"Trgovinski ratovi su dobri i lako ih je dobiti", izjavio je američki predsednik Donald Tramp u martu prošle godine, nakon što je povećao uvozne tarife na čelik za 25 i aluminijum za 10 odsto Kini i još nekim zemljama.
Sudeći po prošlonedeljnoj odluci da poveća carine sa 10 na 25 odsto na kinesku robu vrednu 200 milijardi, te najavom da bi mogao uvesti tarife i na preostali uvoz iz najmnogoljudnije zemlje sveta u iznosu od 325 milijardi dolara - Tramp očito procenjuje da je to efikasna strategija da se izbori za povoljniji položaj američkih kompanija i smanji ogroman deficit u trgovini sa Pekingom.
"Smatram da su tarife za našu zemlju veoma moćan (mehanizam)", kazao je Tramp. Kao argument navodi da je američka ekonomija ostvarila rast u prvom kvartalu ove godine od 3,2 odsto, za razliku od 2,2 procenta u poslednjem tromesečju 2018. Takođe, u aprilu je registrovano samo 3,6 odsto nezaposlenih što je najniža stopa u poslednjih skoro 50 godina.
Pročitajte i ovo: Zaoštravanje trgovinskog rata nakon novih američkih carina KiniMeđutim, pitanje je da li je trgovinske ratove lako dobiti. Naime, uprkos pooštravanju tarifa i dobrom stanju američke ekonomije, njen deficit u trgovini sa Kinom se nije smanjio. Naprotiv, prema podacima američkog Biroa za statistiku (US Census Bureau), 2016. godine, kada je Tramp pobedio na predsedničkim izborima, Kina je ostvarila suficit u trgovini sa SAD od 346.9 milijardi dolara. Taj jaz se produbljivao i sledeće godine iznosio 375.5 milijardi, da bi u 2018. dostigao rekordnih 419,2 milijarde dolara. Doduše, kineski izvoz u SAD je pao u prvom tromesečju ove godine za 9 odsto, a američki u Kinu za 30 procenata.
Uprkos pooštravanju tarifa i dobrog stanja američke ekonomije, njen deficit u trgovini sa Kinom se nije smanjio (Na fotografiji trgovina u Šangaju)
To znači da uvođenje carina - najpre na aluminijum i čelik, onda u julu prošle godine 25 odsto na kinesku robu u vrednosti od 50 milijardi dolara, potom u septembru 10 odsto na kineski uvoz od 200 milijardi dolara - nije dalo očekivane rezultate. S obzirom da su propali višemesečni pregovori, prošle sedmice usledila je pomenuta odluka o povećanju nameta na 25 procenata i najava carina na takoreći čitav kineski uvoz, kako bi se smanjila neravnoteža u trgovini između dve zemlje.
Kineske vlasti su reagovale početkom ove sedmice najavom uvođenja carina od 25 odsto na američku robu u vrednosti od 60 milijardi dolara koja dosada nije bila obuhvaćena kaznenim merama ili na koju se od prošle godine primenjuju niže tarife.
Pročitajte i ovo: Kina: Trgovinski razgovori nisu propaliPeking je od jula prošle godine reagovao kontra carinama na američki uvoz vredan 110 milijardi dolara. Prema podacima zvaničnog Vašingtona, Kina ima na raspolaganju uvođenje dodatnih carina, kao meru odmazde, na samo još 10 milijardi dolara američkog uvoza, uključujući sirovu naftu i velike avione. Naime, Kina je izvezla u SAD u 2018-oj robe u vrednosti od oko 540 milijardi dolara, a uvezla oko 120 milijardi.
"Kina može da igra prljavije"
"Tačno je da je robna osnova na koju (Kina) može uvesti tarife mnogo uža nego kod SAD", smatra Ludovik (Ludovic) Subran, šef grupe za makroekonomska istraživanja pri Alijans (Allianz) grupi.
Međutim, zvanični Peking ima na raspolaganju druge mehanizme da oteža rad američkih kompanija u Kini, kao što su odugovlačenje carinjenja, zatim pooštravanje kontrole slanjem raznih inspekcijskih službi, što bi zakomplikovalo njihovo poslovanje.
