Samo nekoliko nedelja pošto su uz veliku pompu počeli prvi direktni razgovori predstavnika avganistanske vlade i talibanskih ekstremista, istorijskim pregovorima za okončanje krvavog 19-godišnjeg rata preti kolaps, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
U nemilosrdnim napadima talibana svake nedelje gine mnoštvo Avganistanaca, podrivajući krhko poverenje između dve strane.
Avganistanski i talibanski predstavnici za pregovaračkim stolom i dalje su u mrtvoj tački, bez dogovora čak i o okviru i dnevnom redu pregovora.
Dotle su američka vojska i talibani u sve snažnijem ratu rečima o uslovima sporazuma o povlačenju svih stranih snaga iz Avganistana.
"Mirovni proces je zastao i tokom tog zastoja sve strane teže da se vrate svom 'normalnom' načinu rada", kaže Endru Votkins (Andrew Watkins), viši analitičar za Avganistan u Međunarodnoj kriznoj grupi. "Za talibane, militantnu pobunu, taj način je vođenje rata".
Vođenje "džihada"
Tokom poslednjih nekoliko nedelja, talibanski militanti izveli su napade u 24 od 34 avganistanske provincije, ubivši mnoštvo vladinih snaga i civila, kažu avganistanski zvaničnici.
Zalmaj Halilzad, američki izaslanik za mir u Avganistanu, na razgovorima avganistanske vlade i talibanskih pobunjenika u Dohi 12. septembra.
Talibani su u prepadu 20. i 21. oktobra ubili najmanje 40 vojnika i policajaca u severnoj provinciji Tahar.
U eksploziji automobila bombe blizu policijske stanice u centralnoj provinciji Gor 25. oktobra, za koju su okrivljeni pobunjenici, ubijeno je 19 ljudi a ranjeno više od 100, uglavnom civila.
U provinciji Helmand na jugu, avganistanske snage se još bore protiv velike talibanske ofanzive za zauzimanje prestonice provincije Laškar Gah, koja je takođe primorala hiljade porodica da napuste svoje domove.
Čak i prema krvavim standardima avganistanskog rata, napadi Talibana poslednjih nedelja naišli su na široku osudu.
Talibani su, u kako izgleda odgovoru na kritiku, naveli da imaju pravo da ubiju sve povezane s avganistanskom vladom koja ima međunarodnu podršku ili s njenim stranim partnerima.
"Svi vojnici i radnici koji rade za kabulske vlasti poslednjih 20 godina su ratovali protiv muslimana. Oni su gomila kriminalaca i plaćenika", rekao je portparol talibana Zabiulah Mudžahid u intervjuu objavljenom 24. oktobra na talibanskom internet portalu. "Oni će biti ubijani sve dok se ne pokaju i ne prihvate islamski sistem", a one koji ih budu ubijali "Bog će neizmerno nagraditi“.
Hitna pomoć prevozi povređene žrtve u urgentni centar bolnice u Laškar Gahu, glavnom gradu provincije Helmand, pošto su talibani početkom oktobra započeli veliki napad na taj grad.
Mudžahid je rekao da je misija talibana bila "proterivanje stranih boraca" i "ponovno uspostavljanje islamske vlade". On je rekao da je, zbog toga što su SAD prema dogovoru s talibanima pristale da povuku sve svoje snage, cilj vođenja "džihada" protiv vlade u Kabulu "obavezan".
U nedavnom izveštaju Ujedinjenih nacija o civilnim žrtvama navodi se da, uprkos početku unutar-avganistanskih razgovora 12. septembra, "visoki nivoi nasilja nastavljaju da ima razoran uticaj na civile, a Avganistan je za civile i dalje među najsmrtonosnijim mestima na svetu".
Posmatrači kažu da su zbog nemilosrdne učestalosti i intenziteta talibanskih operacija, kao i sve većeg broja poginulih u njihovim napadima, mirovni pregovori neodrživi.
"Ako nije moguće da se talibani ubede ili da se na njih utiče da značajno promene svoje ponašanje, mirovni pregovori bi mogli da stanu u tački kolapsa", kaže Votkins.
"Igranje politike na bojnom polju"
Talibani su takođe meta sve većeg broja američkih vazdušnih napada, pošto su pojačali svoje operacije širom Avganistana.
Smrtonosni vazdušni udari takođe su izazvali rat rečima između američke vojske i talibana, koji tvrde da ti napadi krše američko-talibanski sporazum potpisan u februaru.
Interno raseljeni Avganistanci beže iz okruga Nadali u Laškar Gah u Helmandu, tokom sukoba između talibanskih boraca i avganistanskih bezbednosnih snaga 14. oktobra
Prema tom sporazumu, sve strane snage treba da napuste Avganistan do maja 2021. godine, dok su zauzvrat dobijene protivterorističke garancije od talibana koji su se obavezali da će pregovarati o trajnom prekidu vatre i dogovoru o podeli vlasti s avganistanskom vladom.
Veruje se da je deo dogovora obećanje talibana da će smanjiti nasilje manjim brojem napada na velike gradove i autoputeve.
