Odluka Kine da uspostavi zonu vazdušne odbrane u Istočnom kineskom moru je u skladu sa međunarodnim zakonom. Kako je saopštilo Ministarstvo inostranih poslova Kine, upravo to je rečeno američkom potpredsedniku Džozefu Bajdenu, koji pregovara sa zvaničnim Pekingom, u svrhu posredovanja između te države i Japana. Sve kako bi se prevazišle zabrinjavajuće napetosti u odnosima dve moćne azijske zemlje, a nakon odluke Kine da iznad ostrva oko kojih se spori s Japanom uspostavi zonu vazdušne odbrane.
Bajden je, verovatno, najkompetentnija osoba u aktuelnoj američkoj administraciji za obavljanje poslova sa kineskim liderom Si Đinpingom, konstatuje izveštač servisa Al Džazire na engleskom jeziku. Podseća da je i pre nego što je Đinping stupio na predsedničku dužnost, između dvojice zvaničnika uspostavljen kontakt. Osim prve ne preterano ohrabrujuće Bajdenove ocene, te upozorenja da je kineski potez ugrozio odnose u regionu, američki potpredsednik ni u nastavku nije previše obećavao. Više je savetovao:
"Jedini put za realizaciju vizije regionalnog prosperiteta je kroz opipljivu, praktičnu saradnju, te efikasno prevazilaženje međusobnih razlika. Ranije to nismo pokušavali. Zato će biti teško”.
Sjedinjene Države su stavile do znanja da će i dalje stajati iza ugovora po kojem su obavezne da brane ostrva koja kontroliše Japan, ali da ne žele da budu uvučene u bilo kakav eventualni vojni sukob između te države i Kine. Teško da se drugačije i moglo odgovoriti, s obzirom na izričiti stav Pekinga. “SAD treba da zauzmu objektivan stav i da poštuju kinesku odluku", rekao je u kratkom saopštenju predstavnik ministarstva spoljnih poslova Hong Lei.
U sličnom tonu posle razgovora sa Bajdeonom nastupio je i kineski potpredsednik Li Juančao. Podsećajući da će sledeće godine biti obeleženo tridesetpetogodišnjica od uspostavljanja diplomatskih odnosa između dve države, mada nešto pomirljivije, on je podvukao:
“Nadam se da će dve strane zajedno raditi na primeni i postizanju dogovora između dvojice predsednika, uz međusobno poštovanje i svest o uzajamnoj zabrinutosti”.
Iz Kine, Bajden odlazi u Južnu Koreju, što je uz Tokijo i Vašington treća adresa koja nije ostala ravnodušna na potez Pekinga sproveden iznad teritorije koju kontroliše Japan. Situacija je dodatno zakomplikovana nakon što su Tokijo i Seul savetovali svoje avio-kompanije da ne podnose planove leta unapred, što je Peking zahtevao od svih letelica otkako je proglasio vazdušnu odbrambenu zonu 23. novembra.
Analizirajući situaciju koja preti mogućim opasnim komplikacijama, profesor Citi univerziteta iz Hong Konga Džozef Čeng ukazuje da se u obzir moraju uzeti lokalne političke prilike:
“Si Đinping bi voleo da ostvari punu pažnju ka pitanjima spolje politike kako bi pokazao kolika je njegova popularnost. Uz to, pitanje spornih ostrva je vrlo osetljiv problem u Kini, zbog čega kineski lideri ne mogu pokazati slabost u odnosima sa Japanom i Sjedinjenim Državama po ovom pitanju”.
Pitanje spornih ostrva lako mogu postati najozbiljniji test uspešnosti američke spoljne politike, ali bitnije od toga, rizik po stabilnost koja, ne isključuju to anlitičari, može dobiti i karakter širi od regionalnog.
Bajden je, verovatno, najkompetentnija osoba u aktuelnoj američkoj administraciji za obavljanje poslova sa kineskim liderom Si Đinpingom, konstatuje izveštač servisa Al Džazire na engleskom jeziku. Podseća da je i pre nego što je Đinping stupio na predsedničku dužnost, između dvojice zvaničnika uspostavljen kontakt. Osim prve ne preterano ohrabrujuće Bajdenove ocene, te upozorenja da je kineski potez ugrozio odnose u regionu, američki potpredsednik ni u nastavku nije previše obećavao. Više je savetovao:
"Jedini put za realizaciju vizije regionalnog prosperiteta je kroz opipljivu, praktičnu saradnju, te efikasno prevazilaženje međusobnih razlika. Ranije to nismo pokušavali. Zato će biti teško”.
Sjedinjene Države su stavile do znanja da će i dalje stajati iza ugovora po kojem su obavezne da brane ostrva koja kontroliše Japan, ali da ne žele da budu uvučene u bilo kakav eventualni vojni sukob između te države i Kine. Teško da se drugačije i moglo odgovoriti, s obzirom na izričiti stav Pekinga. “SAD treba da zauzmu objektivan stav i da poštuju kinesku odluku", rekao je u kratkom saopštenju predstavnik ministarstva spoljnih poslova Hong Lei.
U sličnom tonu posle razgovora sa Bajdeonom nastupio je i kineski potpredsednik Li Juančao. Podsećajući da će sledeće godine biti obeleženo tridesetpetogodišnjica od uspostavljanja diplomatskih odnosa između dve države, mada nešto pomirljivije, on je podvukao:
“Nadam se da će dve strane zajedno raditi na primeni i postizanju dogovora između dvojice predsednika, uz međusobno poštovanje i svest o uzajamnoj zabrinutosti”.
Iz Kine, Bajden odlazi u Južnu Koreju, što je uz Tokijo i Vašington treća adresa koja nije ostala ravnodušna na potez Pekinga sproveden iznad teritorije koju kontroliše Japan. Situacija je dodatno zakomplikovana nakon što su Tokijo i Seul savetovali svoje avio-kompanije da ne podnose planove leta unapred, što je Peking zahtevao od svih letelica otkako je proglasio vazdušnu odbrambenu zonu 23. novembra.
Analizirajući situaciju koja preti mogućim opasnim komplikacijama, profesor Citi univerziteta iz Hong Konga Džozef Čeng ukazuje da se u obzir moraju uzeti lokalne političke prilike:
“Si Đinping bi voleo da ostvari punu pažnju ka pitanjima spolje politike kako bi pokazao kolika je njegova popularnost. Uz to, pitanje spornih ostrva je vrlo osetljiv problem u Kini, zbog čega kineski lideri ne mogu pokazati slabost u odnosima sa Japanom i Sjedinjenim Državama po ovom pitanju”.
Pitanje spornih ostrva lako mogu postati najozbiljniji test uspešnosti američke spoljne politike, ali bitnije od toga, rizik po stabilnost koja, ne isključuju to anlitičari, može dobiti i karakter širi od regionalnog.