Zimska oluja izbacila je vredne komade fosilizovane smole na plažu u ruskoj eksklavi Kalinjingrad, što je izazvalo pomamu za prikupljanjem „baltičkog zlata“.
'Zlatna oluja' izbacila ćilibar na rusku plažu
Neki od desetine ljudi koji su 18. januara došli na plažu Pionerski, u zapadnoj eksklavi Rusije, Kalinjingradu.
Ljudi koriste mreže da izvuku krhotine nastale u oluji koja je zahvatila Baltičko more 17. januara. Vetar je tog dana imao udare i do 82 kilometra na sat.
Za nekoliko srećnika, ovakvi komadi sirovog ćilibara izvučeni iz krhotina izazvanih olujom čine zimski surf više nego vrednim poduhvatom.
Fotografija fabrike za preradu ćilibara u Kalinjingradu iz juna 2021.
Ćilibar je fosilizovani sok drveta koji je bio istiskivan u komade nalik dragom kamenju tokom desetina miliona godina, bilo pod zemljom ili ispod mora. Nalazi se u oblastima gde su nekada rasle praistorijske biljke nalik borovima.
Arhivska fotogragija ogrlice od ćilibara u Kalinjingradu. Ćilibar je bio cenjen tokom istorije zbog svoje prozirne, karamelne lepote.
Fragment ćilibara fotografisan na Pionerskoj plaži 18. januara. Procenjuje se da se oko 90 odsto svetskog ćilibara koji se može izvaditi nalazi u Kalinjingradu.
Muškarac u ronilačkom odelu na obali sa mrežom punom krhotina, 18. januara.
Sakupljanje rastresitog ćilibara nastalog olujama na Baltičkom moru datira vekovima. Mapa od ranih 1600-ih koja uključuje plažu koja se vidi na ovim fotografijama napominje da "kada severni vetar duva, ovde se ćilibar skuplja."
Fotografija na kojoj su lovci na ćilibar u talasima nakon oluje u oktobru 2017. na neodređenoj lokaciji u Kalinjingradu.
Policajac u Pionerskom rekao je za RSE telefonom da je upotreba teške opreme kao što su vodeni mlaznjaci, koji udaraju u pesak ili tlo Kalinjingrada da bi se otkrio ćilibar, nezakoniti -- uz izrečene skromne novčane kazne. Ali ručno skupljanje mrežama, kao što se dešava u većini slučajeva nakon zimskih oluja, jeste dozvoljeno.
Lovci na ćilibar prave mali predah na plaži 18. januara.
Vrednost kalinjingradskog ćilibara procenjuje se na više od 1.000 dolara po kilogramu, a crno tržište za njegovu prodaju i izvoz cveta. Kina je najveći svetski kupac „baltičkog zlata“.