Na Dan migranata obišli smo tražioce azila koji su privremeno smešteni u hotelu u Obrenovcu, a koji su krenuli iz svojih ili ratom ili siromaštvom zahvaćenih zemalja da bi sačuvali život ili obezbedili bolju budućnost
Položaj Srbije na takozvanoj balkanskoj ruti, preko koje migranti iz uglavnom ratom zahvaćenih ili siromašnih zemalja Afrike i Azije, pokušavaju da stignu do Zapadne Evrope, učinio ju je privremenim domom nekoliko stotina ljudi koji tragaju za boljim životom.
Centri za smeštaj tražilaca azila u Banji Koviljači i Bogovađi, poslednjih meseci postali su premali za sve one koji su u njima potražili krov nad glavom i obrok, pa se javnost Srbije sa nesretnim sudbinama tih ljudi ove zime upoznala kroz mučne slike azilanata koji spavaju na snegu, u šumama kod Lajkovca.
Zabeležene su i ružne slike protesta meštana nekoliko naselja, koji su se žustro protivili da ti ljudi, barem tokom ledenih dana, budu smešteni u njihovom komšiluku. Privremeno, raspoređeni su u opštinama Sjenica i Tutin, kao i u hotel u Obrenovcu gde smo razgovarali sa nekima od njih.
“Kao što vidite, u hotelu nam je udobno i jedemo tri puta dnevno”, rekao nam je mladić iz Kameruna. “U Kamerunu je politička kriza i za mene nije moguće da se vratim”.
RSE: Kakvoj se budućnosti nadaš?
“Ostao bih u Srbiji ako bih uspeo da ovde pronađem dom”.
RSE: Kakav posao bi želeo da radiš?
“Bavio sam se kompjuterima. Završio sam fakultet, imam i master diplomu u oblasti biznisa i menadžmenta”.
Pored njega sedi momak iz Pakistana. U Srbiju ga je dovela potraga za boljim, mirnijim životom. “Tamo su veliki problemi. Tamo ima talibana. Zato sam napustio moju zemlju”.
RSE: Koliko dugo si u Srbiji?
“Tu sam već četiri meseca”.
RSE: Koje su tvoje nade?
“Želim da se obrazujem i želim dobru budućnost za sebe i za svoju porodicu koja je i dalje u Pakistanu i koja nije bezbedna. Želim da oni budu bezbedni”.
RSE: Ako bi mogao da biraš, koja zemlja bi bila tvoja krajnja destinacija?
“Želeo bih da ostanem u Srbiji. Čini mi se da je Srbija dobra za mene”.
RSE: Kakav posao bi želeo da radiš?
“Bilo šta”.
RSE: A šta si po profesiji?
“Igrao sam kriket”.
U jednoj od soba hotela, privremeno žive tri momka iz Sirije. Deluju zabrinuto. Kažu mi da već neko vreme nisu uspeli da stupe u kontakt sa svojim porodicama.
“Došao sam iz Sirije, zbog rata. Došao sam sam. Porodica mi je i dalje u Siriji i nisam sa njima u kontaktu. Želeo bih da odem u Norvešku. Pre rata, radio sam u salonu za negu lepote i voleo bih da ponovo radim taj posao”, kaže nam jedan od njih. Njegov cimer dodaje da bi želeo da dovede svoju porodicu, ženu i dete.
“Situacija tamo je veoma loša. Već dva meseca ne znam ništa o njima...”
U sobi pored, zatičemo devojku iz Somalije koja u rukama drži malo dete. “U osmom sam mescu trudnoće. Pre Srbije sam bila godinu dana u Turskoj. U Somaliji je rat. Sve što želim jeste da odem negde u Evropu, negde gde je mir”.
Dok čekaju rešenje po njihovom zahtevu za azil, dane uglavnom provode u predvorju hotela. Ponekad proštaju gradom, ali se trude da ne troše novac koji im je preko potreban.