Pročitajte i ovo: Walker: Od 'meke' do 'oštre' moći Rusije i KineNaime, američke kompanije su od početka 1990-ih investirale u Kinu skoro 300 milijarde dolara, od proizvođača automobila do finansijskog sektora.Kina je drugo po veličini tržište za američka vozila. Međutim, kineski potrošači su u 2018-oj kupili tek nešto više od 100.000 četvorotočkaša iz SAD, za razliku od 260.000 prethodne godine, zbog povećanja carina sa 15 na 40 odsto.
"Prvo što treba primetiti jeste da Kina nije zemlja sa vladavinom prava već autoritarna", ističe Džekob Kirkegard (Jacob Kirkegaard), analitičar Instituta Peterson u Vašingtonu, koji upozorava da poslovanje američkih firmi u Kini može biti ugroženo zbog Trampove antagonističke politike. "Dakle, u slučaju tog scenarija, Kina potencijalno može da igra mnogo, mnogo prljavije nego SAD", upozorava Kirkegard.
- Moglo bi Vas zanimati i ovo: Srpski svileni put ili svileni gajtan / Vatromet kineskog uticaja na Balkanu
Ludovik Subran ističe da se američke kompanije najviše pribojavaju scenarija da im zvanični Peking počne otežavati transfer profita ostvarenog u Kini na inostrane račune. On dodaje da kineske vlasti mogu da iskoriste državne medije za vođenje kampanje u cilju okretanja svoje srednje klase protiv poznatih američkih brendova kao što su automobili Dženeral Motorsa, Ajfon mobilni telefoni, pa čak i Boingovi avioni. "Ekonomski patriotizam (u Kini) je na veoma visokom nivou", objašnjava Subran.
Takođe, pojedini ekonomski potezi Pekinga imaju i političku pozadinu, kao što je ograničavanje uvoza soje iz SAD, što posebno pogađa države Ajova i Viskonsin, koje mogu imati presudnu ulogu u Trampovom nastojanju da se izbori za drugi mandat 2020. godine.
"Ekonomski patriotizam (u Kini) je na veoma visokom nivou", objašnjava Subran (Na fotografiji trgovina u Pekingu)
Kina ima na raspolaganju i uzvratne mere koje sežu izvan trgovinskih odnosa, odnosno iz domena valutnih kurseva, što je takođe izvor sporova sa Vašingtonom.
Mark Zandi, glavni ekonomista u "Mudis Analitiks" (Moody’s Analytics) ukazuje da bi zvanični Peking mogao da devalvira svoju valutu juan, kako bi ublažio negativne efekte američkih carina. Vlasti u Pekingu su poslednjih godina pristale da spreče pad vrednosti svoje valute na pritisak zapadnih vlada, koje su smatrale da slab juan omogućava da kineska roba bude jeftina, a što nije u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije o fer trgovini. Ponovno slabljenje juana dodatno bi narušilo postojeću neravnotežu u trgovini Kine sa zapadnim zemljama.
U igri je i krajnja opcija da Kina prestane da kupuje ili počne da rasprodaje državne obveznice kojima SAD finansiraju veliki dug od 22 hiljade milijardi dolara. Naime, Kina poseduje ove vrednosne papire u iznosu od 1,2 hiljade milijardi dolara. Međutim, mnogi eksperti smatraju da bi takav radikalan potez bio dvosekli mač. Svakako bi naneo štetu SAD, ali i Kini, jer bi u tom slučaju pala vrednost američkih obveznica kojima raspolaže zvanični Peking.
Zazor SAD od uspona Kine
Uprkos razlikama poslednjih meseci, sve do početka maja je izgledalo da je sporazum dve zemlje na pomolu. Zbog toga je od januara ove godine vrednost akcija na berzama prosečno porasla za 13 odsto.
Međutim, Tramp je optužio zvanični Peking da je prekršio dotadašnje dogovore i nastojao da ih izmeni u finalnoj verziji, pre svega odredbe o zaštiti intelektualne svojine i načinu primene sporazuma.
