Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Catherine Ashton sastala se u četvrtak u prepodnevnim časovima sa kosovskom predsednicom Atifete Jahjagom i premijerom Hashimom Thacijem, a potom i sa liderima opozicionih političkih partija bez učešća Pokreta Samoopredeljenje i Demokratskog saveza Kosova.
Ashton je u izjavi istakla da je tokom sastanka sa liderima na Kosovu napravljen pregled napretka u dosadašnjem dijalogu i da su imali otvorenu i široku diskusiju o nekoliko pitanja.
“Razgovarali smo posebno o implementaciji već postignutih sporazuma i o potrebi za finaliziranjem diskusije i postizanjem sporazuma što je pre moguće o otvorenim pitanjima, posebno o severu Kosova. U skladu sa zaključicma Saveta decembra 2012. u aprilu ću izvestiti Savet o postignutim sporazumima i o radu na njihovom sprovođenju”, navodi se u izjavi Ashton nakon održanih sastanaka.
Ona se u četvrtak sastala i sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem u Beogradu.
U saopštenju za medije predsedništva Kosova, navodi se da je predsednica Atifete Jahjaga još jednom podržala proces dijaloga Kosova i Srbije, ocenjujući ga jedinim rešenjem za normalizaciju odnosa dve zemlje.
Ona je naglasila da proces dijaloga nije otvorio pitanja koja se tiču statusa ili nečeg što može da naruši zajednička dostignuća sa međunarodnom zajednicom, te ocenila da su postignuti sporazumi dobra osnova za olakšavanje života građana sa obe strane granice.
Navodi se da je Jahjaga izjavila da “treba da budemo beskompromisni u našem insistiranju da Vlada Srbije rasformira svoje ilegalne paralelne strukture na severu Kosova, zato što one drže kao taoce živote srpskih građana”.
U saopštenju se kaže da je Ashton ponovila “postizanje značajnog napretka u dijalogu”, ocenjujući to kao “konstruktivnost stranaka u ovom procesu”.
Kosovski analitičar, Azem Vllasi, u izjavi za RSE ocenjuje da različite izjave koje se čuju u Prištini, Beogradu i iz Brisela postoje iz nekoliko razloga. Najpre, navodi on, gospođa Ashton po svaku cenu se trudi da se postigne neki rezultat, ali pozicija Prištine je da nema dogovora ako bi on podrazumevao vlast za asocijaciju srpskih opština.
„To bi značilo embrion Republike Srpske, imitacija BiH ovde, a Republika Srpska u BiH danas je avet prošlosti, avet Karadžića i Miloševića. Prištinska strana to nipošto ne sme da prihvati. U Beogradu očajnički hoće da dobiju datum početka pristupnih pregovora, tako da ono što možemo očekivati jeste neki improvizovani dogovor, pa kako ga ko tumači. Ali suštinskog dogovora za rešenje problema na severu ne vidimo. Glavni zadatak kako će se to rešiti ipak leži na odlučnosti kosovske strane da reintegriše u svoj ustavni sistem deo teritorije Kosova“, kazao je Vllasi.
Thaci: Očekujemo sporazum za potpunu normalizaciju odnosa
Thaci je nakon susreta izjavio da je poseta Ashton "snažna poruka za postignut napredak na Kosovu, obećanje za podršku EU za dostignuća na Kosovu, za našu usku saradnju danas i u budućnosti, ali istovremeno smo još jednom jedinstveno izneli naše stavove, ciljeve, viziju o sigurnoj budućnosti evropskog Kosova, učlanjenog u EU i NATO, za izgradnju novog demokratskog, multietničkog i evropskog Kosova".
Kosovski premijer je naveo da je održao tri sastanka za redom sa Ashton - jedan u Kancelariji premijera, sa predsednicom i sa liderima različitih političkih partija, pozicije i opozicije i ostalih etničkih zajednica.