Američka vojska s druge strane kaže da prema dogovoru zadržava pravo da brani avganistanske snage bezbednosti koje su pod napadom talibana.
Početkom oktobra, talibani su izgleda prekršili svoje obećanje kada su stotine njihovih boraca počele koordinisani napad u različitim delovima provincije Helmand, strateškog regiona u kojem se proizvodi opijum. Nedelju dana su na periferiji Laškar Gaha besnele žestoke borbe između talibana i avganistanskih snaga.
Američke snage izvele su vazdušne udare 11. i 12. oktobra kako bi odbile ofanzivu i podržale pregažene avganistanske snage.
Vojska SAD je saopštila da napad talibana "nije u skladu sa sporazumom SAD-talibani". Talibani su uzvratili tvrdnjom da su "američke snage u različitim oblicima prekršile sporazum iz Dohe preteranim vazdušnim napadima" u Helmandu.
Žrtva povređena u eksploziji na stočnoj pijaci u okrugu Sangin u Helmandu, dovedena je u bolnicu u glavnom gradu provincije Laškar Gah 29. juna.
Američki specijalni izaslanik u Avganistanu Zalmaj Halilzad rekao je 15. oktobra da su talibani pristali da "resetuju" svoje obaveze i smanje broj žrtava u svojim napadima u zamenu za smanjenje američkih vazdušnih udara.
Halilzad je rekao da talibanske "neosnovane optužbe za kršenja i zapaljiva retorika ne doprinose miru", nagovestivši sve veću napetost između strana.
Sjedinjene Američke Države javno su priznale da su izvele tri runde vazdušnih napada na talibane od februara, s poslednjim 25. oktobra kada je u vazdušnom udaru u provinciji Vardak ubijeno pet talibanskih boraca.
Posmatrači, međutim, veruju da su SAD, od dogovora s talibanima, verovatno izvele desetine vazdušnih udara.
"I talibani i SAD se igraju politiku na bojnom polju", kaže Rahmatulah Amiri, politički analitičar iz Kabula. "Obe strane znaju da se nijedna od njih ne pridržava obaveza za smanjenje nasilja. Ono što sada vidimo je nova normala."
Smanjivanje prostora za dogovor
Dok se borbe naglo povećavaju u delovima Avganistana, vladini pregovarači i talibanski zvaničnici i dalje ne uspevaju da ostvare bilo kakav napredak u pregovorima u Kataru, gde nestaje međusobno poverenje.
Halilzad je 27. oktobra rekao da "prostor za postizanje političkog rešenja neće zauvek biti otvoren" i pozvao obe strane da "pređu preko procedura i uđu u suštinske pregovore".
Napredak je spor, dok su dve strane zaglavljene u dovršavanju pravila i propisa koji treba da upravljaju pregovorima.
Članovi avganistanskog pregovaračkog tima optužili su talibane da otežu pregovore odbijanjem kompromisa.
Očekivalo se da će unutar-avganistanski pregovori biti složeni i dugotrajni, imajući u vidu jaz između strana oko ključnih pitanja, uključujući građanska prava i slobode, buduću raspodelu moći i promene avganistanskog Ustava.
Krhka i duboko podeljena avganistanska vlada došla je na mirovne pregovore u relativno slabijoj poziciji.
S otprilike polovinom zemlje pod kontrolom ili napadima talibana, Kabul nema vojnu prednost da zauzme čvrst stav u pregovorima, posebno dok su američke snage u procesu povlačenja, kažu posmatrači.
Talibani su priznali da ne mogu da ožive svoj Islamski Emirat, kako je zvanično ime brutalnog režima koji je vladao Avganistanom od 1996. do 2001. godine. Posmatrači kažu da ekstremistička grupa ipak želi da dominira u svakom budućem političkom sistemu.
"Talibani veruju da su pobedili u ratu i da je samo pitanje vremena kada će ponovo moći da preuzmu zemlju", kaže Amiri.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg
Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) rekao je početkom oktobra da bi voleo da sve američke trupe napuste Avganistan do 25. decembra, mada je njegov savetnik za nacionalnu bezbednost Robert O'Brajen (O'Brien) kasnije rekao da će se broj američkih vojnika smanjiti s oko 4.500 u novembru na 2.500 početkom sledeće godine.
S druge strane, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da vojna alijansa neće otići iz Avganistan dok to ne dozvole bezbednosni uslovi, ističući podele unutar alijanse oko Trampovog užurbanog izlaska iz ratom razorene zemlje.
"Talibani ne vide razlog da ozbiljno shvate pregovore, jer je vreme na njihovoj strani", kaže Amiri.
On je ipak upozorio da talibani, koji su vladali većim delom Avganistana posle razornog građanskog rata devedesetih, ne mogu da si priušte da jednostavno igraju igru čekanja.
"Talibani bi makar trebalo da idu dvostrukim kolosekom borbi i razgovora", kaže Amiri. "Prošlost je pokazala da sama borba ne daje rezultate".