Rukovodioci Muzeja Kosova u Prištini i arheolozi zabrinuti su što i posle 11 godina, arheološki i etnološki eksponati iz kosovskog muzeja nisu vraćeni iz Srbije na Kosovo. Oni tvrde da ovi eksponati predstavljaju kulturno nasleđe i da je veoma važno da se oni vrate tamo gde pripadaju.
Muzej Kosova sa mnogim izložbama, umetničkim delima i arheološkim eksponatima godišnje poseti oko 60.000 ljudi iz zemlje i sveta.
Rukovodioci ove institucije kažu da muzej pruža mnoge mogućnosti da domaći međunarodni posetioci saznaju više o prošlosti Kosova.
Ali, u muzeju nedostaje više od 1200 arheoloških i etnoloških eksponata, koji se trenutno nalaze u Srbiji.
Arbër Hadri, direktor kosovskog muzeja kaže da fali 676 arheoloških i oko 570 etnoloških eksponata. Oni su, kako navodi, tokom rata oteti i nikada nisu vraćeni. Trenutno se nalaze u Beogradu.
Hadri je izrazio zabrinutost zbog činjenice da su eksponati još uvek u Srbiji, i dodaje da je do sada, 2002. godine muzeju vraćena samo "Boginja na tronu".
„Podneli smo mnogo zahteva i tokom pregovora Kosova i Srbije u Beču, a ovo pitanje je i deo Ahtisarijevog plana, tj. da ovi eksponati treba da se vrate, i očekujemo da pitanje kulturnog nasleđa treba ostati van politike“, kaže Hadri.
Izvršiti pritisak na odogovorne u Beogradu
Sa druge strane, Haxhi Mehmetaj, arheolog i nekada direktor Instituta za zaštitu spomenika i regionalnog muzeja u Prištini, navodi da je pitanje eksponata veoma politizirano, te da se oni trebaju vratiti što je pre moguće, uzimajući u obzir, kako on kaže, kulturnu vrednost i težinu koji ovi eksponati imaju.
“Godine 1999. oduzeto je arheološko blago Kosova koje ukazuje na arheološko nasleđe još od sedmog milenijuma pre naše ere, sve do 12. i 13. veka naše ere. Navodi se da se radi o 667 eksponata, ali ti arheoloski eksponati su iz vremena neolita, šestog i sedmog milenijuma pre nove ere, kao i eksponati koji predstavljaju naše kulture i vrednosti kroz vekove“, kaže Mehmetaj.
On je kazao da i pored toga što su poduzete mnoge mere da se ovo blago vrati iz Srbije na Kosovu, još uvek ništa nije urađeno. Mehmetaj smatra da mora se izvrši pritisak na odgovorne u Srbiji, kako bi se ti eksponati vratili tamo gde im je mesto.
Direktor muzeja Hadri kaže da su eksponati koji su danas izloženi u muzeju veoma atraktivni i datiraju iz perioda neolita - 6000 godina pre nove ere - i dodaje da postoje i vredni eksponati iz bronzanog i gvozdenog doba - 4. veka pre nove ere.
On dodaje da je Kosovo nekoliko puta učestvovalo i na međunarodnim arheološkim izložbama. On je izdvojio i dobru saradnju sa londonskim muzejom, a takođe se očekuje i saradnja sa arheološkim muzejom u Parizu.
Sali Arifi, jedan od posetilaca muzeja, kaže da često posećuje ovu instituciju, navodeći da u njoj ima mnogo interesantnih eksponata.
“Često dolazim u muzej i redovan sam kad god su izložbe. Dopada mi se puno ovo mesto. Izdvojio bih mnoge interesantne arheološke stvari, koje su veoma stare i vredne, kao i brojne tematske izložbe“, kaže Arifi.
Muzej Kosova sa mnogim izložbama, umetničkim delima i arheološkim eksponatima godišnje poseti oko 60.000 ljudi iz zemlje i sveta.
Rukovodioci ove institucije kažu da muzej pruža mnoge mogućnosti da domaći međunarodni posetioci saznaju više o prošlosti Kosova.
Hadri: pitanje kulturnog nasleđa treba ostati van politike.
Arbër Hadri, direktor kosovskog muzeja kaže da fali 676 arheoloških i oko 570 etnoloških eksponata. Oni su, kako navodi, tokom rata oteti i nikada nisu vraćeni. Trenutno se nalaze u Beogradu.
Hadri je izrazio zabrinutost zbog činjenice da su eksponati još uvek u Srbiji, i dodaje da je do sada, 2002. godine muzeju vraćena samo "Boginja na tronu".
„Podneli smo mnogo zahteva i tokom pregovora Kosova i Srbije u Beču, a ovo pitanje je i deo Ahtisarijevog plana, tj. da ovi eksponati treba da se vrate, i očekujemo da pitanje kulturnog nasleđa treba ostati van politike“, kaže Hadri.
Izvršiti pritisak na odogovorne u Beogradu
Sa druge strane, Haxhi Mehmetaj, arheolog i nekada direktor Instituta za zaštitu spomenika i regionalnog muzeja u Prištini, navodi da je pitanje eksponata veoma politizirano, te da se oni trebaju vratiti što je pre moguće, uzimajući u obzir, kako on kaže, kulturnu vrednost i težinu koji ovi eksponati imaju.
“Godine 1999. oduzeto je arheološko blago Kosova koje ukazuje na arheološko nasleđe još od sedmog milenijuma pre naše ere, sve do 12. i 13. veka naše ere. Navodi se da se radi o 667 eksponata, ali ti arheoloski eksponati su iz vremena neolita, šestog i sedmog milenijuma pre nove ere, kao i eksponati koji predstavljaju naše kulture i vrednosti kroz vekove“, kaže Mehmetaj.
On je kazao da i pored toga što su poduzete mnoge mere da se ovo blago vrati iz Srbije na Kosovu, još uvek ništa nije urađeno. Mehmetaj smatra da mora se izvrši pritisak na odgovorne u Srbiji, kako bi se ti eksponati vratili tamo gde im je mesto.
Direktor muzeja Hadri kaže da su eksponati koji su danas izloženi u muzeju veoma atraktivni i datiraju iz perioda neolita - 6000 godina pre nove ere - i dodaje da postoje i vredni eksponati iz bronzanog i gvozdenog doba - 4. veka pre nove ere.
On dodaje da je Kosovo nekoliko puta učestvovalo i na međunarodnim arheološkim izložbama. On je izdvojio i dobru saradnju sa londonskim muzejom, a takođe se očekuje i saradnja sa arheološkim muzejom u Parizu.
Sali Arifi, jedan od posetilaca muzeja, kaže da često posećuje ovu instituciju, navodeći da u njoj ima mnogo interesantnih eksponata.
“Često dolazim u muzej i redovan sam kad god su izložbe. Dopada mi se puno ovo mesto. Izdvojio bih mnoge interesantne arheološke stvari, koje su veoma stare i vredne, kao i brojne tematske izložbe“, kaže Arifi.