Piše: Marija Kugelj, priredila Anamaria Ramač Furman
U ukrajinskom ratu, osim oružja, vrlo važnu ulogu igraju internet i sva ostala sredstva masovnog komuniciranja. Da bi se izborili sa vrlo uspešnom ruskom propagandom, Centar za strateške komunikacije NATO-a sa sedištem u Rigi organizovao je obuku analitičara, psihologa i vojnika iz 11 zemalja Severnoatlanske alijanse. Glavni predmet je upoznavanje metoda kojima se služi propaganda Kremlja.
Trening traje tri meseca i trenutno je na kursu 20 polaznika kojima su predavači sa londonskog Instituta za izučavanje ponašanja. Program finansira Vlada Kanade, a razradila ga je “Laboratorija strateške komunikacije” koja se, po narudžbi vlasti ili vojske neke zemlje, bavi kontrapropagandom.
Bivši vojni eksperti za informacione i psihološke operacije podučavaće polaznike škole u Rigi kako “osetiti puls” javnog mnenja, koja informacija će se “primiti” i na koju vrstu publike, te koje posledice i promene može izazvati.
Bivši komandir Britanske kraljevske flote, doktor filozofije i filologije, autor nekoliko knjiga, Steve Tatham penzionisao se prošle godine nakon 25 godina službovanja. Tatham, koji je služio u Sijera Leoneu, Iraku, Istočnoj i Severnoj Africi, Avganistanu, za Radio Slobodna Evropa kaže:
“U poslednjih dvadeset godina Severnoatlantska alijansa počela je bivati svesna u kakvim se okvirima mogu odvijati budući konflikti. Shvatili su takođe da brojčana prednost u tenkovima, brodovima i vojnicima nije dovoljna za uspeh u ratu. Na značaju su dobile sposobnosti da formiraš tuđe mišljenje, da ubediš ljude u svoju stranu priče, da na njih izvšiš pritisak, bez mučenja. Upravo iz tog razloga mi treba bolje da shvatamo ljudsko mišljenje, da shvatimo mehanizam uticaja, i kako na njega reaguju ljudi“, kaže Steve Tatham.
Centar za strateške komunikacije NATO-a u Rigi prošle godine je objavio istraživanje “Analiza ruske informativne kampanje protiv Ukrajine”. Autori su naročito proučavali rusko delovanje na Tviteru, gde su zabeležili različite aktivnosti, iza kojih medjutim stoji sistem.
Na primer, proputinovski orjentisani korisnici, koji su za to posebno plaćeni, formiraju grupe u kojima svaki korisnik zasebno ima mali broj sledbenika, ali svi oni šire jedno isto saopštenje. Tako se stvara mreža korisnika sa manjim ili većim stepenom uticaja u tviter-sredini koji na svojim nalozima objavljuju saopštenja jedni drugih. Ta se saopštenja onda stalno komentarišu kako bi bili primećeniji u mreži.
Posebna grupa antiukrajinskih tviteraša organizovala je fiktivnu diskusiju kako bi prikupila što više tvitova.
"Naši protivnici u informativnim ratovima koriste veoma sofisticirane tehnike da bi širili svoj uticaj. Na primer, na Tviteru, “Fejsbuku” ili Jutjubu imate ogroman broj komentara koji svi prenose jedan određeni tip stavova i mišljenja. Organizovani korisnici mreža tako stvaraju dojam da je kod većine ljudi preovladao stav koji su hteli plasirati. Vi se možda nećete saglasati sa tim komentarima koji su postavljeni pre vas, ali kad ih čitate u tako velikim količinama počnete da se pitate da li je vaš stav ispravan, počinjete da sumnjate. Ovu tehniku koriste kako takozvana “Islamska država”, tako i Rusija u informativnom ratu protiv Ukrajine", objašnjava Steve Tatham.
RSE: Mogu li se odrediti postupci po kojima se šire takve informacije?
Tatham: Uveren sam da se ovakvi postupci brižno razrađuju jer je evidentno da su uloženi veliki napori kako bi se stiglo do što većeg broja ljudi. Ali informacione tehnologije i matematičko modeliranje nisu moj predmet. Mi se bavimo prepoznavanjem efekata koje izazivaju ove informacije na različitu publiku. Mi možemo da posmatramo ciljne grupe i da ih istražujemo, koristeći napredne metode socijalnih nauka i određujući stepen izloženosti grupe uticaju, kao i određujući mogućnosti smanjenja ovog uticaja.
