Bajden u borbi za stare i nove glasove

Bivši potpredsednik SAD Džo Bajden govori na skupu sindikata vatrogasaca, 12. mart 2019.

Bivši potpredsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden) ulazi u trku za predsedničku nominaciju Demokratske partije kao iskusni političar koji bi toj stranci mogao vratiti glasove bele radničke klase koje je 2016. dobio Donald Tramp (Trump), suočen, međutim, s izazovom da pridobije generacije odrasle u političkom i društvenom okruženju znatno drugačijem od vremena kada je ušao u politiku, pišu svetski mediji.

Stara škola

S glavnim ciljem Demokratske partije da pobedi predsednika Trampa na izborima 2020, Bajden planira da se predstavi kao kandidat koji je u najboljoj poziciji da osvoji ključne glasove običnih radnika u državama u kojima je Tramp pobedio na prošlim izborima, piše Vašington post (The Washington Post).

Očekuje se da će potpredsednik u dva mandata Baraka Obame (Barack) u četvrtak objaviti kandidaturu za nominaciju demokrata.

Bajden se već dva puta kandidovao za predsedničku nominaciju, podseća list i dodaje da će njegov izazov ovog puta biti da dobije kontrolu nad strankom kojoj sada snagu daju mnogi demografski elementi kojima Bajden ne pripada - liberali, milenijalci, žene i manjine. Njegovi savetnici, užasnuti dominacijom liberalnih tema u predizbornoj diskusiji demokrata, rekli su da Bajden planira poruku koja je daleko više centristička i fokusirana na ekonomiju, piše Vašington post.

List ocenjuje da će on verovatno pretendovati na Obaminu zaostavštinu, ističući svoje osmogodišnje partnerstvo s prvim crnim predsednikom, ali to opet može podstaći raspravu da li je politika Obamine administracije dovoljna u partiji koja je brzo otišla u levo u poslednjih nekoliko godina. Vašington post ukazuje i da se Obama dosad nije izjašnjavao u pogledu kandidata, ali da je govorio o ohrabrivanju nove generacije političara, znatno mlađe od svog potpredsednika.

U polju kandidata prožetom novim licima i širim iskustvom, Bajden je ili iskusni državnik ili političar stare škole koji je prošao svoj vrhunac, piše Vašington post uz konstataciju da je 76-godišnjak bio na izabranim funkcijama duže nego su neki njegovi rivali živi.

U vrhu u anketama

Ankete pokazuju da je Bajden u vrhu među kandidatima za demokratsku nominaciju, ali je i u tesnoj trci sa senatorom iz Vermonta Bernijem Sandersom (Bernie Sanders) za status favorita, piše Gardijan (The Guardian).

Bajden je pet decenija proveo u Vašingtonu, ali nikada nije izgubio dodir sa svojim radničkim poreklom, ocenjuje Gardijan, ističući da mada bivši potpredsednik jeste popularan među belom radničkom klasom na srednjem zapadu, nije jasno da li će privući liberalnije glasače koji imaju veći uticaj u izborima za demokratsku predsedničku nominaciju.

Bivši potpredsednik ulazi u polje s 20 kandidata za nominaciju, među kojima je šest žena, pet nebelih ljudi i jedan predstavnik LGBT zajednice. Najiskusniji političar u trci i drugi najstariji posle 77-godišnjeg Sandersa, ukazuje Gardijan, poslednji je značajan kandidat za nominaciju, dok se glasači, donatori i izabrani zvaničnici među demokratama pripremaju da odaberu svoje favorite.

Bajden, koji je dva puta bezuspešno pokušao da dobije nomaciju, traži podršku sindikata i sledeće nedelje bi trebalo da se sastane sa sindikalnim predstavnicima u Pitsburgu u Pensilvaniji, državi u kojoj je 2016. pobedio Tramp, piše Gardijan, dodajući da se najveći sindikat vatrogasaca priprema da još ove nedelje podrži Bajdenovu kandidaturu.

Duhovi prošlosti

Ulazak Bajdena u predsedničku trku ističe koliko se Amerika promenila od kada je on ušao u politiku. Od tog vremena iz temlja su se promenila mišljenja o kriminalu, abortusu, rasi i seksualnosti, piše Politiko (Politico), uz konstataciju da će Bajednov najveći izazov - pored njegovih godina - biti kako da ubedi demokratske glasače da ne gledaju na njegovu prošlost kroz prizmu sadašanjosti.