U hotelu ih ponakada posete građani Srbije koji dođu da donesu pomoć, uglavnom odeću. Takođe, kako bi im dane učinili nešto vedrijim, beogradski sastav Špiritus Muvens, u holu hotela je za azilante nedavno organizovao besplatan koncert. Sudeći po video klipu zabeleženom te večeri, tražioci azila su, barem na kratko, uspeli da zaborave na svoje svakodnevne probleme
Centri za smeštaj tražilaca azila u Banji Koviljači i Bogovađi, poslednjih meseci postali su premali za sve one koji su u njima potražili krov nad glavom i obrok, pa se javnost Srbije sa nesretnim sudbinama tih ljudi ove zime upoznala kroz mučne slike azilanata koji spavaju na snegu, u šumama kod Lajkovca.
Zabeležene su i ružne slike protesta meštana nekoliko naselja, koji su se žustro protivili da ti ljudi, barem tokom ledenih dana, budu smešteni u njihovom komšiluku. Privremeno, raspoređeni su u opštinama Sjenica i Tutin, kao i u hotel u Obrenovcu gde smo razgovarali sa nekima od njih.
“Kao što vidite, u hotelu nam je udobno i jedemo tri puta dnevno”, rekao nam je mladić iz Kameruna. “U Kamerunu je politička kriza i za mene nije moguće da se vratim”.
RSE: Kakvoj se budućnosti nadaš?
“Ostao bih u Srbiji ako bih uspeo da ovde pronađem dom”.
RSE: Kakav posao bi želeo da radiš?
“Bavio sam se kompjuterima. Završio sam fakultet, imam i master diplomu u oblasti biznisa i menadžmenta”.
Pored njega sedi momak iz Pakistana. U Srbiju ga je dovela potraga za boljim, mirnijim životom. “Tamo su veliki problemi. Tamo ima talibana. Zato sam napustio moju zemlju”.
RSE: Koliko dugo si u Srbiji?
“Tu sam već četiri meseca”.
RSE: Koje su tvoje nade?
“Želim da se obrazujem i želim dobru budućnost za sebe i za svoju porodicu koja je i dalje u Pakistanu i koja nije bezbedna. Želim da oni budu bezbedni”.
RSE: Ako bi mogao da biraš, koja zemlja bi bila tvoja krajnja destinacija?
“Želeo bih da ostanem u Srbiji. Čini mi se da je Srbija dobra za mene”.
RSE: Kakav posao bi želeo da radiš?
“Bilo šta”.
RSE: A šta si po profesiji?
“Igrao sam kriket”.
U jednoj od soba hotela, privremeno žive tri momka iz Sirije. Deluju zabrinuto. Kažu mi da već neko vreme nisu uspeli da stupe u kontakt sa svojim porodicama.
“Došao sam iz Sirije, zbog rata. Došao sam sam. Porodica mi je i dalje u Siriji i nisam sa njima u kontaktu. Želeo bih da odem u Norvešku. Pre rata, radio sam u salonu za negu lepote i voleo bih da ponovo radim taj posao”, kaže nam jedan od njih. Njegov cimer dodaje da bi želeo da dovede svoju porodicu, ženu i dete.
“Situacija tamo je veoma loša. Već dva meseca ne znam ništa o njima...”
U sobi pored, zatičemo devojku iz Somalije koja u rukama drži malo dete. “U osmom sam mescu trudnoće. Pre Srbije sam bila godinu dana u Turskoj. U Somaliji je rat. Sve što želim jeste da odem negde u Evropu, negde gde je mir”.
Dok čekaju rešenje po njihovom zahtevu za azil, dane uglavnom provode u predvorju hotela. Ponekad proštaju gradom, ali se trude da ne troše novac koji im je preko potreban.
U hotelu ih ponakada posete građani Srbije koji dođu da donesu pomoć, uglavnom odeću. Takođe, kako bi im dane učinili nešto vedrijim, beogradski sastav Špiritus Muvens, u holu hotela je za azilante nedavno organizovao besplatan koncert. Sudeći po video klipu zabeleženom te večeri, tražioci azila su, barem na kratko, uspeli da zaborave na svoje svakodnevne probleme