I prethodni predsednici SAD su optuživali Kinu za krađu američke tehnologije, što je omogućavalo njenim kompanijama da postanu konkurentne sa zapadnim. Zvaničnici iz Trampove administracije upozoravaju da Kina pokušava da dominira globalnom 5G telekomunikacionom mrežom na netransparentan način, zbog čega je njeno instaliranje u SAD do daljnjeg zabranjeno.
Takođe, zvanični Vašington je odranije kritikovao praksu Pekinga da uslovljava pristup stranih kompanija kineskom tržištu transferom njihovih tehnologija domaćim preduzećima sa kojima su morali da ulaze u zajedničke projekte.
Jedna od tačaka sporenja Pekinga i Zapada jeste praksa da kineska državna preduzeća dobijaju ogromne subvencije (Na fotografiji kontejneri državne kompanije Čajna šiping, CSSC)
Majkl Pilsbari (Michael Pillsbury), analitičar Instituta Hadson i autor knjige "Stogodišnji maraton: kineska tajna strategija da zameni Ameriku kao globalnu supersilu" (The Hundred Year Marathon: China’s Secret Strategy to Replace America As the Global Superpower), podseća da Kina ima dugu istoriju kršenja obećanja Zapadu. Najpre je odbijala da poštuje pravila Svetske trgovinske organizacije nakon što je postala njena članica 2001, pa do neispunjavanja obećanja predsednik Si Džingpinga američkom kolegi Baraku Obami da neće militarizovati Južnokinesko more. Imajući to u vidu, snažan mehanizam za kontrolu primene jeste nužan preduslov da SAD prihvate bilo kakav trgovinski sporazum sa Kinom, smatra Pilsbari.
Jedna od tačaka sporenja Pekinga i Zapada jeste praksa da kineska državna preduzeća dobijaju ogromne subvencije, što čini tržišnu utakmicu neravnopravnom. Zbog toga u Vašingtonu gledaju sa podozrenjem prema kineskom projektu "Jedan pojas, jedan put", smatrajući da će zajmovima sa niskim kamatama i gradnjom infrastrukture siromašnije zemlje biti u podređenom položaju prema Pekingu.
Pročitajte i ovo: Put svile ili put u dužništvoKaznene mere prema Kini su jedno od retkih pitanja oko kojeg ključne političke ličnosti u SAD imaju sličan ili isti stav, poput lidera demokrata u Senatu Čaka Šumera (Chuck Schumer) i republikanca Marka (Marco) Rubija.
Kako piše "Njujork tajms" (The New York Times), to je značajna promena stava u odnosu na preovlađujuće mišljenje u SAD nakon smrti dugogodišnjeg kineskog lidera Mao Ce-Tunga 1976. da će bliskija ekonomska saradnja sa ovom zemljom dovesti do njene postepene demokratizacije i uključivanja u međunarodni ekonomski poredak koji uglavnom počiva na zapadnim liberalnim idealima.
Kina je zaista ostvarila impresivan ekonomski rast. Njen proizvodni sektor je danas veći nego američki, nemački i južnokorejski zajedno.
- Može Vas zanimati i ovo: 'Mesečari' – kako klizimo u treći svetski rat
Međutim, poslednjih godina Kina postaje sve autoritarnija na unutrašnjem planu ubrzano jačajući svoju armiju. Stejt department procenjuje da su kineske vlasti smestile između 800.000 i dva miliona muslimana u provinciji Singđang u kampove ograđene bodljikavom žicom, što u Pekingu negiraju. Na vojnom planu, Kina je izgradila arhipelag vojnih baza na veštačkim ostrvima u Južnokineskom moru, ima najveću mornaricu na svetu i izvodi vojne vežbe i u istočnoj Africi i Baltičkom moru, piše "Njujork tajms".
