Tačno pre 18 godina, ratni užasi iz Hrvatske počeli su da se prelivaju na Bosnu i Hercegovinu. Jedan mali broj beogradske intelektualne elite pokušao je na razne načine da se suprotstavi narastajućem ratnom užasu. Milošević i njegova ratna mašinerija ipak su bili daleko moćniji držeći sve mehanizme represije u svojim rukama.
Iz Inicijative mladih za ljudska prava koja organizuje sećanje na projekat Rimtutituki, kaže za RSE da postoje dva razloga zbog kojih je važno sećati se mirovnih akcija početkom 1992. godine:
“Jedno je da obeležimo početak rata na području Bosne i Hercegovine, a drugo je da podsetimo da je i u to vreme postojao u Beogradu i Srbiji antiratni pokret. Taj pokret, pre svega, činili su pripadnici intelektualne i kulturne elite i oni su svojom hrabrošću pokazali jedno drugačije lice Srbije. Mi želimo da pošaljemo poruku i za budućnost da su i u takvim vremenima postojali ljudi koji su videli šta se sprema i do čega će nas dovesti ratna politika Slobodana Miloševića i njegovog režima u Srbiji”, kaže Dragan Popović.
Projekat se dogodio spontano
Jedan od važnih trenutaka u novijoj istoriji mirovnih pokreta u Srbiji je i stvaranje benda Rimtutituki.
Beogradski muzičari Zoran Kostić-Cane, Nebojša Antonijević-Anton, Borko Petrović, Srđan Gojković-Gile, Goran Čavajda-Čavke, Zoran Radomirović-Švaba, Ljubomir Jovanović i Milan Mladenović osnovali su u proleće 1992. godine antiratni sastav ,,Rimtutituki".
Bez dozvole za javni nastup, osmorica članova ,,Ekatarine Velike", ,,Partibrejkersa" i ,,Električnog orgazma" su u otvorenom kamionu kružili beogradskim ulicama, delili singl, izvodili pesmu ,,Slušaj 'vamo" i njenim refrenom ,,Mir, brate, mir" podigli glas protiv rata.
Jedan od najdirektnijih učesnika projekta Rimtutituki, koji nije bio samo “poziv muzikom protiv rata”, već daleko veći i značajniji u svojoj ideji, Srđan Gojković Gile iz benda Električni orgazam, kaže za RSE da se čitav projekat dogodio spontano, bez previše planiranja i kao odgovor na nasilnu mobilizaciju:
“Koliko se sećam, Cane i Čavke su u nekom direktnom razgovoru pokrenuli ideju da snimimo neku pesmu i bukvalno sutradan smo zakazali prvu i jedinu probu na kojoj smo i komponovali pesmu “Slušaj vamo”. Bio je dogovor da ta ploča ne sme da bude ni u kakvoj vrsti prodaje i da će izdavač biti radio B92. Koncept je bio jednostavan, zamislili smo da na kamionu sviramo tu pesmu i da delimo singl građanima”.
Nada sve manja
U akciji je aktivno učestvovao i Radio B92 uz čiju je pomoć odštampan promotivni singl sa pesmom "Slušaj 'vamo'', koji je korišćen kao podrška akciji. Mnogi se sećaju trošnog kamiona na kojem su muzičari izvodili taj singl. Veran Matić, direktor B92, za RSE otkriva jednu zanimljivost u vezi sa tim kamionom:
“Ivan Stambolić je, evo ja sada prvi put o tome govorim, dao novac i za iznajmljivanje kamiona, ali i za koncert koji smo kasnije organizovali”.
Matić ističe da mu je i sada teško da se vraća u taj period ispunjen neprestanim sukobima sa režimom i da je sa protokom vremena, nada da će se rat ipak zasutaviti, postajala sve manja:
“Bio sam ubeđen da možemo nešto da uradimo sve do onog trenutka dok nisu prekinute telefonske veze. Već u drugoj polovini 1992. godine bilo je veoma teško. Opozicija je krenula da se svake godine pretvara u novih pet stranaka i bilo je teško sažimati energiju, jer se ona, suprotno našim očekivanjima, sve vreme rasplinjavala. Poslednji mesec okupljanja te energije bio je maj te godine i nakon toga sve je počelo da se rasipa”.
Mnogobrojne akcije
Projekat Rimtutituki bio je samo deo akcija koji je tadašnji B92 sprovodio suprotstavljajući se režimu Slobodana Miloševića. Veran Matić, podseća na te akcije:
“Krajem januara 1992. godine smo imali projekat “SPS radio” kada smo izveli samozabranjivanje i time praktično istinski sprečili zabranjivanje radija tako što smo Beograd digli na noge. Nakon toga je usledila akcija “Rimtutituki” i odmah nakon toga smo imali “Beogradske barikade protiv sarajevskih barikada”. Nakon toga, bila je akcija “Sve predsednikove bebe”, pa onda koncert “Ne računajte na nas” koji je okupio oko 50.000 ljudi u samom centru Beograda. Čim su se uvele sankcije imali smo akciju “Miting debelih Srba protiv sankcija”, a tih dana, mada se to često zaboravlja, bilo je prikupljeno oko 800.000 potpisa za povlačenje Slobodana Miloševića sa vlasti. U to vreme izveli smo i jednu od najmonumentalnijih akcija “Crni flor” koja je celom svetu pokazala da je najmanje 100.000 ljudi izašlo na ulice Beograda i usprotivilo se ratu”.
Profesor na Beogradskom Univerzitetu Ljubiša Rajić, koji je početkom 1990 – ih bio aktivan u nekoliko mirovnih organizacija, kaže za RSE je teško tvrditi da je većina građana bila za rat, ali da je atmosfera pre 18 godina bila takva da svako onaj ko je bio proriv rata, jednostavno, nije imao šanse:
“Naše nastojanje da se sperči rat je, zapravo, više bilo nastojanje da se početak rata odgodi, a kada je rat već počeo, onada da koliko-toliko pomognemo onima koji su tim ratovima bili pogođeni. U svakom slučaju, nijedna mirovna akcija u bivšim republikama SFRJ nije uspela, sem da skrene pažnju delu javnosti na početak rata i na ono što će se događati”.
Tačno 18 godina kasnije jedan od najznačajnijih mirovnih projekata Rimtutituki, biće obeležen u centru Beograda, nastupima grupa "Repetitor","Multietnička atrakcija", "Lira vega", "Stuttgart online" i "Superkvartet".