Imajući u vidu zbivanja u Ukrajini, prijem balkanskih zemalja u EU, srednjoročno posmatrano, još više dobija na značaju kako bi uplovile u bezbednije vode, pre nego što Rusija proširi uticaj na ovu regiju, kaže za Radio Slobodna Evropa Franc Lotar Altman (Franz Lothar Altmann), nekadašnji direktor balkanskog ogranka Instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja iz Berlina.
„To potvrđuje njen plan o izgradnji gasovoda Južni tok, zatim tešnja ekonomska saradnja sa Srbijom. Dakle, to neće biti standardno iskazivanje privrženosti prijemu balkasnkih zemalja u EU, kao na samitu u Solunu pre 11 godina, već naglašavanje važnosti ove regije možda još više nego ranije“.
Altman ističe da ipak ne treba očekivati velike iskorake na konferenciji u Berlinu u četvrtak kojoj će prisustvovati i lideri balkanskih zemalja, već samo potvrdu EU da je ova regija i dalje u njenom fokusu.
„Dakle, poruka će biti: možete računati na našu podršku i perspektivu članstva ali morate da ispunite uslove, odnosno sprovedete neophodne reforme“.
RSE: Da li će EU na predstojećoj konferenciji u Berlinu uspeti da ubrza neophodne reforme u balkanskim zemljama, pre svega u BiH, ili će to biti još jedan u nizu sastanaka, počev od samita u Solunu 2003, ali bez opipljivijih rezultata?
Altman: Ova konferencija je zakazana još ranije, ali je u međuvremenu dobila još veći značaj imajući u vidu zbivanja u balkanskom okruženju. Cilj ovog skupa je da se otklone bilo kakve sumnje u privrženonst EU proširenju ove regije. Naime, u balkanskim zemljama se u poslednje vreme izražava skepticizam u spremnost Unije da ih primi u svoje okrilje jer čitav proces predugo traje, a uslovi su sve oštriji. Nedvojbeno je da će i u Berlinu biti naglašeno da se kriterijumi moraju ispuniti, ali da na kraju sve zemlje regije mogu da računaju na članstvo. Primer takvog pristupa je ulazak Hrvatske u EU, a nakon toga otpočinjanje pregovora sa Crnom Gorom i Srbijom.
Na Balkanu se strahuje da ne ostane po strani nakon izbijanja krize u Ukrajini, jer su se EU, a pre svega Nemačka, fokusirale na rešenje ovog problema. Zbog toga je skup u Berlinu veoma važan da bi se potvrdilo da Balkan nije zaboravljen
Kao što sam pomenuo, na Balkanu se strahuje da ne ostane po strani nakon izbijanja krize u Ukrajini, jer su se EU, a pre svega Nemačka, fokusirale na rešenje ovog problema. Zbog toga je skup u Berlinu veoma važan da bi se potvrdilo da Balkan nije zaboravljen. Štaviše, imajući u vidu zbivanja u Ukrajini, prijem balkanskih zemalja u EU, srednjoročno posmatrano, još više dobija na značaju kako bi uplovile u bezbednije vode, pre nego što Rusija proširi uticaj na ovu regiju. To potvrđuje njen plan o izgradnji gasovoda Južni tok, zatim tešnja ekonomska saradnja sa Srbijom. Dakle, to neće biti standardno iskazivanje privrženosti prijemu balkasnkih zemalja u EU, kao na samitu u Solunu pre 11 godina, već naglašavanje važnosti ove regije možda još više nego ranije.
RSE: Verovatno će u Berlinu biti reči i o poziciji Srbije koja nastoji da balansira između EU i Rusije. Takođe, i BiH zbog protivljenja Republike Srpske nije podržala evropske sankcije Moskvi. U kojoj meri su u Briselu zabrinuti zbog ovakve pozicija Srbije i BiH.
Altman: Naravno da su zabrinuti ako zemlja kandidat ističe da joj je glavni cilj članstvo u EU, a istovremeno nije spremna da sledi spoljnu politiku evropske 28-orke. Tim pre ako se ima u vidu da se Brisel suočava sa problemom očuvanja zajedničke spoljne politike zbog različitih pozicija članica. Dodatni je problem ako zemlja kandidat od početka nije spremna da sledi spoljnu politiku Unije i to svakako brine Brisel, a naročito Berlin. Naravno, u evropskim prestonicama shvataju delikatnu poziciju u kojoj se nalazi Srbija, ali istovremeno od nje očekuju i da usaglasi svoju spoljnu politiku sa njima.
Stoga sam uveren da će na konferenciji u Berlinu biti reči o stavu Srbije i BiH prema ukrajinskoj krizi. Ne znam koliko će sadržina tih razgovora procureti do javnosti, ali će svakako iza zatvorenih vrata sagovornicima iz Srbije i BiH biti predočena zabrinutost Brisela zbog njihove pozicije.
RSE: Koliko dugo će Brisel tolerisati sedenje Srbije na dve stolice kada je reč o njenoj spoljnoj politici?
Altman: EU će svakako odlučnije reagovati ako kompanije iz Slovenije, Hrvatske ili Makedonije pokušaju da preko Srbiju prodru rusko tržište prepakovavanjem pre svega prehrambenih proizvoda.
RSE: Međutim, srpski premijer Vučić je pre nekoliko dana izjavio da će poštovati preporuke EU da njegova zemlja neće koristiti priliku nakon odluke Moskve da zabrani uvoz hrane sa Zapada i poveća izvoz u Rusiju, ali da, istovremeno, nema nameru da joj uvede sankcije. Njegova izjava je usledila nakon ed memoar-a koji je dobio iz Brisela. Da li će se u Berlinu detaljnije raspravljati o ovom dokumentu?
