Talibanska zastava se vijori s američkog vojnog vozila koje je korišćeno tokom vojne intervencije SAD, periferija Kabula 21. juna.
Mir je došao u Avganistan, ali uz visoku cenu. Siromaštvo, globalna izolacija i skoro potpuno brisanje žena iz svakodnevnog života Avganistana sada su norma.
Talibanski borac, koji je pozirao u ratom razrušenom selu, kaže da je "život sada mnogo veseliji". Za mladu ženu u prestonici Avganistana, koja je bila prinuđena da zbog svog pola prekine obrazovanje, važi suprotno: "Živim kao zatvorenica, kao ptica u kavezu".
Ptica u kavezu koja će biti iskorišćena za borbu, na groblju Kart-e Sahi u Kabulu 8. juna.
Dok se mala gomila ljudi okuplja oko Abdove starinske "boks kamere", slike lepote i teškoća nastaju u njenoj mračnoj unutrašnjosti: porodica koja uživa u izletu na jezeru u čamcu u obliku labuda; deca koje rade u ciglanama; žene potpuno prikrivene velom; naoružani mladići s vatrom u očima.
Aparat kojim su zabeleženi ovi trenuci je "kamra-e faoree" ili instant kamera. Bili je uobičajena na avganistanskim gradskim ulicama u prošlom veku, pošto su se njom brzo i lako radili portreti, posebno za lična dokumenta.
Jednostavne, jeftine i lako prenosive, ove kamere su opstale tokom pola veka dramatičnih promena u Avganistanu – od monarhije do komunističkih vlasti, od stranih invazija do pobuna – sve dok usled digitalne tehnologije 21. veka nisu zastarele.
Ulični fotograf Lutfulah Habibzadeh (72) pozira radi portreta u svojoj kući na periferiji Kabula 29. maja.
Koristeći ovu praktično nestalu domaću umetničku formu da dokumentuje život u posleratnom Avganistanu, Abd je napravio stotine crno-belih fotografija koji otkrivaju kompleksan, ponekad kontradiktoran narativ.
Snimljene tokom mesec dana, slike potcrtavaju kako se u dve godine od kada su američke trupe povukle a talibani vratili na vlast, život mnogih Avganistanaca dramatično promenio. Za neke Avganistance, malo toga se promenilo proteklih decenija, bez obzira ko je bio na vlasti.
Kao oruđe prošlih vremena, boks kamera daje starinski, bezvremenski kvalitet fotografijama, kao da je prošlost zemlje nakalemljena nad njenom sadašnjošću, što, u nekim aspektima, i jeste.
Na prvi pogled, blede crno-bele fotografije, ponekad malo van fokusa, pokazuju Avganistan zamrznut u vremenu. Ali ta estetika je obmanjujuća. Te fotografije su odraz zemlje kakva je ona sada.
Hakimeh (55) i njena ćerka Frešta (16) poziraju 29. maja u fabrici tepiha u Kabulu u kojoj rade godinu dana. Hakimeh je radila u kućama bogatih. Frešta je išla u školu dok joj talibani nisu srušili snove. Sad obe rade kako bi izdržavale porodicu.
Kabir Džan (27) moli se pored jezera Karga na obodu Kabula 9. juna. On iznajmljuje svog konja Tadždara, čime mesečno zarađuje novac u vrednosti od oko 130 evra.
Ljudi na motociklu u blizini ostataka džinovske statue Bude koju su talibani uništili 2001. godine, Bamijan 18. juna.
Sedmogodišnji Marvan rukama mesi blato dok ne bude dovoljno gipko da se stavi u kalup, u fabrici cigala na periferiji Kabula 30. maja.
Zermine (32) ima troje dece. Njen muž je ubijen u samoubilačkom napadu talibana pre pet godina. Sada radi teške poslove u fabrici tepiha u Kabulu.
Nabi Atai (74) se pojavio u više od 76 filmova i 12 serija, uključujući i film "Osama" iz 2003. koji je osvojio Zlatni globus. Kada su talibani zabranili filmove, Atai nije imao na šta da se osloni. Sada živi u oskudici.
Heroinski zavisnici ispod mosta u Kabulu 20. juna.
Mirvais (11) zarađuje 1,08 evra dnevno sakupljajući plastiku i flaše. Pošto od njega zavisi zarada njegove porodice, Mirvais ne može da ide u školu i da se obrazuje.
Saobraćajac Mohamad Jasin Niazi mesečno zarađuje oko 135 evra. Kaže da to nije dovoljno da se njegova mlada porodica prehrani.
U gradu Kandahar, uništeni Hamviji, koje je koristila američka vojska za borbe protiv talibana, na gomili za prodaju kao staro gvožđe.
Golubovi iznad džamije Šah-Do Šamšira u Kabulu 8. juna.
Talibanski borac Mudžeburahman Faker (26) teško se prilagođava mirnodopskom mentalitetu. "Pripremio sam svoju glavu za žrtvu", kaže on, "i dalje sam spreman".
Marguba Timuri je 22-godišnja neudata žena koja radi kao veb dizajnerka u kompaniji Rajan šafran, gde 25 žena radi na izvozu šafrana u različite zemlje.
Avganistanski nomad, poznat kao Kuči, vodi magarce u provinciji Bamijan 17. juna.
Žena u burki ide kući noseći hleb za svoju porodicu i komšije u Bamijanu 18. juna.
Sala za venčanje Imerijal kontinental u Kabulu u kojoj su nekada nastupali muzičari, pa čak i di-džejevi, sada ne radi zbog talibanske zabrane žive muzike i plesa koje smatraju neislamskim.