Priprema za sukob civilizacija
Odeljenje američkog Stejt departmenta za planiranje, čiji je direktor Kiron Skiner (Skinner) priprema se, kako piše "Vošington Igzeminer" (The Washington Examiner), "za sukob civilizacija" sa Kinom. Ovo odeljenje skicira "Pismo iks (X)", po ugledu na čuveni "Članak X" Džordža Kenana (George Kennan) iz 1947. godine u kome je obrazložio tezu o nužnosti obuzdavanja (containment) Sovjetskog Saveza na početku Hladnog rata. Skiner opisuje veliko nadmetanje sa Kinom kao "borbu sa zaista drugačijom civilizacijom i ideologijom, koju SAD do sada nisu vodile". Kina "predstavlja jedinstven izazov…jer režim u Pekingu nije ’dete’ zapadne filozofije i istorije". Hladni rat je predstavljao "borbu unutar zapadne porodice", dok predstojeći sukob sa Kinom je "prvi put da imamo veliku silu kao takmaca koja nije bele rase (Caucasian)", navodi Skiner.
Pročitajte i ovo: Ko će prvi trepnuti u igri nerava SAD i KineTreba podsetiti da su SAD bile u sukobu i sa Japanom tokom Drugog svetskog rata, čije stanovništvo takođe nije bele rase. Međutim, to sve pokazuje da su sporovi oko trgovine između Kine i SAD samo vrh ledenog brega u veoma komplikovanim odnosima dve najmoćnije države, čija će borba za primat obeležiti međunarodne odnose u narednim decenijama
Trampova optužba na račun Pekinga da je prekršio dotadašnje dogovore i odluka o uvođenju carina, zatekla je kineske vlasti.
"Čak i ako bi Si (Đingping) i Tramp postigli neku vrstu sporazuma, dugoročno gledano bilateralni strateški odnosi su već zapali u teškoće", smatra Žang Jian, profesor Univerziteta u Pekingu.
Kina: SAD narušavaju naš suverenitet
Kako piše "Njujork tajms", mnogi u Kini doživljavaju SAD kao silu čija moć opada, ali koja i dalje nastoji da nametne svoju volju svetu. Zvanični Peking smatra da ima pravo da povrati svoj istorijski status kao dominante regionalne sile u Aziji. Takođe, da Kina može da širi svoj uticaj, pre svega investicijama u ekonomiju u Aziji, Africi i drugde u svetu, u trenutku kada se SAD od dolaska Donalda Trampa na mesto predsednika odustaju od svoje privrženosti globalnom poretku uspostavljenom nakon Drugog svetskog rata.
Ne samo kineske vlasti već i građani doživljavaju pojedine zahteve Trampove administracije kao narušavanje njihovog suvereniteta - uključujući stav da promene u trgovinskom sporazumu treba verifikovati usvajanjem zakona u kineskom parlamentu.
Za sve nacionalističkije javno mnjenje u Kini, američki zahtevi bude negativna sećanja na neravnopravne ugovore koji su joj nametnule zapadne sile u 19. veku.
Ne samo kineske vlasti već i građani doživljavaju pojedine zahteve Trampove administracije kao narušavanje njihovog suvereniteta (Na fotografiji kineski vojnik ispred Ambasade SAD u Pekintu)
Da li je Si otišao predaleko?
Si Đingping, najmoćniji kineski lider od Mao Ce-Tunga, došao je na vlast u trenutku kada je domaća privreda bila na vrhuncu, dok se američka još oporavljala od globalne krize iz 2008. Promovisao je projekat "kineski san" a Baraku Obami je predložio "Novi model za regulisanje odnosa velikih sila", odnosno G2 (SAD i Kina). Međutim, po rečima Ji Ženg Lijana, profesora ekonomije na Univerzitetu Jamnaši Gakuin u japanskom gradu Kofu, to su bili potezi u cilju jačanja njegovog prestiža, ali koji ga nisu obavezivali.Trgovinski rat je među prvi pravim testovima njegovih državničkih sposobnosti. Svi kineski komunistički lideri od 1949. uviđali su važnost odnosa sa SAD-om, radeći intenzivno na njihovom poboljšanju.