"Bio je zajednički zaključak da se proces normalizacije odnosa između države Kosovo i Srbije treba nastaviti, u okviru poštovanja Ustava i zakona Kosova, evropskih standarda i istovremeno želim da naglasim da smo u ovom trenutku u fazi poslednjeg definisanja o postizanju sporazuma za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije, potpunu normalizaciju stanja na severu, kako bismo imali slobodno kretanje ljudi i robe, rasformiranje svih ilegalnih struktura bezbednosti, početak funkcionalizacije pravosuđa prema zakonima Kosova, potom i da se organizuju lokalni izbori i u četiri opštine na Kosovu, u sklopu zakona Kosova i da se potom formira asocijacija opština sa srpskom većinom, uvek u skladu sa Ustavom i zakonima Kosova, bez ijednog zakonodavnog ili izvršnog mandata, ili trećeg sloja vlasti", istakao je Thaci.
Premijer Kosova je izrazio optimizam da se situacija razvija u ispravnom pravcu.
"Sledeći sastanak će se desiti između premijera Kosova i Srbije 20. marta. Očekujemo da će i Beograd biti pragmatičniji u pristupu normalizacije odnosa sa Kosovom zato što je ovaj proces nepovratan. Desiće se. Srbija mora da prihvati realnost na Kosovu. Ovo je i početak priznanja de jure Kosova od Srbija, a mi se trebamo fokusirati u skladu sa Ustavom i zakonima da građanima na severu omogućimo što bolji i sigurniji život, kako bismo imali socioekonomskih investicija, da njihov život promenimo nabolje, da se integrišu u institucionalni i društveni život, i ostajemo optimistični i nadamo se da će se tako nešto desiti", izjavio je on.
Thaci je naglasio i da Priština očekuje sporazum za potpunu normalizaciju odnosa Kosova i Srbije.
"Smatram da stvari treba da se kreću brže i zainteresovani smo da budu i kvalitetnije. Svi danas vide da se napredak dešava korak po korak. Problemi su se sakupljali gotovo jedan vek, a sever u poslednjih 14 godina. U tom delu po prvi put počinje da funkcioniše zakonska država, koja nije uperena protiv ikoga već na usluzi svima. Tako da očekujem da se stvari brže kreću ka postizanju političkog sporazuma za normalizaciju dve države, potpisanog od strana delegacije Kosova i Srbije sa potpunom garancijiom EU, uz vremenske rokove i mehanizme sprovođenja. Mi ne kažemo Beogradu da se preda već da bude pragmatičniji i da se udalji od tradicionalne politike prošlosti i da radi u skladu sa evropskim standardima", podvukao je on.
Thaci je dodao i da je važno da su EU i zemlje članice koje su priznale Kosovo jedinstvene u pružanju podrške zajedničkim angažovanjima za normalizaciju odnosa dve zemlje.
Haradinaj: Nema razloga za brigu
Sastanku sa visokom predstavnicom EU nije prisustvovao lider Samoopredeljenja, Albin Kurti, što je bilo i najavljeno. Sastanku međutim, na iznenađenje, nisu prisustvovali ni predstavnici Demokratskog saveza Kosova, čiji se lider, Isa Mustafa, nalazi u Briselu.
Ramush Haradinaj, lider opozicione Alijanse za budućnost Kosova, posle sastanka je izrazio optimizam da se dešavanja kreću u pozitivnom smeru, ali da preostaje još posla.
„Iskreno vam kažem da nema određenih uslova, ne. Sastanak je bio o pronalaženju rešenja koja su u skladu sa kosovskim zakonodavstvom, a koja mogu biti adekvatna rešenja za teme koje okupiraju građane u zemlji. Tako da nema nikakvih podsticaja u pravcu u kojem ne bi trebalo da bude“, kazao je Haradinaj.
On je dodao da nije predloženo nikakvo rešenje koje nije u skladu sa Ahtisarijevim planom i da se dijalog kreće u pravcu postizanja sporazuma.
„Ne mislim da imamo razloga da se brinemo oko asocijacije, zato što ta tema ide u pravom smeru“, kazao je on, dodajući se radi na analiziranju definicija u skladu sa Ustavom i zakonima Kosova.
Nakon poslednje, šeste runde dijaloga između Beograda i Prištine u Briselu, drugoj po redu o severu Kosova, u izjavi visoke predstavnice je navedeno da je postignut izvestan napredak, ali da još predstoji izvestan rad do 20. marta, kada će se dve strane ponovo sastati.
Nadležnosti asocijacije opština sa srpskom većinom je ono što je usporilo tok dijaloga, odnosno postizanje sporazuma o severu Kosova.
