Odnosi opterećeni politikom i ratnom prošlošću potpuno su zanemarena kategorija kada se u vidu ima kulturna saradnja u regiji. U tome prednjači alternativna kultura, sa najviše mladih pobornika, pred kojom su granice u regionu odavno nestale. Ipak, senku na to donekle baca neimaština, koja mlade sprečava da se upuštaju u stvaralačke avanture.
Uprkos tome što region, posle ratnih sukoba, još uvek u najvećoj meri karakterišu deklarativni, a mnogo manje suštinski odnosi, saradnja u domenu kulture opstala je čak i u vreme najtežeg perioda 90-ih godina. Nasuprot snaga čija je težnja bila raspirivanje mržnje, stajala je alternativna kultura, koja je uspela da opstane i tankim nitima poveže region, što je gotovo 20 godina kasnije rezultiralo postojanjem bogate scene.
Iako ima onih koji od toga još zaziru, veliki broj mladih iz Srbije rođenih sredinom devedesetih, ne libe se da zbog dobrog koncerta ili festivala obiđu neki od gradova država regiona. Ono što se međutim katkada ispreči njihovoj želji je nedostatak novca:
Vaš browser nepodržava HTML5
Mladi o kulturnoj saradnji
Najintenzivniji odnosi, zasnovani na temeljima ne tako davne zajedničke prošlosti, svojstveni su muzici – konkretno roku i popu, a gradovi u kojima se održavaju muzički festivali, poput Zagreba, Šibenika i Sarajeva, postali su nezaobilazna mesta svirki mnogih bendova iz Srbije. Neretko se dešavalo da sastavi svoje prve albume izdaju u nekoj od država regiona – kao što je to bio slučaj borskog Benda Goribor – koji je svoj prvenac objavio u Hrvatskoj.
Njihov nastup ostavio je jak utisak na publiku i muzičke kritičare na Art music festivalu u Puli, posle čega su često svirali u Hrvatskoj i počeli rad na albumu. Kako objašnjava gitarista Goribora, Željko Ljubić Piti, bend je prešao neobičan put od potpunih anonimusa do popularne grupe u Hrvatskoj, da bi tek potom usledio proboj na srpskoj muzičkoj sceni:
„Mi kada smo kretali 2006. mi smo krenuli da probijemo tu barijeru i mislim da se to i do dana današnjeg radi. E sada, nas je poprilično zeznula ova kriza poslednjih par godina. Bendovi sviraju, ali sve je to neisplativo. Zato ponekad biraju da sviraju u granicama svoje zemlje zbog troškova. Sve to puno košta", naglašava Ljubić.
U poslednjih nekoliko godina Beograd je kao domaćin nekoliko festivala ugostio mnoga svetski zvučna imena, ali i poznate sastave regiona. Većina njih je već prešla u kategoriju stalnih gostiju, koje publika svake godine želi da vidi i čuje. Među njima su 2 cellos, Elvis Džekson, Dubioza kolektiv, Dječaci, Elemental i trenutno možda i najpoznatiji hrvatski bend Hladno pivo, inače veoma popularan u Srbiji.
Od bašte SKC-a do dva rasprodata koncerta u beogradskoj Hali sportova i više desetina hiljada fanova – to je u poslednjih deset godina put koji je Hladno pivo prešlo u Srbiji, objašnjava pevač Mile Kekin. Nedvosmisleno, osim dobre muzike koju sviraju, na tom putu su im, kako kaže, pomogli pirati koji su kopirali njihove diskove, ali i ljudi otvorenog srca koji cene to što rade. To je, smatra Kekin, znak da u smislu saradnje u kulturi, granice među državama regiona postaju sve bleđe:
„To se tako ispreplelo da se za neke bendove može teško reći, da li je Edo Majka bosanski ili hrvatski izvođač. Mislim da će se to vremenom više povezati, što je dobro za kulturnu scenu. Na neki način, uvek je bolje natjecati se sa većom količinom dobrih bendova. To je recimo razlog zbog kog se srozao hrvatski nogomet jer se zna ko će biti prvi, nema nikakve konkurencije. Srećom u umjetnosti nije takva stvar pa se možemo natjecati sa jakim bendovima, ne samo u regionu – nego i šire", kaže Kekin.
Jedan od glavnih razloga za to je povezanost alternativne kulturne scene žanrovskom i subkulturnom prepoznatljivošću, pa je čest slučaj da sastav koji ima nekoliko stotina fanova u Beogradu, na nešto slično može računati u Zagrebu ili Ljubljani – što je dovoljan razlog za obilazak tih gradova, a tako počinje i mala turneja.
Međutim, pravi iskorak u popularizaciji bendova na prostoru država regiona, prema mišljenju muzičkog kritičara Dragana Ambrozića, imala je ekspanzija festivala koja traje tokom poslednje decenije:
„Pre svega je Exit u tome prednjačio i tu je zapravo došlo do neke vrste prave saradnje. Vrlo brzo su počeli da se pojavljuju festivali u Hrvatskoj koji su napravljeni pre svega snagama ljudi koji tamo rade, kao što je festival u Zagrebu ili od skoro Teraneo u Šibeniku. Sa te strane ne treba se previše oslanjati na državnu pomoć, odnosno ona bi samo, prema mom mišljenju, da obezbedi uslove da se ne otežava, već olakšava. To je dobro za sve, jer su kreativne industrije budućnost ovog regiona i mora se pomoći svima koji umeju nešto da naprave u oblasti popularne muzike", smatra Ambrozić.
U sferi umetnosti, različiti autori država regiona organizovali su i izložbe čija tematika je bilo nekadašnje jugoslovensko društvo, a samo u Beogradu veliko interesovanje propratilo je postavke „Jugoslavija od početka do kraja” ili „Dobar dizajn”, na kojoj su prikazana najveća dostignuća iz oblasti dizajniranja. Nedavna izložba Pikasovih slika u Zagrebu imala je svoju promociju, kako u Beogradu, tako i u drugim gradovima regiona. Sa velikom pažnjom prate se ostvarenja u sferi pozorišta, pošto se za gostujuće predstave često traži karta više.
Nit koja se, prema tvrdnjama mnogih autora, nikada nije ni prekidala, region povezuje u domenu autorskog stripa, a vrhunac te saradnje predstavlja ulazak u novi milenijum. Dela strip crtača objavljuju se svuda u regionu, a sa radom počinju i mnogobrojne i danas aktuelne strip radionice i saloni. Prvi na redu koji će posetiti jedan od najpoznatijih strip crtača u Srbiji, Saša Rakezić, je Škver u Malom Lošinju, a posle nekoliko manjih, sledi tradicionalno okupljanje na septembarskom Salonu stripa u Beogradu:
„Uglavnom su u pitanju godišnja dešavanja na koja strip autori kreću kao nekakvi savremeni nomadi. Možda smo mi u ovoj oblasti autorskog stripa nekako da kažem u prednosti zbog toga što je to inače delatnost koja je u dobroj meri nezavisna u odnosu na neku drugu vrstu produkcije. Tu postoji jedna atmosfera međusobnog razumevanja i ne postoje, ne samo regionalne, već i šire neke podele. Tako da je naš zajednički jezik strip", kaže Rakezić.
Favorizovanje saradnje u kulturi moglo bi se iskoristiti kao dobra formula za vraćanje narušenog poverenja među državama regiona. To može pomoći boljem upoznavanju suseda, razbijanje predrasuda i razvitak kosmopolitskih shvatanja – jedne od značajnijih vrednosti savremene Evrope i sveta.
