekako budu zaboravljeni od sistema. U velikom broju slučajeva ovi koji se bave korupcijom imaju veći uticaj na javno mnijenje u medijima, pa se nekako njihova priča lakše probije u javnost nego ovih ljudi koji prijavljuju korupciju. Na kraju ti ljudi budu ostavljeni sami i ono što smo kroz naše razgovore s tim ljudima saznali da se dešava i što nam svi kažu, da na kraju tih procesa vi vidite da možda stvarno niste trebali prijaviti korupciju jer nema nikakvog odgovora ni sa kakve strane.
Bajić: Mi u ovoj fazi razmišljamo da uobličimo jednu asocijaciju uzbunjivača iz Bosne i Hercegovine jer ovaj broj ljudi koji nam se javio – oni žele da se udruže, kao što ima udruženje žiranata, kao što imamo udruženja raznoraznih skupina. Mi smislimo da je, iz naše perspektive, to nama jedan od prvih koraka. Onda bi to udruženje i ta neki ujedinjeni ljudi koji se bore protiv korupcije možda mogli uticati da se dođe brže do neke zakonske regulative. Zakonska regulativa možda jeste najbitnija, ali je vjerovatno ne možemo dobiti odmah, a ne možemo nju čekati. Imamo mi još stvari da uradimo da bi se do toga došlo. Iz naše perspektive ima i drugih stvari prije toga ali, naravno, veliki nam je cilj zakonska regulativa.
RSE: Može li Bosna i Hercegovina, i pored najava s najvišeg nivoa, ozbiljnije računati na članstvo u Evropskoj uniji kad ima postojeći visoki stepen korupcije?
Bajić: Definitivno ne može. Definitivno Evropska unija treba da nam zabrani ulazak u EU ako ne iskorijenimo korupciju. Ono što je strašno kod nas jeste da kod nas sistematska korupcija traje već nekoliko decenija. To što traje nekoliko decenija polako može da preraste i u stanje svijesti. To se polako kodira u vaspitanje naše djece, u obrazovanje. Nešto što sistematski traje nekoliko decenija, može kasnije da postane kultura življenja i mentalitet. Onda polako dolazimo u neku fazu kad ćemo se sve teže s tim izboriti. Vi znate da je kod nas postalo potpuno normalno nekome dati mito, nekoga častiti. To je čak postalo neka metafizika gdje mi govorimo: „Pa valja se“, „Da bi imao sreće, treba dati doktoru, ovome, onome“. Mislim da je to jedan od ključnih problema s kojim se pod hitno treba izboriti ili od Evropske unije nema ništa s ovim stepenom korupcije u zemlji.
RSE: Šta je smisao vaše inicijative - ako se zna da Bosna i Hercegovina nema zaokruženu zakonsku regulativu?
Određen broj ljudi koji su konkretno i javno dokumentovali i prijavili korupciju od svojih kolega, šefova, na radnim mjestima, oni obično imaju strašne probleme i strašne represalije.
RSE: Šta biste iz vaših zapažanja posebno izdvojili?
Bajić: Ono što smo zapazili i što je poražavajuće jeste da je određen broj ljudi koji su konkretno i javno dokumentovali i prijavili korupciju od svojih kolega, šefova, na radnim mjestima, oni obično imaju strašne probleme i strašne represalije koje se nad njima provode – od mobinga na poslu, preko raznih vrsta nekih psihičkih maltretiranja, prijetnji. Ono što je najgore – to šalje jednu destimulativnu svim drugim koji bi htjeli da prijave neku korupciju i koji bi očekivali da sistem stane u njihovu zaštitu. Sada, nažalost, sistem ne staje u zaštitu ljudi koji prijavljuju korupciju. U najvećem broju slučajeva sistem ne staje u zaštitu ili svojom pasivnošću ili svojim neradom ili otvorenom podrškom onim ljudima koji prave korupciju. Sistem zapravo u ovom trenutku staje u zaštitu ljudi koji čine korupciju.
Ne treba se oslanjati na hrabrost
RSE: Ima li dovoljno hrabrih ljudi koji bi prijavili korupciju?
Bajić: Neka svjetska iskustva govore da se mi ne smijemo osloniti na ljudsku hrabrost da bismo se borili protiv korupcije. Ako se oslonimo na ljudsku hrabrost, to znači onda da smo odustali od stvaranja sistema, zakona, politike i društvenih odnosa koji bi trebali da to učine normalnim da prijavite korupciju, a ne da budete hrabri. Ali, da odgovorim konkretno na vaše pitanje - ja mislim da u ovom trenutku u Bosni i Hercegovini ima određen broj hrabrih ljudi, ali - s obzirom na to kakve oni posljedice takvog čina dobiju, negativne po svoju životnu egzistenciju, karijeru, u ovom trenutku se to zapravo može nazvati ludošću.
RSE: Morali bi doći do toga da ih štiti zakon.
Bajić: Jeste. Morali bi doći do toga da ih štiti zakon i da se stvori takva radna atmosfera da biste vi, ako ste prijavili korupciju i time uštedjeli neka sredstva iz budžeta koja neće otići u korupcionaške džepove, trebali biti heroj u zajednici, heroj u medijima i da imate opštu javnu podršku. Međutim, to kod nas nije slučaj. Kod nas je slučaj da ljudi koji prijave korupciju nekako budu zaboravljeni od sistema. U velikom broju slučajeva ovi koji se bave korupcijom imaju veći uticaj na javno mnijenje u medijima, pa se nekako njihova priča lakše probije u javnost nego ovih ljudi koji prijavljuju korupciju. Na kraju ti ljudi budu ostavljeni sami i ono što smo kroz naše razgovore s tim ljudima saznali da se dešava i što nam svi kažu, da na kraju tih procesa vi vidite da možda stvarno niste trebali prijaviti korupciju jer nema nikakvog odgovora ni sa kakve strane.
RSE: Da li je postizanje zakonske regulative prioritet u vašem radu i šta su planovi?
Bajić: Mi u ovoj fazi razmišljamo da uobličimo jednu asocijaciju uzbunjivača iz Bosne i Hercegovine jer ovaj broj ljudi koji nam se javio – oni žele da se udruže, kao što ima udruženje žiranata, kao što imamo udruženja raznoraznih skupina. Mi smislimo da je, iz naše perspektive, to nama jedan od prvih koraka. Onda bi to udruženje i ta neki ujedinjeni ljudi koji se bore protiv korupcije možda mogli uticati da se dođe brže do neke zakonske regulative. Zakonska regulativa možda jeste najbitnija, ali je vjerovatno ne možemo dobiti odmah, a ne možemo nju čekati. Imamo mi još stvari da uradimo da bi se do toga došlo. Iz naše perspektive ima i drugih stvari prije toga ali, naravno, veliki nam je cilj zakonska regulativa.