Apatija, nezainteresovanost i osećaj beznadežnosti i nemoći da se bilo šta promeni u njihovom životu, jeste osnovna slika stanja subotičke sredine kada je reč o mogućnosti građana da utiču na lokalnu politiku. Do ovakvih podataka došao je Centar za istraživanja u politici "Argument", koji je tokom septembra pitao Subotičane da li i koliko utiču na političke odluke u svom gradu.
Po ovome Subotica se ne razlikuje od drugih sredina, jer je takvo stanje zahvatilo najveći deo društva, odnosno apatija je direktna posledica aktuelnog načina sprovođenja politike, navodi Slobodan Martinović, koordinator istraživanja
"Na prvom mestu dominira ta apatija kod građana, koja je rezultat opšteg stanja u durštvu i gotovo potpune nezainteresovanosti da se participira, jer se smatra da to praticipiranje i ne može ništa promeniti odnosno da i nema smisla. Veoma mali procenat ispitanih građana je rekao da učestvuju u procesu političkog odlučivanja. To se u stvari prebacilo na teren tzv. predstavničke demokratije, to jest odluke se donose kroz političke partije, tako da se participativni učešće deo građana izgubio. Građani Subotice uz to imaju veoma malo znanja o načinu na koji bi mogli biti ukljčeni u proces donošenja odluka", kaže Martinović.
On napominje da su krivi i sami građani ali i organi lokalne vlasti, jer u nadležnmosti je i tih organa vlasti da građane informišu, ali i da ih na nekim način edukuje o mogućnostima participacije. "Jednostavno, ne postoji izgrađen mehanizam partnerstva između lokalne vlasti i samih građana", napominje Martinović.
Zadovoljavanje privida demokratije odnosno uključivanje javnosti u proces donošenja odluka svodi se uglavnom na javne rasprave koje su samo formalnog karaktera i bez ikakvog uticaja na proces donošenja odluka.
"Te javne rasprave koje sprovode organi lokalne vlasti su više- manje formalne, i ništa suštinski ne menjaju, i zbog toga građani uglavnom i imaju rezervi prema svom učestvovanju u političkom životu", navodi Martinović.
Po njemu, takvo stanje se može promeniti jedino na inicijativu samih građana.
"Hteli mi to ili ne, od toga angažovanja odnosno takvog pulsiranja građanskog aktivizma zavisiće i brzina promena u lokalnim zajednica. Ako smatramo da se ništa ne može promeniti, i da je ovo normalno stanje, onda ne znam čemu se možemo nadati".
A kako sami Subotičani vide ulogu i mogućnost građana da učestvuju u političkom životu zajednice?
"Mislim da velika većina građana učestvuje u političkom životu jedino na dan izbora. Kada taj dan prođe, oni imaju veoma malo mogućnosti i moći da menjaju stvari i utiču na mišljenje svojih izabranih predstavnika, dok ovi sa druge strane nemaju neku volju da poslušaju svoje birače, i tu se njihova saradnja završava", navodi S.A. pravnik.
"Na žalost, građani imaju sve manje i volje i želje, ali i vere u to da mogu da izmene neke političke odluke. Evenatulano mogu da utiču na svoje lične probleme, znači da krenu u neki štrajk glađu, jer se time očito mnogo više postiže, nego drugim vidovima borbe", mišljenje je profesorice istorije I.S.