Ambasador Sjedinjenih Američkih Država na Kosovu Jeffrey Hovenier rekao je da je njegova zemlja jasno stavila do znanja da "ne podržava nijedan sporazum koji krši Ustav Kosova" ili koji "ugrožava suverenitet, nezavisnost i multietnički karakter" Kosova.
"Snažno se protivimo stvaranju entiteta koji bi ličio na Republiku Srpsku u Bosni i Hercegovini", rekao je Hovenier nakon diskusije o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, koja je održana u američkoj ambasadi u Prištini.
Ambasador je naveo da SAD očekuju od Kosova da ispuni svoju obavezu te ponovo pozvao Vladu da da svoje predloge oko formiranja Zajednice.
Dodao je da su se na diskusiji čule razne ideje koje sada Vlada Kosova može da iskoristi.
Dvosatna diskusija iza zatvorenih vrata fokusirala se na tri stvari, kaže on. Na funkcioniranje Zajednice u praksi, u okviru pravnog okvira Kosova, te kako može doprineti ekonomskom razvoju i efektivnom pružanju vladinih usluga srpskoj i drugim manjinskim zajednicama.
"Čuli smo stavove kako Zajednica opština sa srpskom većinom može da adresira fundamentalne potrebe bilo koje zajednice, kao i funkcije za koje su sve opštine na Kosovu odgovorne, kao što su obrazovanje, zdravstvena zaštita, lokalni ekonomski razvoj", rekao je Hovenier.
Ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova Nenad Rašić je za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao da se na sastanku razgovaralo o političkom i pravnom okviru Zajednice opština sa srpskom većinom, te dodao da se radilo o "interesantnom skupu". On je naveo i da su učesnici imali argument za svoje stavove o Zajednici.
"Bilo je replika i različitog mišljenja ali sveukupno verujem da je kvalitet razgovora bio na visokom nivou", kaže Rašić.
On je naveo i da su učesnici razgovora bili "relevantni sagovornici", svesni situacije i okolnosti pod kojima je pokrenuta diskusija o formiranju Zajednice.
"Ima potencijala za dalje razgovore", zaključio je Rašić za RSE.
Rašić je 24. januara za RSE rekao da je njegov stav da se sporazumi ne mogu ignorisati i u tom kontekstu istakao da treba izanalizirati preporuke Ustavnog suda iz 2015. godine o usklađivanju formiranja Zajednice sa Ustavom i zakonima Kosova.
Srpska lista je saopštenjem za medije potvrdila da su njihovi predstavnici prisustvovali sastanku, te da su naglasili da se Zajednica mora formirati u skladu sa dogovorom iz Brisela 2013. i 2015. godine.
"Posebno je podvučeno da je potrebno da Zajednica ima izvršna ovlašćenja, odnosno baš onako kako je dogovoreno u Briselu u toku pregovora Beograda i Prištine, te da je njeno uspostavljanje obaveza koja se ne sme izbegavati jer je ona potrebna da bude krovna institucija srpskog naroda koja će štititi pojedinačna i kolektivna prava našeg naroda", navodi se u saopštenju.
Milica Andrić Rakić je sastanku prisustvovala ispred nevladine organizacije Nova društvena inicijativa. Ona je izjavila da je diskutovano o tome kako bi funkcionisala Zajednica opština sa srpskom većinom, koje usluge bi pružala, kako može da se uskladi sa kosovskim pravnim okvirom a da opet bude u skladu sa Briselskim sporazumom.
"Pozicije (učesnika diskusije) su bile veoma, veoma različite", navela je ona i dodala da je uprkos tome diskusija bila "civilizovana".
Jedan učesnik sastanka (identitet poznat redakciji RSE) je istakao da se sve vreme diskutovalo o "Zajednici unutar okvira Ustava Kosova i na osnovu odluke Ustavnog suda Kosova".
On je za RSE naveo da je sastanak bio konstruktivan ali da su preovladavali suprostavljeni stavovi.
"U prvom delu sastanka govorili su uglavnom predstavnici srpske zajednice (politički predstavnici, civilno društvo, zvaničnici institucija). Diskusija je bila sadržajna u smislu da se govorilo o pravima koja proističu iz Ahtisarijevog plana, koje su prepreke u njihovom ostvarivanju i šta se može bolje uraditi", navedeno je za RSE.
Ahtiarijev plan je dokument na osnovu kog je Kosovo proglasilo nezavisnost 2008. godine i izradilo Ustav.