Mao Ce-Tung je svojom "ping-pong diplomatijom" probio led 1971, postigavši istorijski sporazum sa predsednikom SAD Ričardom Niksonom (Richard Nixon), koji ga je podržao u sporu sa Sovjetskim Savezom. Potom je Deng Sijaoping otvorio zemlju prema SAD, nastojeći da privuče njene investicije i tehnologiju. To je rezultiralo odlukom Džimija Kartera (Jimmy Carter) 1979. da prizna vlasti u Pekingu kao jedinog međunarodnog predstavnika Kine umesto vlade na Tajvanu. Generalni sekretar Komunističke partije Kine Hu Jaobang je pozvao tokom 1980-ih Miltona Fridmana (Friedman) i ostale američke ekonomiste da posete Peking i daju savete. Kineski lider Đijang Cemin je posetio SAD 1997. i tom prilikom stavio na glavu kaubojski šešir. Bil Klinton (Bill Clinton) je tada podržao ulazak Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju. Tokom mandata Hu Đintaoa (2003-2013), Kina je vešto iskoristila otvorenost američke privrede za izvoz jeftine robe, što je dovelo do veliko rasta trgovinskog suficita za zvanični Peking.
Pročitajte i ovo: Krunisanje kineskog crvenog cara"Međutim, gospodin Si je agresivni tvrdolinijaš. Pod njegovim rukovodstvom u državnim medijima se širi antiamerička retorika. Kineska vlada je eksplicitno iskazala želju da dovede u pitanje američko vojno prisustvo u Aziji. Povlači agresivne poteze prema Tajvanu i u Južnokineskom moru. Šalje kineske borbene brodove kroz američke vode u blizinu Aljaske", ističe Lijan.
Doduše, na nedavnom samitu sa EU u Briselu u martu, Kina je pristala da omogući članicama ovog bloka "olakšani" pristup kineskom tržištu, okonča obavezni transfer tehnologije stranih kompanija koje investiraju u nju i razmotri ukidanje državnih subvencija domaćim firmama. To je, po Lijanovom mišljenju, očiti korak nazad za Peking koji će otupiti njegove globalne ambicije.
U tom smislu je zanimljiva istorijska analogija. Kada je krajem 1950-ih Mao Ce-tung pokušao da dovede u pitanje vodeću ulogu Sovjetskog Saveza u komunističkom svetu, Moskva je reagovala povlačenjem pomoći i stručnjaka iz Kine, što je bio veliki udarac za njenu zaostalu ekonomiju.
"Kao Mao sa Sovjetima, tako i Si možda pretvrdo i prerano dovodi u pitanje globalnu lidersku poziciju SAD", ocenjuje Lijan. Naime, uprkos još uvek impresivnoj stopi ekonomskog rasta od 6,4 odsto, Kina se suočava sa ozbiljnim problemima kao što su starenje stanovništva, zbog čega je sve veći nedostatak radne snage, zatim dugom većim od 300 odsto u odnosu na bruto društveni proizvod.
Američke carine će dodatno pogoršati stanje.
Na nedavnom samitu sa EU u Briselu u martu, Kina je pristala da omogući članicama ovog bloka "olakšani" pristup kineskom tržištu
Teret za potrošače
Međunarodni monetarni fond (MMF) je upozorio da povećanje carina predstavlja "pretnju po globalnu ekonomiju". "Kao što smo videli i ranije, svi gube u dugotrajnom trgovinskom sukobu", saopštio je MMF, pozivajući na "brzo rešenje".
Vrednost akcija na berzama je drastično pala zbog tenzija između Pekinga i Vašingtona. Samo u ponedeljak američki indeks Dau Džouns (Dow Jones) je izgubio vrednost za 2,4 odsto. To će pogoditi kinesku ekonomiju, ali i američku, mada Tramp tvrdi da američki potrošači neće platiti nikakvo povećanje carina.
Prethodne carine od 10 odsto na kinesku robu u vrednosti od 200 milijardi dolara delimično su apsorbovali američki uvoznici smanjujući svoje marže. Međutim, to će biti mnogo teže sa tarifama od 25 odsto. To znači da će teret osetiti i američki potrošači zbog rasta cena.
Konsultantska agencija Trade Partnership Worldwide, sa sedištem u Vašingtonu, procenjuje da će 934.000 ljudi ostati bez posla u narednih godinu dana nakon uvođenja carina prošle sedmice.