Bajden sa sobom nosi skoro pola veka u visokoj politici - kada su neki od njegovih rivala rođeni već je bio u drugom mandatu u Senatu, i glasao je o sukobu u Vijetnamu, Nikaragvi, Balkanu, Avganistanu i Iraku, o potvrđivanju 12 sudija Vrhovnog suda i o impičmentu predsednika, ukazuje Politiko.

Demokratska partija je sada znatno raznovrsnija nego kada je Bajden ušao u Senat, što bi moglo dovesti u pitanje njegovo protivljenje projektu školskih autobusa za unapređenje rasne integracije 70-ih, podršku drakonskim zakonima o kriminalu ili kada je predsedavao sudskim odborom koji je razmatrao optužbe Anite Hil (Hill) da ju je seksualno zlostavljao kandidat za Vrhovni sud Klarens Tomas (Clarence Thomas).

Bajden sada vodi u anketama, ali s ulaskom u trku, njegovi odgovori na pitanja iz prošlosti će odrediti da li njegov status prvog u anketama propasti ili će i dalje biti favorit.

Prvi test

Prvi test Bajdenove kandidature biće koliko će moći da sakupi novca u prvim danima kampanje, piše Njujork tajms (The New York Times), ukazujući da izmenjenu klimu u Demokratskoj partiji odražava i obećanje nekih kandidata da neće prisustvovati skupovima na kojima se prikupljaju velike donacije.

Sanders, Bajdenov najveći rival po anketama, već raspolaže s 26 miliona dolara, pri čemu su i Sanders i Teksašanin Beto O'Rurk (Beto O’Rourke) podigli standard prikupivši po šest miliona dolara u prvih 24 sata kampanje, ističe Njujork tajms.

Za Bajdena, međutim, neće biti izazov samo koliko će novca sakupiti već i kako će doći do njega. Za razliku od Sandersa i O'Rurka, ukazuje list, Bajden nema spremnu listu stotina hiljada malih donatora, već će morati, makar na početku, da se osloni na staromodnu mrežu političkih insajdera i direktora kompanija koji mu mogu doneti stotine čekova od 2.800 dolara, što je maksimalni iznos koji neko može dati kandidatu na stranačkim izborima.

To bi, međutim, kako navodi Njujork tajms, moglo predstavljati problem u sadašnjoj Demokratskoj partiji s liberalnom bazom koja je nepoverljiva prema uticaju bogatih na stranku. Za Bajdena je to posebno problem, jer je protivno njegovom imidžu "Džoa iz srednje klase" koji je od centralnog značaja za njegov ključni izborni argument.

Bajden ulazi u trku već suočen s podozrenjem levice da predstavlja umerenu politiku, duboko povezanu s bogatim donatorima i velikim kompanijama od kojih mnoge imaju sedište u Delaveru, njegovoj matičnoj državi koja važi za poreski raj, ističe njujorški list.

Prema nekim ocenama, Bajden može računati da će Obamini operativci za sakupljanje novca stati na njegovu stranu, ali, ukazuje Njujork tajms, neki su se već okrenuli drugim kandidatima.

Pitanje rase

Bajdenova kandidatura mogla bi biti i test koliko je politički mudro otvoreno govoriti o pitanjima rase, ocenjuje agencija Asošiejtid pres (The Associated Press), dodajući da se očekuje da će, mada se pozicionirao kao borac za rasnu jednakost, pre svega voditi kampanju usmerenu na pridobijanje belih glasača iz radničke klase koji su 2016. otišli kod Trampa.

Među rasno i rodno raznovrsnim kandidatima za demokratsku nominaciju, beli kandidati govore o sistemskom rasizmu i privilegijama belaca kako bi se povezali s nebelim glasačima i dokazali da nisu zaboravili na američke rasne podele.

Takođe, ukazuje AP, razgovori o privilegijama belaca i priznanje značaja uloge crnih glasača biće važni na stranačkim izborima na kojima učestvuje nekoliko nebelih kandidata, poput senatora Kamale Haris (Harris) i Korija Bukera (Cory Booker) ili člana Obamine administracije Džulijana Kastra (Julian Castro)

Ali postoje očigledni rizici za demokrate koje govore o privilegiji belaca, ističe AP uz ocenu da bi tako kandidati mogli otuđiti bele muškarce koji žive u predgrađima i čija podrška će biti neophodna za pobedu nad Trampom koji, kao i drugi republikanci, često napadaju demokrate zbog "identitetske politike" kada govore o rasi.