Ashton se već u ponedeljak uveče sastala sa čelnicima Srbije u Briselu, a nakon tog sastanka predsednik Srbije Tomislav Nikolić, izjavio je da je dogovor sa Prištinom blizu.
Ashton je u izjavi istakla da je tokom sastanka sa liderima na Kosovu napravljen pregled napretka u dosadašnjem dijalogu i da su imali otvorenu i široku diskusiju o nekoliko pitanja.
“Razgovarali smo posebno o implementaciji već postignutih sporazuma i o potrebi za finaliziranjem diskusije i postizanjem sporazuma što je pre moguće o otvorenim pitanjima, posebno o severu Kosova. U skladu sa zaključicma Saveta decembra 2012. u aprilu ću izvestiti Savet o postignutim sporazumima i o radu na njihovom sprovođenju”, navodi se u izjavi Ashton nakon održanih sastanaka.
Ona se u četvrtak sastala i sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem u Beogradu.
U saopštenju za medije predsedništva Kosova, navodi se da je predsednica Atifete Jahjaga još jednom podržala proces dijaloga Kosova i Srbije, ocenjujući ga jedinim rešenjem za normalizaciju odnosa dve zemlje.
Ona je naglasila da proces dijaloga nije otvorio pitanja koja se tiču statusa ili nečeg što može da naruši zajednička dostignuća sa međunarodnom zajednicom, te ocenila da su postignuti sporazumi dobra osnova za olakšavanje života građana sa obe strane granice.
Navodi se da je Jahjaga izjavila da “treba da budemo beskompromisni u našem insistiranju da Vlada Srbije rasformira svoje ilegalne paralelne strukture na severu Kosova, zato što one drže kao taoce živote srpskih građana”.
U saopštenju se kaže da je Ashton ponovila “postizanje značajnog napretka u dijalogu”, ocenjujući to kao “konstruktivnost stranaka u ovom procesu”.
Kosovski analitičar, Azem Vllasi, u izjavi za RSE ocenjuje da različite izjave koje se čuju u Prištini, Beogradu i iz Brisela postoje iz nekoliko razloga. Najpre, navodi on, gospođa Ashton po svaku cenu se trudi da se postigne neki rezultat, ali pozicija Prištine je da nema dogovora ako bi on podrazumevao vlast za asocijaciju srpskih opština.
„To bi značilo embrion Republike Srpske, imitacija BiH ovde, a Republika Srpska u BiH danas je avet prošlosti, avet Karadžića i Miloševića. Prištinska strana to nipošto ne sme da prihvati. U Beogradu očajnički hoće da dobiju datum početka pristupnih pregovora, tako da ono što možemo očekivati jeste neki improvizovani dogovor, pa kako ga ko tumači. Ali suštinskog dogovora za rešenje problema na severu ne vidimo. Glavni zadatak kako će se to rešiti ipak leži na odlučnosti kosovske strane da reintegriše u svoj ustavni sistem deo teritorije Kosova“, kazao je Vllasi.
Thaci: Očekujemo sporazum za potpunu normalizaciju odnosa
Thaci je nakon susreta izjavio da je poseta Ashton "snažna poruka za postignut napredak na Kosovu, obećanje za podršku EU za dostignuća na Kosovu, za našu usku saradnju danas i u budućnosti, ali istovremeno smo još jednom jedinstveno izneli naše stavove, ciljeve, viziju o sigurnoj budućnosti evropskog Kosova, učlanjenog u EU i NATO, za izgradnju novog demokratskog, multietničkog i evropskog Kosova".
Susret kosovskih čelnika sa Catherine Ashton
Kosovski premijer je naveo da je održao tri sastanka za redom sa Ashton - jedan u Kancelariji premijera, sa predsednicom i sa liderima različitih političkih partija, pozicije i opozicije i ostalih etničkih zajednica.
"Bio je zajednički zaključak da se proces normalizacije odnosa između države Kosovo i Srbije treba nastaviti, u okviru poštovanja Ustava i zakona Kosova, evropskih standarda i istovremeno želim da naglasim da smo u ovom trenutku u fazi poslednjeg definisanja o postizanju sporazuma za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije, potpunu normalizaciju stanja na severu, kako bismo imali slobodno kretanje ljudi i robe, rasformiranje svih ilegalnih struktura bezbednosti, početak funkcionalizacije pravosuđa prema zakonima Kosova, potom i da se organizuju lokalni izbori i u četiri opštine na Kosovu, u sklopu zakona Kosova i da se potom formira asocijacija opština sa srpskom većinom, uvek u skladu sa Ustavom i zakonima Kosova, bez ijednog zakonodavnog ili izvršnog mandata, ili trećeg sloja vlasti", istakao je Thaci.
