Ambasada SAD u Izraelu od danas ima sedište u Jerusalimu, čime će biti realizovana odluka američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) koju su krajem prošle godine, kada je doneta, mnogi kritikovali.
Zbog toga su u Jerusalim već stigli Trampova ćerka Ivanka Tramp i njen suprug Džered Kušner (Jared Kushner), visoki savetnici u Beloj kući, koji će, kako je objavio BBC, prisustvovati ceremoniji otvaranja kao Trampovi izaslanici.
"Trampova odluka da ambasadu SAD prebaci iz Tel Aviva u Jerusalim naljutila je Palestince, a sama objava Trampovog plana poklopila se sa proslavom 70. godišnjice državnosti Izraela," navodi BBC i dodaje da se očekuje da će se Tramp na ceremoniji obratiti okupljenima putem video linka.
Pet mitova o preseljenju američke ambasade
Prvi mit koji treba izbrisati je taj da je odluka o preseljenju ambasade uništila mirovni proces na Bliskom Istoku, smatra Aron Dejvid Miler (Aaron David Miller), potpredsednik Međunarodnog centra Woodrow Wilson.
U tekstu za CNN edition, Miler navodi da je i pre Trampovih izjava o Jerusalimu taj proces jedva postojao.
Kao drugi mit autor navodi onaj koji kaže da je Trampova odluka o otvaranju ambasade u Jerusalimu bila deo strategije mirovnog procesa, jer autor tvrdi da su Trampovi potezi odraz lične i političke motivacije, a ne američkih nacionalnih interesa.
Po mišljenju autora, treba zaboraviti i na mit da odluka Trampa ne menja status grada, jer se menja mnogo toga.
"Mit broj 4 – dolazi do velikog nasilja. To ne mora nužno biti povezano sa otvaranjem ambasade, mada ne postoji način da se predvidi da li će do nasilja doći i koliko će biti ozbiljno," navodi Miler za CNN.
Kao poslednji mit autor navodi tvrdnju da je Trampova administracija "status Jerusalima uklonila sa pregovaračkog stola" jer ako i kada Trampov mirovni plan bude stavljen na sto, ključno će biti šta u njemu piše o Jerusalimu.
Američka ambasada pripada u Jerusalimu
Američka ambasada treba da bude u Jerusalimu, piše za Washington post Naftali Benet, ministar obrazovanja Izraela, koji u autorskom članku navodi i da je njeno otvaranje početak nove ere, u kojoj se odnosi u međunarodnoj zajednici zasnivaju na stvarnosti i činjenicama, a ne na fantazijama i fikcijama.
"Otvaranjem ambasade u Jerusalimu, Sjedinjene Države kažu: Izrael više nije zemlja druge klase čiji kapital svet nije prepoznao," kaže Benet.
Izrael nikada neće dovoditi u pitanje britanski, nemački ili kanadski izbor njihovog glavnog grada, pa u skladu sa tim neće očekivati ni da lociraju ambasade Izraela bilo gde osim u Londonu, Berlinu ili Otavi, piše Benet.
"Glavne gradove određuju vlade država, a ne ljudi izvana ili diplomatske posete. Ipak, iako je Izrael već davno jasno stavio do znanja da je Jerusalim glavni grad, to nije ispoštovano i naša odluka je ignorisana. Danas to počinje da se menja," kaže autor.
Britanija mora delovati protiv Trampove destruktivne odluke
Priznanje palestinske države bi poduprlo nadu u mir na Bliskom istoku i očuvalo izraelsku demokratiju, smatra dr. Alon Liel, bivši generalni direktor Ministarstva spoljnih poslova Izraela.
"Mnogi od nas nisu mogli zamisliti, poslednjih godina, da će sudbina izraelsko-palestinskog sukoba biti odlučena od spolja. Osim toga, zajednički stav bio je da samo dve strane treba da odluče o njihovoj sudbini i da nećemo dopustiti da neko drugi nametne rešenje," kaže on za The Guardian.
Budući da se spoljna intervencija u određivanju naše sudbine već događa, zašto samo SAD, pita se autor teksta i dodaje, "Zašto samo Donald Tramp? Gde je dodatni potez koji bi doveo do ravnoteže, kineski, ruski, britanski ili francuski? Ako SAD može da interveniše s jedne strane, zašto ne bi i ostale četiri stalne članice Saveta bezbednosti UN-a. Svaka od njih sledi svoje principe i to je najbolja presuda. Ili zašto ne bi odlučivali svi zajedno?"
Autor podseća i da je Parlament u Velikoj Britaniji već pozvao vladu da prizna državu Palestinu uz državu Izrael i to 2014. godine.
"Sada je vreme da se ta želja sprovede. Takav britanski čin priznanja ponovo će potvrditi palestinska temeljna prava, vratiti nadu i pomoći će stvaranje neophodnog pariteta poštovanja bez kojeg nikakav mirovni sporazum ne može biti pravedan ili održiv," navodi autor.
Preseljenje ambasade za stotine starijih stanovnika znači iseljenje
Pompa oko novog američkog konzulata skriva strahove oko 450 ruskih migranata (neki od njih su u svojim devedesetim) koji se suočavaju s neizvesnom budućnošću.
Kako navodi britanski Indipendent, radnici su danonoćno naporno radili kako bi sve bilo spremno za otvaranje ambasade.
"Sigurnost oko zgrade je nadograđena, postavljeni su saobraćajni znakovi i postavljene su CCTV kamere na tom području – obnova je, kako je rekao predsednik Tramp, koštala 400.000 dolara," navodi list.
Londonski dnevnik pojašnjava da će kada radovi zaista počnu, zgrada ambasade biti smeštena delom i u hotelu Diplomat koji je pored konzulata, koji je od danas sedište, najverovatnije privremeno, američke ambasade u Jerusalimu.
"Godinama je ovaj hotel bio iznajmljen za stanovanje oko 450 starih imigranata iz bivšeg Sovjetskog Saveza," tvrdi Indipendent i dodaje da kada za dve godine ta zgrada bude srušena njeni stanovnici nemaju gde.
Ksenija Svetlova, članica Knesseta, tvrdi da ministarstvo nema utvrđen plan o tome gde i kako će se oni premestiti, kao i da se boji da bi mogli biti prisiljeni da napuste objekat pre juna 2020. godine.