Alžir je u nedelju otvorio ogromnu džamiju na obali Mediterana pošto su godine političkih previranja u zemlji dovele da taj projekat od simbola snage i religioznosti pod sponzorstvom države postane simbol kašnjenja i prekoračenja troškova.
Velika džamija u Alžiru, koju je tokom 2010-ih gradila kineska građevinska kompanija, ima najviši minaret na svetu od 265 metara.
To je treća najveća džamija na svetu, a najveća van najsvetijih gradova islama. Bogomolja može da primi do 120.000 vernika, dok u njenu biblioteku može da stane do milion knjiga. Džamija takođe ima platformu za sletanje helikoptera.
Njen modernistički dizajn s arapskim i severnoafričkim elementima odražava alžirsku tradiciju i kulturu.
Otvaranje džamije uputiće muslimane "ka dobroti i umerenosti", rekao je Ali Mohamed Salabi, generalni sekretar Svetske unije muslimanskih ulema.
Zastupanje umerenog islama bio je ključni prioritet u Alžiru otkako su vladine snage obuzdale pobunu islamista 1990-ih, kada je krvavi građanski rat zahvatio zemlju.
Alžirski predsednik Abdelmadžid Tebune otvorio je džamiju, ali je događaj uglavnom bio svečan, pošto je džamija otvorena za međunarodne turiste i državne posetioce u Alžiru otprilike pet godina. Samo je prethodna ceremonija odložena.
Velika džamija u Alžiru ima najviši minaret na svetu od 265 metara. Njen modernistički dizajn s arapskim i severnoafričkim elementima odražava alžirsku tradiciju i kulturu. Fotografija, 21. februar 2024.
Svečanost u nedelju je omogućila da se džamija zvanično otvori za javnost na vreme da se u njoj održavaju noćne molitve tokom muslimanskog svetog meseca Ramazana, koji počinje sledećeg meseca.
Osim po gigantskim dimenzijama, džamija je poznata i po kašnjenjima i kontroverzama koje su obeležile sedam godina izgradnje, uključujući i izbor lokacije, za koju su stručnjaci upozorili da je seizmički rizično.
Tokom godina kašnjenja i prekoračenja troškova, projekat je pothranjivao gnev Alžiraca, a mnogi su rekli da bi radije izgradili četiri bolnice širom zemlje.
Pročitajte i ovo: Alžir: Hiljade demonstranata traže odlazak vladajuće eliteZvanični troškovi projekta su 898 miliona dolara.
Džamija je prvobitno bila projekat bivšeg predsednika Abdelaziza Buteflike, koji je osmislio da bude najveća u Africi. Želeo je da to bude njegova zaostavština i nazvao je "džamijom Abdelaziza Buteflike" slično kao džamija Hasana Drugog u Kazablanki u Maroku.
Ta džamija, nazvana po bivšem kralju Maroka – susedu Alžira i regionalnom rivalu – predstavljana je kao najveća afrička džamija.
Međutim, protesti koji su zahvatili Alžir 2019. i naveli Butefliku da podnese ostavku posle 20 godina na vlasti, onemogućili su Butefliku da ostvari svoje planove, džamiju nazove po sebi ili otvori je u februaru 2019. kako je planirano.
Izvor: AP