Predsednici SAD i Rusije – Barak Obama i Vladimir Putin razmenili su svega nekoliko reči tokom pozdravne ceremonije, tako da su i jedan visoki američki zvaničnik i portparol Kremlja potvrdili da nije bilo prilike za neki ozbiljniji razgovor. Vodećim agencijama preostalo jedino da iznesu pretpostavke kako su dvojica svetskih lidera uputili jedan drugome par ocena povodom ukrajinske krize s obzirom da su se zbog podrške Rusije separatistima drastično pogoršali odnosi između ove dve sile.
No ono što je bilo više nego očigledno je da se američki predsednik u svom govoru poslovnim liderima, založio za sasvim novu viznu politiku prema Kini i najavio je da će SAD i Kina početi da izdaju vize građanima u trajanju do deset godina, dok su do sada bili limitirane na godinu dana.
“Ako Kina i SAD sarađuju svet od toga ima koristi i za to je zainteresovana ova publika.”
Predsednik Barak Obama i lideri 11 drugih zemalja pacifičkog prstena, među kojima su Japan, Kanada, Australija i Meksiko, dali su instrukcije svojim pregovaračima da postignu napredak, kako bi išli u pravcu završetka teških razgovora o sporazumu o slobodnoj trgovini nazvanom Trans-pacifičko partnerstvo (TPP).
Vašington se već godinama zalaže za postizanje ovog sporazuma kojim je predviđeno ukidanje trgovinskih restrikcija na tržištu koje bi obuhvatilo gotovo 800 miliona ljudi i 40 odsto globalne ekonomije na prostoru od Vijetnama do Čile.
Međutim, dogovor je zapao u ćorsokak zbog neslaganja oko toga koliko je Japan spreman da otvori vrata za poljoprivredne proizvode. Istovremeno, deo neslaganja odnosi i na samu Kinu koja se zalaže za usvajanje posebnog sporazuma o Azijsko-pacifičkoj oblasti slobodne trgovine koji bi proistekao iz dogovora o partnerstvu.
Uprkos svemu, predsednik Obama poručuje da su zajednički timovi poslednjih nedelja napravili ključni progres u rešavanju svih otvorenih pitanja:
„Mi želimo da Kina ide napred. Mi se nadmećemo u poslovima, ali isto tako nastojimo da sarađujemo oko različitih izazova, ali i na planu zejdničkih zajedničkih mogućnosti“.
S druge strane sastanak lidera 21 zemlje prvi je veliki međunarodni skup u Kini od kako je na vlasti predsednik Si Đinping koji je sa predsednikom Putinom potpisao više sporazuma o energetskoj saradnji dve zemlje uključujući i memorandum o razumevanju za izgradnju drugog velikog gasovoda za snabdevanje Kine ruskim gasom.
Bila je to ujedno prilika da se od samog ruskog predsednika čuje kako će Moskva odbraniti rublju koja je u ovoj godini potonula 40 odsto zbog sankcija, krize u Ukrajini i pada cena nafte i gasa, koji čine veliki deo ruskog izvoza.
“Ovi događaji koje vidimo na deviznom tržištu u Rusiji nisu na bilo koji način povezani sa osnovnim ekonomskih razlozima i fakatorima. Sve će se vratiti u stanje ravnoteže. To zavisi od sadašnjeg okruženja”.
Kina je inače prvi put domaćin Samita zamalja Azijsko-pacifičke saradnje od 2001. godine, od kada je uopšte počela da se figurira kao svetska ekonomska sila.