RSE: Može li se naučno utvrditi kako ovi mehanizmi deluju na ponašanje konzumenata?
Tatham: Velika je razlika između, s jedne strane, mišljenja i, s druge strane, ponašanja ljudi koji su izloženi propagandi. Ne reaguju svi isto na neku informaciju. Na primer, u celom svetu mediji govore kako militanti Islamske države koriste socijalne mreže za podsticanje mladih devojaka i mladića muslimanske veroispovesti da se priključe ovoj organizaciji. I ljudi veruju da postoji direktna veza između napora ovih agitatora i odlazaka dobrovoljaca u Siriju. Ali zapravo ljudi stupaju u redove islamista iz najrazličitijih ličnih razloga. Dakle, nije njihovo ponašanje uvek direktno povezano sa informacijom koju su primili. Naše interesovanje zasniva se upravo na otkrivanju razlike između primljenih podataka i daljeg ponašanja.
RSE: Možete li navesti neki primer gde uspeh delovanja direktno ovisi o dobroj analizi?
Tatham: Pomenuo bih veoma dobar primer situacije kada je trebalo da uradimo analizu, nismo je napravili i “platili” smo zbog toga. Desilo se to za vreme moje službe u Avganistanu. Ušli smo u jedno naselje i muškarci su nas zamolili da napravimo bunar. Mi smo to učinili, ali sledećeg dana voda u njemu je bila otrovana. Muškarci su rekli da je to delo talibana. Mi smo očistili bunar, no već sledećeg dana je ponovo bio otrovan i iznova su za to okrivljeni talibani.
Ali ljudi koji su otrovali vodu nisu bili talibani, već žene iz tog naselja. One nisu želele nikakav bunar, jer su svakodnevno odlazile po vodu koja je udaljena dva do tri sata od njihova sela. Za celi posao bilo im je potrebno više od četiri sata, što su one koristile da bi pobegle od teških obaveza koje su imale u svojim kućama, i da bi provele vreme zajedno.
Muškarci su odluku o bunaru doneli ne obaveštavajući o tome žene, a one nisu bile nimalo srećne zbog toga. Da smo na vreme napravili odgovarajuću analizu nikada ne bi došlo do ove greške. Ona je sićušna, ali kad se ponovi milion puta, onda to nešto znači. Mi smo tu grešku shvatili tek kasnije.
RSE: Potrebna su dakle posebna saznanja i veštine za delovanje u lokalnoj situaciji?
Tatham: Veštine koje su potrebne za suprotstavljanje sličnim pretnjama, između ostalih i ruskoj, su univerzalne i primenjive za sve saveznike NATO alijanse. Naši studenti koji su se vratili u svoje domovine moći će da primenjuju ove veštine u lokalnim uslovima ili da ih prenesu na lokalne specijaliste. Mi ovaj kurs nazivamo “trening za trenere” .
Direktorica kursa u Rigi, Gabi van den Berg objasnila je za Radio Slobodna Evropa kako se polaznici kursa nauče da prepoznaju i menjaju mehanizme ponašanja:
“Institut za izučavanje ponašanja u Londonu je razradio približne okvire koji uključuju niz teoretskih i praktičnih kurseva i treninga u različitim oblastima društvenih nauka, i objedinio ih je u jednu metodološku celinu. Mi učimo studente kako da otkriju prikrivene motive, kako da razumeju ponašanje ljudi koji su primili neku informaciju. Studenti savladavaju tehnike i načine da prepoznaju pod kojim će uslovima odredjena informacija promeniti njihov odnos prema neki saznanjima, možda čak i ponašanje, a pod kojim uslovima neće doći ni do kakve promene.
To mogu objasniti na primeru pušenja. Cilj nam je da mlade motivišemo da vode zdraviji način života i da ostave cigarete. Mnogobrojne reklamne kampanje koje finansiraju vlasti imaju veoma mali efekat. Opštepoznata je činjenica da ulaganje u kampanju protiv pušenja na televiziji predstavlja bacanje para. Sasvim drugačije će biti ako budemo posmatrali pušače i ako pri tome budemo analizirati faktore ponašanja koji formiraju zavisnost. Kako ljudi počinju da puše? Da li mladi koji puše utiču na svoje vršanjake-nepušače? Kakav uticaj ima okolina?
Da bi se izmenilo ponašanje ciljane grupe moramo se fokusirati na otkrivanje uslova pod kojima se to može učiniti. Kojim akcijama možemo postići željenu reakciju, pre nego izdavati neka saopštenja!“, kaže Gabi van den Berg.