Premijer Kosova je izrazio optimizam da se situacija razvija u ispravnom pravcu.
"Sledeći sastanak će se desiti između premijera Kosova i Srbije 20. marta. Očekujemo da će i Beograd biti pragmatičniji u pristupu normalizacije odnosa sa Kosovom zato što je ovaj proces nepovratan. Desiće se. Srbija mora da prihvati realnost na Kosovu. Ovo je i početak priznanja de jure Kosova od Srbija, a mi se trebamo fokusirati u skladu sa Ustavom i zakonima da građanima na severu omogućimo što bolji i sigurniji život, kako bismo imali socioekonomskih investicija, da njihov život promenimo nabolje, da se integrišu u institucionalni i društveni život, i ostajemo optimistični i nadamo se da će se tako nešto desiti", izjavio je on.
Thaci je naglasio i da Priština očekuje sporazum za potpunu normalizaciju odnosa Kosova i Srbije.
"Smatram da stvari treba da se kreću brže i zainteresovani smo da budu i kvalitetnije. Svi danas vide da se napredak dešava korak po korak. Problemi su se sakupljali gotovo jedan vek, a sever u poslednjih 14 godina. U tom delu po prvi put počinje da funkcioniše zakonska država, koja nije uperena protiv ikoga već na usluzi svima. Tako da očekujem da se stvari brže kreću ka postizanju političkog sporazuma za normalizaciju dve države, potpisanog od strana delegacije Kosova i Srbije sa potpunom garancijiom EU, uz vremenske rokove i mehanizme sprovođenja. Mi ne kažemo Beogradu da se preda već da bude pragmatičniji i da se udalji od tradicionalne politike prošlosti i da radi u skladu sa evropskim standardima", podvukao je on.
Thaci je dodao i da je važno da su EU i zemlje članice koje su priznale Kosovo jedinstvene u pružanju podrške zajedničkim angažovanjima za normalizaciju odnosa dve zemlje.
Haradinaj: Nema razloga za brigu
Sastanku sa visokom predstavnicom EU nije prisustvovao lider Samoopredeljenja, Albin Kurti, što je bilo i najavljeno. Sastanku međutim, na iznenađenje, nisu prisustvovali ni predstavnici Demokratskog saveza Kosova, čiji se lider, Isa Mustafa, nalazi u Briselu.
Ramush Haradinaj, lider opozicione Alijanse za budućnost Kosova, posle sastanka je izrazio optimizam da se dešavanja kreću u pozitivnom smeru, ali da preostaje još posla.
„Iskreno vam kažem da nema određenih uslova, ne. Sastanak je bio o pronalaženju rešenja koja su u skladu sa kosovskim zakonodavstvom, a koja mogu biti adekvatna rešenja za teme koje okupiraju građane u zemlji. Tako da nema nikakvih podsticaja u pravcu u kojem ne bi trebalo da bude“, kazao je Haradinaj.
On je dodao da nije predloženo nikakvo rešenje koje nije u skladu sa Ahtisarijevim planom i da se dijalog kreće u pravcu postizanja sporazuma.
„Ne mislim da imamo razloga da se brinemo oko asocijacije, zato što ta tema ide u pravom smeru“, kazao je on, dodajući se radi na analiziranju definicija u skladu sa Ustavom i zakonima Kosova.
Nakon poslednje, šeste runde dijaloga između Beograda i Prištine u Briselu, drugoj po redu o severu Kosova, u izjavi visoke predstavnice je navedeno da je postignut izvestan napredak, ali da još predstoji izvestan rad do 20. marta, kada će se dve strane ponovo sastati.
Nadležnosti asocijacije opština sa srpskom većinom je ono što je usporilo tok dijaloga, odnosno postizanje sporazuma o severu Kosova.
Ashton se već u ponedeljak uveče sastala sa čelnicima Srbije u Briselu, a nakon tog sastanka predsednik Srbije Tomislav Nikolić, izjavio je da je dogovor sa Prištinom blizu.