Pitanje koliko se može verovati garancijama koje je pružio srpski premijer. Tim pre ako se ima u vidu da vlasti u Beogradu otvoreno pregovaraju sa Moskvom o proširenju liste srpskih firmi koje mogu izvoziti na rusko tržište. To je dvostruka igra
Altman: Pretpostavljam da se neće razmatrati Vučićeva izjava, već će se prihvatiti. Međutim, pitanje koliko se može verovati garancijama koje je pružio srpski premijer. Jer, ovde nije reč samo o saopštenjima političara već i interesu raznih kompanija koje nastoje da iskoristi priliku da profitiraju na ruskom tržištu. Tim pre ako se ima u vidu da vlasti u Beogradu otvoreno pregovaraju sa Moskvom o proširenju liste srpskih firmi koje mogu izvoziti na rusko tržište. To je dvostruka igra.
Adresa za Balkan je Brisel, a ne Berlin
RSE: Kada je kancelarka Merkel izrazila nezadovoljstvo sporim reformama na Balkanu ističući da napreduje „puževom brzinom“, da li je pre svega mislila na BiH koja je etnički podeljena bez funkcionalne centralne vlade. Da li će stanje u BiH biti centralna tema konferencije?
Altman: BiH je zaista tužan slučaj i ne može se očekivati da će se stanje suštinski promeniti u bliskijoj budućnosti. Mislim da se domaći političari u dva entiteta neće usaglasiti oko formiranja snažnije centralne vlasti. Ako je Republika Srpska otvorila svoju kancelariju u Briselu, to onda pokazuje njene namere, odnosno da ne želi da preko Sarajeva ide ka EU.
Dakle, BiH je poseban slučaj o kome će biti reči u Berlinu. Raspravljaće se i o dometima reformi u Srbiji, zatim o primeni sporazuma koji je postigla sa Kosovom, imajući u vidu primedbe Brisela da taj proces teče veoma sporo. Naravno, tu je i pomenuto pitanje odnosa Beograda i Moskve.
Mislim da će se na konferenciji u Berlinu situacija u BiH i Srbiji posmatrati odvojeno. Naravno da postoje veze između Beograda i Republike Srpske. Međutim, smatram da Dodik dobija više indirektnu nego direktnu podršku od Srbije kada je reč o njegovim evropskim aspiracijama.
RSE: Kao što se verovatno sećate, pokušaj SAD i EU pre nekoliko godina da podstakne preko potrebne promene u BiH nije dao rezultate. Komesar za proširenje Štefan File je poslednjih meseci bezbroj puta bezuspešno pokušavao da ubedi BiH političare da postignu konsenzus. Da li će Nemačka preuzeti mnogo aktivniju ulogu u posredovanju u BiH i koje instrumente ima na raspolaganju?
Berlin je veoma zainteresovan za napredak BiH. Međutim, ne treba previše očekivati da će se Nemačka sama angažovati. Pomoć Sarajevu će i dalje uglavnom ići preko Brisela
Altman: EU je partner BiH i pokušavala je svih ovih godina da joj pomogne. Naravno, Berlin je veoma zainteresovan za napredak BiH. Međutim, ne treba previše očekivati da će se Nemačka sama angažovati. Pomoć Sarajevu će i dalje uglavnom ići preko Brisela. Ako evropski komesar za proširenje File nije uspeo da ubedi političare u BiH da postignu kompromis, ne mislim da će to moći ni Berlin. Ne treba očekivati veći priliv novčane pomoći iz Nemačke na Balkan, niti neposredni angažman njenih predstavnika.
RSE: Ako Brisel i dalje ostaje ključna adresa zašto Evropska unija nije organizovala ovu konferenciju već to čini Berlin.
Altman: Nemačka očito uviđa da su evropske institucije previše okupirane pa i blokirane nakon nedavnih izbora za parlament. Takođe, Berlin je nezadovoljen zastojem u reformama na Balkanu i želi da ih podstakne, ali ne može to sam da učini. U balkanskim zemljama Nemačka, kao največa ekonomija na starom kontinentu, doživljava se kao glavni pobornik proširenja EU. Zbog toga možda u Berlinu osećaju neku vrstu odgovornosti i odlučili su da okupe balkanske lidere kojima će biti predočeno da i dalje mogu da računaju na podršku Nemačke u proširenju EU, ali da moraju da ispune neophodne uslove na putu ka punopravnom članstvu. Samo u tom slučaju balkanske zemlje mogu da računaju da će Berlin izvršiti neophodan uticaj u evropskim institucijama. Dakle, reč je o istovremenom procesu.
RSE: Imajući u vidu dosadašnja neuspešna nastojanja međunarodne zajednice da ubrza reforme, pre svega u BiH, da li to znači će se i ova konferencija završiti uglavnom na načelnim zaključcima bez praktičnih rezultata?
Altman: Ne, ne očekujem velike iskorake na konferenciji u Berlinu, već samo potvrdu EU da je Balkan i dalje u njenom fokusu, možda još i više nego ranije zbog zbivanja u Ukrajini. Dakle, poruka će biti: možete računati na našu podršku i perspektivu članstva ali morate da ispunite uslove, odnosno sprovedete neophodne reforme. To se odnosi na Sarajevo i Banjaljuku, zatim na Beograd ali i na Kosovo. Takođe, moguće je da će biti predočeno i Skoplju i Atini da napokon postignu kompromis oko imena Makedonije.