Prema nekim optimističnijim prognozama, koje navodi britanski "Ikonomist" (The Economist), trgovinski rat neće dramatičnije poremetiti dosadašnje ekonomske tokove, jer polovina kineskog uvoza, na koje je Vašington dosada uveo carine, čini svega dva odsto lične potrošnje u SAD i tek pet odsto poslovnih investicija. Takođe, iako je i dalje najveći svetski izvoznik, Kina se sve više okreće domaćoj potrošnji kao pokretaču ekonomskih aktivnosti, tako da je neće dramatično uzdrmati američke tarife. Dok je 2006. godine izvoz činio čak 36 odsto kineskog bruto društvenog proizvoda, taj udeo je sada pao na 17,9 procenata. Međutim, prema pesimističnijim prognozama, carine na sveukupni kineski izvoz u SAD uticale bi na smanjenje njenog ekonomskog rasta od dva odsto u narednih godinu dana, ocenjuje švajcarska banka UBS. Izvoz čini svega 13 odsto američkog bruto društvenog prozvoda.
Konsultantska agencija Trade Partnership Worldwide, sa sedištem u Vašingtonu, procenjuje da će 934.000 ljudi ostati bez posla u narednih godinu dana nakon uvođenja carina prošle sedmice. Ukoliko Vašington nametne tarife i na preostali kineski izvoz, tada postoji rizik od gubitka 2,1 miliona radnih mesta. Istovremeno, to će opteretiti budžet četvoročlane američke porodice za dve hiljade dolara godišnje zbog rasta cena.
Što spor postane ozbiljniji i nepredvidiviji, veći je rizik po sve involvirane učesnike, ističe Mark Zandi.
"Sve su veći izgledi da se načini pogrešni korak. Čak iako se (Tramp) povuče, već je napravio štetu. Poslovni odnosi počivaju na poverenju, a on to ruši", dodaje Zandi.
Od rata zbog 'lala' do nagodbe sa Japanom
Trgovinski sporovi su kroz istoriju često rezultirali pravim ratom, kao što je slučaj Velike Britanije i Holandije u 17. veku u vreme drastičnog skoka cena lala, kao sada bitkoina. Jedan od uzroka američkog rata za nezavisnost krajem 18 stoleća bili su i previsoki britanski porezi. Takođe, skoro stoleće kasnije Američki građanski rat (1861-1865) je prema nekim mišljenjima bio posledica protekcionizma u cilju zaštite industrije, pa se carinama vršila preraspodela bogatstva u korist zemalja na Severu, jer su zemlje na Jugu proizvodile pamuk.
"Opijumski rat" u 19. veku je vođen da bi se Kina naterala da otvori luke za britansku trgovinu.
Pročitajte i ovo: Stoleće od Velikog rata koji još trajeEkonomski protekcionizam jedan je od uzroka Prvog svetskog rata.
U vreme Velike depresije, predsednik SAD Herbert Huver (Hoover) je 1930. godine podigao uvozne tarife na 20.000 proizvoda. To je naročito pogodilo ratom razorenu Evropu, što je ohrabrilo ekstremističke politike i rivalstva uoči Drugog svetskog rata.
U nastojanju da kazne Japan zbog njegove vojne kampanje u Aziji 1930-ih, SAD su mu uvele embargo na gvožđe, mesing, bakar i naftu. Pošto je 80 odsto "crnog zlata" Tokio uvozio iz SAD, bio je suočen, kako piše predavač na Univerzitetu Tsingua u Pekingu Arjun Kapur, sa opcijom "kapitulacije ili konfrontacije". Odlučio se za sukob napavši američku luku Perl Harbur u decembru 1941, čime je otpočeo rat između dve zemlje.
Međutim, Kapur navodi i drugačije situacije koje nisu dovele do otvorenog sukoba.
Predsednik SAD Ričard Nikson našao se u avgustu 1971. pod pritiskom stranih centralnih banaka. Istovremeno je bio nezadovoljan trgovinskim deficitom koga su uzrokovali visoki troškovi američkog izvoza.