Sagovornik RSE kaže da su učesnici sastanka iz redova albanske zajednice (politički predstavnici, civilno društvo, zvaničnici institucija) srpskoj zajednici postavljali konstruktivna pitanja o tome zašto je neophodno formirati Zajednicu, te isticali zabrinutost o posledicama po pravni poredak.
"Ne može se reći da je bilo više onih za Zajednicu nego onih protiv, jer tema nije predstavljena u toj formi."
Šta je prethodilo američkoj inicijativi?
Diskusija je održana na inicijativu ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Prištini 31. januara, a u njoj su učestvovali predstavnici Vlade i predsedništva Kosova, te opozicionih političkih partija i civilnog društva.
Do ovog sastanka je došlo nakon insistiranja međunarodne zajednice da Kosovo započne proces formiranja Zajednice, što je aktuelna Vlada na čelu sa premijerom Aljbinom (Albin) Kurtijem uporno odbijala, uz obrazloženje da ona nije u skladu sa Ustavom Kosova, te da ne mogu biti formirana monoetnička udruženja.
Formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom je najpre dogovoreno 2013. godine u okviru dijaloga Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa, kojim posreduje Evropska unija. Potom su 2015. godine utvrđeni principi, ali je Ustavni sud Kosova konstatovao da oni nisu u skladu sa 23 člana Ustava Kosova uz zaključak da ipak mogu biti prilagođeni statutom ili nekim podzakonskim aktom.
Strah od 'bosnizacije' Kosova
Portparolka ambasade SAD na Kosovu je za RSE prethodno navela da je cilj diskusije da se unapredi međusobno razumevanje o Zajednici opština sa srpskom većinom, te da se pruži podrška dijalogu Kosova i Srbije.
"Ovu diskusiju organizujemo u skladu sa našim trajnim ciljem da unapredimo integraciju Kosova u evropske i evroatlantske strukture i kao odraz našeg dugogodišnjeg prijateljstva i podrške narodu Kosova", navodi se u odgovoru portparolke Katherine Judd.
Visoki zvaničnici SAD su tokom januara u nekoliko navrata istakli da Kosovo mora da formira Zajednicu ali su istovremeno naveli da neće podržati bilo kakvu ideju o stvaranju nove Republike Srpske, entiteta u Bosni i Hercegovini. Takozvana "bosnizacija" Kosova takođe je jedan od razloga što Priština odbija da realizuje sporazum o Zajednici.
Na Kosovu postoji deset opština sa srpskom većinom: šest južno od Ibra - Gračanica, Štrpce, Klokot, Parteš, Ranilug i Novo Brdo - dok su četiri na severu teritorijalno povezane – Severna Mitrovica, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok.
Stav Srbije
Zvanični Beograd insistira na realizaciji Sporazuma o Zajednici opština sa srpskom većinom, ali onako kako je dogovorena u Briselu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić često u javnosti kaže da se o njoj nije trebalo pregovarati u okviru dijaloga ako će biti "samo nevladina organizacija".
U međuvremenu je premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila da je "na stolu" obećanje Sjedinjenih Američkih Država da će u januaru početi formiranje Zajedinice.
Šta je dogovoreno u Briselu?
Prvi sporazum o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom je potpisan 2013. godine i predviđa da ona bude uspostavljena na osnovu Statuta, a do njenog raspuštanja bi moglo da dođe samo na osnovu odluke opština članica.
Predviđeno je i da opštine učesnice imaju pravo da sarađuju u kolektivnom sprovođenju ovlašćenja kroz Zajednicu, te da će ona imati pun nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja.
Potom su 2015. usaglašeni principi o formiranju Zajednice, kojima se preciziraju zakonski okvir, ciljevi, organizaciona struktura, odnos sa centralnim vlastima, budžet i podrška.
Kao neki od ciljeva navode se: jačanja lokalne demokratije; vršenja punog nadzora radi razvoja lokalne ekonomije; obrazovanje; zdravstvena i socijalna zaštita; urbano i ruralno planiranje; pružanje usluga njenim članicama u skladu sa zakonima Kosova.
Ta Zajednica bi, prema Sporazumu iz Brisela, trebalo da ima Skupštinu, predsednika koji predstavlja zajednicu pred centralnim vlastima i van Kosova, potpredsednika, Savet, Odbor, administraciju, Kancelariju za žalbe, dok bi sedište trebalo da bude određeno Statutom.
Pored ostalog, u sporazumu iz 2015. se navodi da će Zajednica promovisati interese srpske manjine u odnosu sa centralnim vlastima te da ima pravo da predlaže, u skladu sa zakonima Kosova, izmene zakona i drugih propisa koji su od važnosti za ostvarivanje njenih ciljeva.