Žene imaju mnogo veću verovatnoću nego muškarci da dobiju autoimune bolesti, poput lupusa ili reumatoidnog artritisa.
Taj rodni disparitet decenijama je zbunjivao naučnike, ali nova istraživanja mogla bi konačno objasniti zašto.
Autoimune bolesti se javljaju kada imunološki sistem greškom napadne sam sebe.
Žene imaju dva X hromozoma, i istraživači sa Univerziteta Stanford kažu da to kako ćelije podnose taj dodatni X može biti "crvena zastavica" za imuni sistem, u suštini rani faktor rizika.
Sve je u tome kako se telo nosi sa dodatnim X hromozomom kod žena, izvestili su istraživači sa ovog univerziteta.
Na slici Nacionalnog instituta za zdravlje SAD prikazani su hromozomi X i Y.
To otkriće bi moglo dovesti do boljih načina za otkrivanje dugačke liste bolesti koje je teško dijagnostikovati i lečiti, piše u nalazima koji su objavljeni nedavno u časopisu Cell.
"Ovo transformiše način na koji razmišljamo o celom ovom procesu autoimunosti, posebno o pristrasnosti muškaraca i žena", rekao je imunolog Univerziteta u Pensilvaniji E. Džon Veri (E. John Wherry), koji nije bio uključen u studiju.
'X hromozom kao krivac'
Više od 24 miliona Amerikanaca, a prema nekim procenama i do 50 miliona, ima autoimune poremećaje, bolesti kao što su lupus, reumatoidni artritis, multipla skleroza i desetine drugih. Otprilike četiri od svakih pet pacijenata su žene, što je misterija koja decenijama zbunjuje naučnike.
Jedna teorija je da bi X hromozom mogao biti krivac. Na kraju krajeva, žene imaju dva Xhromozoma, dok muškarci imaju jedan X i jedan Y.
Novo istraživanje, objavljeno u časopisu Cell, pokazuje da je dodatni X uključen, ali na neočekivan način.
Vaš browser nepodržava HTML5
Umjetna inteligencija ubrzava otkrivanje raka dojke i Parkinsona
Ljudski DNK protkan je unutar svake ćelije u 23 para hromozoma, uključujući i taj poslednji par koji određuje biološki pol. X hromozom ima u sebi stotine gena, daleko više od mnogo manjeg Y hromozoma kod muškaraca. Svaka ženska ćelija mora da isključi jednu od svojih kopija X hromozoma, kako bi izbegla dobijanje toksične dvostruke doze svih tih gena.
Izvođenje te takozvane inaktivacije X-hromozoma je posebna vrsta RNK koja se zove Xist, koja se izgovara kao "postoji" ("exist"). Ovaj dugi deo RNK se pozicionira na mestima duž dodatnog X hromozoma ćelije, privlači proteine koji se vezuju za nju u čudnim grudvicama i ućutkuje hromozom.
Uloga Xist-a
Dermatolog sa Stanforda, dr Hauard Čeng (Howard Chang) je istraživao kako Xist radi svoj posao kada je njegova laboratorija identifikovala skoro 100 tih zaglavljenih proteina. Čeng je prepoznao mnoge kao povezane sa autoimunim poremećajima povezanim sa kožom - pacijenti mogu imati "autoantitela" koja greškom napadaju te normalne proteine.
"To nas je navelo na razmišljanje: ovo su oni koji su poznati. Šta je sa ostalim proteinima u Xist-u?" rekao je Čeng.
Možda bi ovaj molekul, koji se nalazi samo kod žena, "mogao nekako da organizuje proteine na takav način da aktivira imuni sistem".
Ako je tačno, Xist sam po sebi ne bi mogao da izazove autoimunu bolest ili bi sve žene bile pogođene. Naučnici su dugo mislili da je potrebna kombinacija genetske podložnosti i ekološkog okidača, kao što je infekcija ili povreda, da bi imuni sistem pobesneo. Na primer, Epštajn-Barov virus (Epstein-Barr) je povezan sa multiplom sklerozom.
Eksperiment s miševima
Čangov tim je odlučio da konstruiše muške laboratorijske miševe da veštački naprave Xist - bez utišavanja njihovog jedinog X hromozoma - i da vide šta se dogodilo.
Istraživači su takođe posebno uzgajali miševe osetljive na stanje nalik lupusu koje može biti izazvano hemijskim iritantom.
Miševi koji su proizvodili Xist formirali su svoje karakteristične proteinske grudvice i, kada su se pokrenuli, razvili su autoimunost nalik lupusu na nivoima sličnim ženkama, zaključio je tim.
"Mislimo da je to zaista važno, da Xist RNK iscuri iz ćelije tamo gde imuni sistem može da ga vidi. I dalje vam je bio potreban ovaj ekološki okidač da izazove da cela stvar krene", objasnio je Čeng, koji je plaćen od strane Medicinskog instituta Hauard Hjuz (Howard Hughes Medical Institute), koji takođe podržava Odeljenje za zdravlje i nauku Associated Press-a.
Osim miševa, istraživači su takođe pregledali uzorke krvi od 100 pacijenata - i otkrili autoantitela koja ciljaju na proteine povezane sa Xist-om koje naučnici ranije nisu povezivali sa autoimunim poremećajima. Čeng sugeriše šta može biti potencijalni razlog za to: standardni testovi za autoimunitet napravljeni su pomoću muških ćelija.
Pročitajte i ovo: Pet ključnih činjenica o kanceru'Neophodno još istraživanja'
Neophodno je još mnogo istraživanja, ali nalazi bi nam "mogli dati kraći put do dijagnostikovanja pacijenata koji klinički i imunološki izgledaju sasvim drugačije", rekao je Veri s Univerziteta u Pensilvaniji.
"Možda imate autoantitela na protein A, a drugi pacijent može imati autoantitela na proteine C i D, ali znajući da su svi oni deo većeg kompleksa Xist omogućava lekarima da bolje pronađu obrasce bolesti", dodao je on.
"Sada imamo bar jedan veliki deo slagalice biološkog konteksta."
Čeng sa Stanforda se pita da li je možda uopšte moguće jednog dana prekinuti proces.
"Kako to ide od RNK do abnormalnih ćelija, ovo će biti sledeći korak istrage."
Pročitajte i ovo: Zašto se svet priprema za hipotetičku 'bolest X'?