Kao što je Tramp prošle godine sankcioniaokinesku telekomunikacionu kompaniju ZTE, navodeći razloge nacionalne bezbednosti, i Regan je sa istim obrazloženjem reagovao prema japanskoj Tošibi
Zbog toga je odlučio da okonča konvertibilnost američkog dolara u zlato, čime je ugrozio čitav globalni monetarni bretonvudski (Bretton Woods) sistem uspostavljen nakon Drugog svetskog rata. Zamrznuo je plate i cene na 90 dana i uveo taksu od 10 odsto na uvoznu robu "da bi osigurao da američki proizvodi ne budu u nepovoljnom položaju zbog nefer valutnih kurseva". Kao i Tramp, nije unapred obavestio američke saveznike o ovim merama, zbog čega je rizikovao recipročne mere.
Takozvani "Niksonov šok" je doveo do toga da je američki dolar postao glavna svetska valuta, odnosno ključna u deviznim rezervama svih zemalja. Istovremeno, ostale države nisu rizikovale dugoročno eskalaciju sukoba sa SAD već su se opredelile za pregovore sa Niksonovom administracijom, što je rezultiralo "Smitsonian sporazumom" 1971. godine.
Tokom 1980-ih administracija Ronalda Regana (Reagan) preduzela je mere protiv Japana zbog njegove monetarne i izvozne prakse, zbog čega su SAD imale ogroman trgovinski deficit. Kao što je Tramp prošle godine sankcioniaokinesku telekomunikacionu kompaniju ZTE, navodeći razloge nacionalne bezbednosti, i Regan je sa istim obrazloženjem reagovao prema japanskoj Tošibi. Naime, prkoseći američkim sankcijama, ZTE je prodao opremu Iranu i Severnoj Koreji, dok je tri decenije ranije Tošiba izvezla u Sovjetski Savez tehnologiju za napredne podmornice.
Kapur ističe da Tramp može izvući pouku od dvojice svojih republikanskih prethodnika da trgovinski ratovi koje je pokrenula Bela kuća ne vode nužno katastrofi (Fotografija iz Pekinga 2017, uoči Trampove posete)
Tokio je podlegao pritisku i potpisao je sa SAD "Plaza sporazum" 1985. kojim je prihvaćena devalvacija dolara prema jenu zbog čega je američka roba postala mnogo konkurentnija u Japanu. Inače, pomenuti sporazum se poklapao sa pregovorima o stvaranju Svetske trgovinske organizacije.
Kapur ističe da Tramp može izvući pouku od dvojice svojih republikanskih prethodnika da trgovinski ratovi koje je pokrenula Bela kuća ne vode nužno katastrofi, te da mogu primorati drugu stranu na ustupke pod pretpostavkom da niko ne računa da može dobiti sve.
"Oni moraju da identifikuju i odaberu mere dovoljno oštre da bi dovele do ustupaka, ali dovoljno suzdržane da izbegnu predočavanje kineskom rukovodstvu binarne opcije - predaja u kojoj gubi ili zlokobna odmazda. Ako Trampova administracija bude težila simboličkoj, totalnoj pobedi, Amerika se može naći u situaciji da mora da prihvati neugodan poraz", konstatuje Kapur.
Tramp nastoji da izvuče maksimalno, pozivajući Kinu da nastavi da pregovara sa njim, a ne da čekaju njegovog naslednika posle izbora 2020.
"Jedini je problem što oni ne znaju da ću ja pobediti i da će biti mnogo teže postići sporazum tokom mog drugog mandata. Bilo bi za njih mudro da sada reaguju", rekao je Tramp.
U nultoj igri svi gube
Dakle, u nultoj igri (zero sum game), u kojoj jedna strana računa na apsolutnu pobedu nauštrb druge, na kraju obe gube. Kako ističe Stiven Hedlij (Steven Hadley), nekadašnji savetnik bivšeg predsednika SAD Džordža Buša mlađeg (George Bush) za nacionalnu bezbednost, to može dovesti i do oružanog konflikta između SAD i Kine.
"To će sprečiti saradnju dve zemlje u suočavanju sa globalnim izazovima, kao što su uništavanje životne okoline, terorističke pretnje, pandemijske bolesti, nedostatak vode i drugih resursa, te tehnološke promene koje mogu imati negativne posledice", upozorava.
To su, prema njegovim rečima, izazovi sa kojima nijedna zemlja ne može sama da se suoči, već jedino ako se obe zemlje zajednički angažuju. To je, na kraju, jedini način da ostvare svoje ciljeve.